Najnovije vesti
Home / Vesti / Matična biblioteka „Svetozar Marković“ obeležila svoj dan – 153 godine postojanja i rada
Matična biblioteka „Svetozar Marković“ obeležila svoj dan – 153 godine postojanja i rada

Matična biblioteka „Svetozar Marković“ obeležila svoj dan – 153 godine postojanja i rada

DODELJENE  NAGRADE  I ZAHVALNICE KORISNICIMA I SARADNICIMA

Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru juče je prigodnim programom u Radul begovom konaku obeležila svoj dan. Tim povodom je organizovana svečana dodela i zahvalnica nagrada korisnicima i saradnicima biblioteke. U  okviru svečanosti je promovisana knjiga „Cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu“, dr  Dejana Vukićevića. O knjizi je osim autora govorio i viši bibliotekar Borivoje Đorđević.

Zaječarska biblioteka ove godine obeležava 153 godine postojanja i rada. Ona je jedna od nastarijih biblioteka u Srbiji.

Boban Đorđević, direktor Matične biblioteke u Zaječaru je istakao da je zadovoljan rezultatima rada u ovoj godini.

-Biblioteka je ove godine uspešno radila, bilo je dosta aktivnosti, promocija, gostovali su autori. Biblioteka štampa i našu treću monografsku publikaciju, koje nisu samo lokalnog nego i nacionalnog značaja.  Javljali smo se na konkurse Ministarstva kulture, na javni poziv za otkup publikacije i tu smo imali uspeha, jer to znači da je ono što je Ministarstvo otkupilo dobro. Javili smo se na dva konkursa za sufinansirajuće projekte u vrednosti 3,7 miliona dinara. Jedan projekat je u vrednosti oko 600 hiljada dinara i radi se o Kobis opremi, odnosno opremi za naše bibliotečko informaciono poslovanje i verujem da ćemo to do kraja godine uspeti da instaliramo. Drugi projekat je vrednosti oko 3,1 miliona dinara i to je projekat na tekućem održavanju Biblioteke gde se radovi privode kraju. Izvođač za ove radove je firma Norma gradnja iz  Jagodine.  Nadam se da će od 2. decembra stanovništvo opet moći da dolazi u biblioteku. Poslednje veliko uređivanje biblioteke  je bilo preko 50-ak godina. Svi imamo razloga da budemo zadovoljni, zaposleni u Biblioteci, korisnici ali i grad kao osnivač. Potporu za ovaj veliki projekat dala je lokalna samouprava, zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša jer je Biblioteka spomenički objekat. Podršku je dala i naša matična kuća Narodna biblioteka Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, rekao je direktor Đorđević.

Sama zgrada je stara oko 90 godina. Pre nekih dva meseca Biblioteci je poklonjena jedna stara fotografija Marka Petkovića vlasnika zgrade u kojoj se nalazi Biblioteka pa je i ona juče prikazana javnosti.

Prošle godine zaječarska biblioteka je dobila opremu za slepa i slabovida llica koja je i instalirana, ali je interesovanje za sad malo. Nešto od knjiga je nabavjeno upravo za takve osobe pa se oni pozivaju da dođu u ovu ustanovu.

Na jučerašnjoj svečanosti dodeljeno je 11 zahvalnica saradnicima – Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, Zavodu za zaštitu spomenika kulture Niš, Gradskoj upravi Zaječara, Šumskoj upravi Zaječar, JP „Urbanizam i izgradnja’’ Zaječar, Narodnoj biblioteci Srbije Beograd,  JKP ,,Timok održavanju’’ Zaječar, Borivoju Milenkoviću, Draganu Milovanoviću, Nenadu Živiću i Slavoljubi Videnoviću.

Biblioteka ima oko 3000 članova. Juče je nagrađeno sedam njih koji su bili najaktivniji, na Pozajmnom odeljenju za odrasle Nenad Simeonović, na Dečijem Đorđe Petrović, Internet čitaonicu Luka Đorđević, za Čitaonicu Dragoljub Stanković, u naselju Kotlujevac Tara Jovanović. Nagrade u vidu knjiga su dobili kao najmlađi član Magda Leković – 2018. godište, a kao najstariji Anđelija Lazarević 1933. godište.

-Volim dosta da čitam i sve su mi kniige zanimljive. Pozajmljujem razne knjige iz biblioteke, rekla je jedna od dobitnica osmogodišnja Tara Jovanović.

O CENZURI U BIBLIOTEKARSTVU I IZDAVAŠTVU

O knjizi koje je juče promovisao Dr Dejan Vukićević je kazao:

,,Fenomen censure je univerzalan, sveprisutan. Cenzura je bila i postojaće verovatno dok je čoveka. Shvatio sam da se do sad niko nije posebno bavio cenzurom u bibliotekarstvu. Na neki način je ovo pionirski posao, ovo je prva knjiga o cenzuri u bibliotekarstvu. Nisam mogao da zaobiđem ni temu izdavaštva, jer su te dve oblasti znanja ljudskog usko povezane. Cenzura je univerzalna i svuda je ima.’’

On je dodao da, iako je ima, bibliotekarstvo ipak nekako odoleva cenzuri.

-U današnje doba možda bi moglo da se kaže da je privid da u bibliotekarstvu censure nema ili da je ima manje, ali nije tako. Ipak se čini da naša bibliotekarska branša odoleva nekako tome, iako je uvek bilo napada sa vrha, iz centara moći, ali nama to ide na čast i ponos što uspevamo da odolimo tome. Sama cenzura u bibliotekarstvu ogleda se na samom početku pre ulaska knjige u biblioteku, koju ćemo knjigu da kupimo, koju ćemo knjigu da prihvatimo kao poklon. Često mi bibliotekari dođemo u iskušenje da nešto iz ideoloških razloga ne prihvatimo, da kažemo da nemamo novca da kupimo a onda se postavlja pitanje a zašto smo imali za nešto drugo. Ono što je bilo više zastupljeno u ranijim vremenima je to da su knjige bile izbacivane, spaljivane…Protiv censure nema rešenja, ali se treba boriti. Treba poći od sebe, od autocenzure koja je takođe sveprisutna. U ranijim vremenima cenzuri su se hvalili, danas se prikrivaju, danas utiču preko urednika, preko direktora, neko neće dobiti posao ako ne posluša da sprovede neko cenzursko delo, istakao je Vukićević.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>