Najnovije vesti
Home / Vesti / Zbog visokih temperatura u vreme cvetanja, umanjen rod koštičavog voća
Zbog visokih temperatura u vreme cvetanja, umanjen rod koštičavog voća

Zbog visokih temperatura u vreme cvetanja, umanjen rod koštičavog voća

Posle meseci, od januara do marta,  sa izuzetno visokim količinama padavina koje su bile značajno iznad proseka, usledio je hladni talas u martu, a nakon toga naglo otopljenje i period sa izuzetno visokim temperaturana u Timočkoj krajini. Naročito su visoke temperature bile izražene u vreme cvetanja najznačajnijih voćnih kultura u Istočnoj Srbiji, višnje i šljive. Taj toplotni udar je imao za posledicu eksplozivno cvetanje ovih voćnih kultura, tačnije,  period punog cvetanja je bio izuzetno skraćen, na tri do četiri  dana uz visoke dnevne temperature koje su išle i do 30 stepeni.

„Ukoliko se zna da su optimalne temperature za oprašivanje i oplođenje od 18 stepeni do 23, 24 stepeni, jasno je da su ovakvi uslovi ostavili posledice i da je rod zbog visokih temperatura u cvetanju smanjen. Visoke temperature su uticale kako na klijanje polena, tako i na let pčela i oprašivanje. U periodu cvetanja je bio primetan  manji broj pčela u voćnjacima kao direktna posledica visokih temperature, optimalno vreme za let pčela je oko 22 do 23 stepena. Bitno je istaći i činjenicu da se od svih cvetova ne zameću svi plodovi. Procenat zametnutih plodova zavisi od vrste i sorte voćke, intezitetu (obilnosti) cvetanja, klimatskim prilikama tokom cvetanja i ishranjenosti voćaka. Veći procenat zametanja plodova postiže se kada je manji broj cvetova, nego kod vrlo obilnog cvetanja. Kod breskve, kajsije i šljive, potrebno je da se razvije veći procenat cvetova u plodove. Smatra se zadovoljavajućim kada se, zavisno od sorte, zametne 10 do 20  odsto cvetova u plodove. Kod trešnje i višnje potrebno je da se od 15 do 25 odsto cvetova zametne plodove“, kaže Mihajlo Žikić  diplomirani inžinjer voćarstva i vinogradarstva Poljoprivredno savetodavno stručne službe ,,Agroznanje’’ Zaječar.

Nakon cvetanja počinje prvi talas opadanja plodova. To prvo opadanje plodova je jako. U to doba opadaju plodovi, koji nisu oplođeni. Dakle, počinje prvi rast, ali zbog toga što plodovi nisu oplođeni nisu razvijene semenke, pa se posredstvom semenki ne luče hormoni, koji podstiču deljenje ćelija i rast plodova. Od ukupnog broja opalih plodova tokom godine na prvi talas,  nakon cvetanja otpada oko 50  odsto. Po Žikićevim rečima trenutno su višnja i šljiva prošle stadijum veličine zrna graška plodova i primetno je da je došlo do lošeg oplođenja, da veliki broj cvetova nije oplođen i da je veći broj opalih plodova od normalnog.

„Trenutna je procena da je rod višnje i šljive smanjen za 10 do 15 odsto zbog loših vremenskih uslova u vreme cvetanja. Takođe je primetno da vegetacija ide ubrzano u odnosu na prosečne godine, porast plodova je ubrzan, kao i vegetativni porast. To je posledica toplog vremena i činjenice da je zemljište dobro obezbeđeno vlagom, pa voćke imaju dobre uslove za razvoj“, ističe Žikić.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>