Najnovije vesti
Home / Kultura / ZAJEČARAC MILOŠ JAKOVLJEVIĆ SVETSKI PROMOTER TRADICIONALNE MUZIKE
ZAJEČARAC MILOŠ JAKOVLJEVIĆ SVETSKI PROMOTER TRADICIONALNE MUZIKE

ZAJEČARAC MILOŠ JAKOVLJEVIĆ SVETSKI PROMOTER TRADICIONALNE MUZIKE

KAVAL KAO SPOJ ISKONSKOG I SAVREMENOG ZVUKA

Kina, Malezija, Iran, Nemačka, Velika Britanija, Rusija… samo su neke od država u kojima je tridesetsedmogodišnji kavalista Miloš Jakovljević držao koncerte kao član grupe Balkanopolis, koju predvodi Slobodan Trkulja.

Diplomirani etnolog Miloš Jakovljević, svoju ljubav prema muzici, uspeva da promoviše na najbolji način, kroz spoj tradicionalne i moderne umetnosti. On se sa zvukom, neuobičajnog instrumenta, za koji je kasnije saznao da je kaval, susreo početkom devedesetih godina slušajući muziku iz makedonskog filma „Pre kiše”.

„Do spoznaje kavala sam došao prvo kao konzument, ne ni kao muzičar, ne ni kao instrumentalista, ne ni kao izvođač. Početkom devedesetih slušao sam muziku iz makedonskog filma „Pre kiše” Milče Mančovskog, tada sam prvi put čuo zvuk kavala i generalno, aranžmani su bili potpuno tradicionalni. Produkcijski, možda to nije bio neki poduhvat, ali inspirativno i pojavno, za to doba, poduhvat je bio fantastičan. Muzika za taj film je u filmskim i muzičkim krugovima bila revolucionarna stvar koja se desila. Ja sam došao do tog snimka, slušao muziku i nisam znao šta je to jer mi je tradiciuonalna muzika bila potpuno strana. Prošle su godine i godine, upisao sam etnologiju, i tada sam upoznao Vladana Radisavljevića iz Aleksinca, koji je svirao gajde i s kojim sam se zbližio, postali smo dobri prijatelji. U slobodno vreme, on mi je puštao tradicionalnu muziku. Ja sam se setio muzike iz filma „Pre kiše” i upitao ga koji je to mističan instrument, koji se po zvuku izdvaja od ostalih poznatih tradicionalnih instrumenata? Tada sam saznao da je to kaval, šuplja cev. Čudom se desilo da je on mene zvao iz Skoplja, jula 2005. godine, i pitao me da li hoću da mi kupi kaval? Tako sam došao do svog prvog kavala. Septembra, kada sam se vratio na fakultet, bio sam u društvu ljubitelja i izvođača tradicionalne muzike, koji su sada članovi grupe „Runo”. Oni su mi pokazivali kako se svira ovaj instrument, puštali mi snimke, uglavnom su to bili snimci makedonske instrumentalne muzike iz šezdesetih godina. Na putu mog usavršavanja, upoznao sam Vladimira Simića, vodju i jednog od osnivača grupe „Belo platno”, koji me je očinski prihvatio i počeo od nule da me uči. On, izmedju ostalog, izradjuje instrumente, jedan njegov kaval i danas sviram, a uz njegovu pomoć sam napravio i jedan od zove. Već sledeće godine sam prvi put svirao na sceni. Bio je to koncert KUD-a „Rad” iz Beograda, koji je održan na Politehničkoj akademiji. Oktobra sam nastupio sa grupom Belo platno, iako možda još nisam bio spreman, i sa njima sam svirao do 2012. godine. Treća fascinacija koja mi se desila na ovom „proputovanju” jeste početak sviranja u bendu Balkanopolis na čelu sa osnivačem grupe Slobodonom Trkuljom.. To je bio izazov za mene jer sam počeo da sviram u jednoj sasvim novoj produkciji, koja je moderna, a moj zadatak je bio da uklopim kaval. Sa njima sam već imao saradnju, jer smo nastupili, u revijalnom delu Evroviyije, 2008. godine u beogradskoj Areni“, rekao je Jakovljević.

Njegovom usavršavanju doprineo je i jedan susret sa najboljim kavalistom na svetu Teodosiom Spasovim na Nišvilu, kao i radionica sa kavalistom Vladimirom Veličkovim.

„Sve ostalo je sada nadogradnja. Najteži mi je zadatak, pošto trenutno imam veliki korpus iskustva, znanja, i tehničkih mogućnosti, da to uobličim, da taj instrument bude prisutan, a to je moguće samo ako kaval postane deo modernog života“, objašnjava Miloš i dodaje:

„Teško je utvrditi poreklo kavala. Najverovatnije da dolazi iz Irana, jer tamo postoje njegova starija „braća”, i ovi instrumenti se sviraju na zub. U Bugarskoj se kaval svira na institucionalnom nivou, to je najviši nivo na koji se mogu svirati, njihovi su instrumenti standardizovani, tehnički su najsavršeniji. I u Makedoniji je izuzetno prisutan kaval, ali u Bugraskoj se najviše radi na njegovoj promociji i uklapanju u moderne zvukove“.

Miloš još dodaje je muzika, koju Balkanopolis izvodi, svuda u svetu dobro prihvaćena, bilo da se publika sa njom zbližava preko celovečernjeg koncerta, ili sa njom ima prilike da se upozna na nekoj drugoj manifestaciji, a u okviru čijeg programa srpski muzičari nastupaju.

„Svuda smo dobro prihvaćeni, bilo da se radi o muzičkim festivalima, o otvaranju neke manifestacije, ili o celovečernjim koncertima. To je zbog harizme Slobodana Trkulje i naravno, zbog same muzike, jer je prijemčiva. Kada je reč o putovanjima, ona su lepa ali naporna. U principu, sve te destinacije su izuzetno atraktivne, meni koji sam rastao pod sankcijama, one bi trebalo da budu još primamljivije. Etnolog sam, obraćam pažnju na neke stvari iz svoje sfere, ali generalno mene najviše interesuje sam nastup i reakcija publike. Putovanja su naporna, međutim, sve što posle usledi je lepo, pogotovo kada vidim i doživim nešto o čemu sam slušao kao mali ili gledao na televiziji. Sve je u službi što bolje izvedbe“.

Miloš je zaposlen u Narodnom muzeju u Zaječaru. Svoj posao i muzičke angažmane, kako je rekao, ne bi uspeo da uskladi bez nesebične podrške supruge Emine, ćerke Kaline i sina Mitra.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>