Najnovije vesti
Home / Da nas bude više / Zašto mladi nerado razmišljaju o planiranju porodice?
Zašto mladi nerado razmišljaju o planiranju porodice?
Foto: PixaBay

Zašto mladi nerado razmišljaju o planiranju porodice?

Mladi danas sve više odgađaju stupanje u brak i zasnivanje porodice, uglavnom zato što su bez posla, dok i oni koji rade ne zarađuju dovoljno za pristojan život.

foto: pixabay

U poređenju sa 1986. godinom, kada su u Zaječaru rođene 1.032 bebe, 2016. godine broj novorođene dece smanjen je za 666, odnosno te godine u Zaječaru rođeno je samo 366 beba.  Prosečna starost pri sklapanju braka mladoženje,  lane je bila 31 godina, a neveste 28. Pre 18 godina osobe koje stupaju u bračnu zajednicu bile su u proseku tri godine mlađe, prosečna starost porodilja u Zaječaru 1986. godine bila je 24,6 godina, a 2016. godine 26,5 godina.

-Zašto je u Srbiji dugo prisutan nizak natalitet i u kakvoj je to vezi sa ulogom i profilom mlade žene koja treba da rađa, je kompleksno pitanje koje zahteva i jedan kompleksan odgovor, kaže magistar Jasmina Nikolić, klinički psiholog u zaječarskom Zdravstvenom centru.

-Odgovar sa jedne strane podrazumeva problematiku žene koja radi i koja je opterećena većim brojem svojih uloga: ulogom žene koja radi,  ulogom majke, supruge. Tu nastaje problematika žene da u okviru svake te kategorije pojedinačno, sebe prezentuje u  najboljem mogućem svetlu, a u korelaciji sa onim zahtevima koje ona postavlja sebi, tačnije u odnosu na vlastita očekivanja. Vi imate recimo ženu koja radi, koja dolazi kući i treba da bude uspešna mama koja zadovoljava potrebe deteta, mama koja ispunjava njegova očekivanja, mama koja rešava neke probleme koji možda nisu postojali uopšte ili ne u toj meri, kao kad je ona odrastala. Sa jedne strane imamo savremenu ženu koja radi, a sa druge strane imamo žene koje nisu u radnom odnosu, koje su često možda na nekom egzistencionalnom rubu,  ženu koja prosto ima problem kako da sebi i svojoj porodici na prvom mestu, obezbedi to što u nekom egzistencionalnom minimumu treba da imaju. Tako da je i taj drugi faktor veoma prisutan u razmatranju svega onoga što dovodi do pada nataliteta“.

Tridesetjednogodišnja Zaječarka na svom postu piše, da je u vezi više od pet godina, a da ona i njen momak žive sa roditeljima. O braku još ne razmišljaju, kažu da je besparica ključni razlog.

„Ja ne mogu da nađem posao već duže vreme a momak radi za 20.000 dinara mesečno. Kako da živimo od toga i plaćamo stan i obaveze a kamoli da razmišljam o deci. Znate kako kažu: kada beda uđe na vrata, ljubav beži kroz prozor“, piše ova Zaječarka.

Svakako nekada se sigurnije živelo, danas se mladi žale da ne mogu da se zaposle ako nemaju vezu, propada i obrazovni sistem pa su mladi danas manje obrazovani nego njihovi vršnjaci nekada. Porodica je mnogo stradala zbog svega što nam se događa, gubi na značaju… Odnosi u porodici su često loši i to na svim relacijama, braća, sestre, roditelji, deca.. nema radosti deljenja emocija.

„Tranzicija je zapravo period kada dolazi do promene nekih tradicionalnih vrednosti. Deo toga je i promena odnosa prema porodici. Porodica menja svoju formu, više nemate one velike porodice, sve više se ta porodica negde razbija, anatomiše. Tako da postoji ta tendencija bržeg osamostaljivanja mladih, što je opet u suprotnosti, sa realnim mogućnostima da se oni negde osamostaljuju. Svodi se na to da vi završavate školu, nemate posao, hoćete da formirate porodicu, ulazite možda u neki životni period kad bi to bilo i nužno, ali i očekivano a vi niste rešili neke elementarne egzistencijalne principe“, navodi Jasmina Nikolić, psiholog.

Psiholozi kažu da doživljaj usamljenosti na prvi pogled danas nije toliko izražen, ali je zapravo prikriven. Zbog društvenih mreža, mladi imaju utisak da nisu usamljeni i ako se posledice tehnologije već osećaju. Nastupio je cunami virtuelnog komuniciranja. Mladi ne razgovaraju direktno već preko posrednika -fejsbuka, interneta. Čini im se da nisu usamljeni jer misle da komuniciraju ali to nije prava komunikacija, upozoravaju psiholozi. Veze mladih ljudi danas veoma trpe, a među najčešćim problemima, koji se javljaju među mladima su, kažu psiholozi, ljubomora i generalizacije u ljubavnim odnosima koje se manifestuju ocenama da su sve devojke ovakve ili momci onakvi. Ni mlade nije zaobišla bolest modernog doba anksioznost, pa sve češće prijavljuju panične napade, opsesivne misli i uznemirenost koja je uzrokovana strahom od budućnosti.  Odlazak iz zemlje i strahovi koje on sa sobom nosi, takođe su česti.

„Danas imamo veliki broj mladih koji dolaze u ordinacije psihijatra, psihologa, psihoterapeuta, sa problemom gubitka smisla, ili nekom problematikom koju možemo da podvedemo pod problematikom jedne najčešće reaktivne depresije. Ona podrazumeva stanja  beznađa u koja oni upadaju, koja su najčešće na nekom početnom manifestnom planu data kao gubitak smisla. Ljudi koji su umeli da ugrabe smisao i u nekim najtežim životnim fazama, su zapravo uspevali da na jedan manje bolan način prežive takve situacije“, objašnjava Jasmina Nikolić i dodaje:

„Gubitak smisla možemo posmatrati kao uzrok i posledicu. Ako ga posmatramo kao uzrok, onda je nužno i neminovno, sagledavati širu sociološku društvenu kategoriju u kojoj mladi na početku života, imaju fenomen koji se označava kao gubitak smisla. Šta je to što je sadržano u situaciji u kojoj oni odrastaju što nameće pojavu gubitka smisla, koji polako uvodi u osećanje ljudskog beznađa, nemogućnost uspostavljanja kontrole nad vlastitim životom, gde mladi reaguju jednom letargijom, što opet dalje uvodi u neke depresivne tokove.  Sa druge strane, ako posmatramo kao posledicu, mi sagledavamo problematiku jednog depresivnog reagovanja na neke postojeće situacije, između ostalog i društvene situacije koje vam onemogućavaju da vi po završetku škole, uspostavite neku radnu aktivnost, da imate konkretne planove, na primer, ostvarivanje porodice, obezbeđivanje nekog stambenog prostora“.

Projekt „Da nas bude više“ sufinansira Grad Zaječar

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>