Najnovije vesti
Home / Vesti / Zaječar: VRŠNJAČKO NASILJE U PORASTU
Zaječar: VRŠNJAČKO NASILJE U PORASTU

Zaječar: VRŠNJAČKO NASILJE U PORASTU

Tokom 2018. godine u Centru za socijlani rad u Zaječaru evidentirano je 6 prijava za vršnjačko nasilje, dok je od 1. januara do 18. novembra 2019. godine, bilo trostruko više prijava vršnjačkog nasilja,  ukupno 19. 

U Centru za socijalni rad u Zaječaru postupa se kod vršnjačkog nasilja sa obe strane, i kao asocijalno ponašanje i kao žrtva nasilja. Deca i njihove porodice prolaze kroz postupak Centra za socijalni rad Zaječara.

-To su razočaravajuće cifre, kao i to da je zabeležen porast prijava nasilja uopšte, kao i nasilja u školama. Ono što je najtužnija slika svega, najviše ima nasilja u osnovnim školama, dok srednje škole malo ili nimalo ne prijavljuju ovakve slučajeve, nemamo takve evidencije, ili je to sanirano u okviru škole ili se na drugi način sagledavaju. Centar kada dobije prijavu za vršnjačko nasilje u školi prvi kontakt je sama škola, jer nama najčešće to prijavljuju škole. Pored prijava škole to mogu biti i prijave policije, a ređe su to sami roditelji koji uoče kod svog deteta da se nešto netipično dešava pa onda reaguju. Manje prijava stiže iz Zdravstvenog centra. Obrazovanje, zdravstvo, policija, pravosuđe i socijana zaštita su sistemi koji bi zajednički trebali da rešavaju svaki problem koji se pojavi među decom, kaže Snežana Jovanović, diplomirani pedagog koja radi na poslovima vođenja slučajeva u timu za zaštitu prava dece i mladih, zadužena i za slučajeve vršnjačkog nasillja u Centru za socijalni rad Zaječar.

Posebno otežavajuća okolnost u vezi vršnjačkog nasilja je to što se sa obe strane nalaze deca, i sa strane počinioca i sa strane žrtve.

-Akcenat ne sme biti samo na jednoj strani. Potrebno je pružiti psihosocijalnu podršku samoj žrtvi i porodici da izađe na kraj sa tim problemom. Tako je potrebno blagovremeno reagovati i kod potencijalnog nasilnika, kod tog deteta koje je nasilje izvršilo da bi sam taj postupak bio dovoljno preventivan i vaspitan da se nebi ponavljao. To je užasno složen postupak, rekla bih proces koji najčešće nije jednokratan, jer se najčešće ne može završiti samo sa nekoliko razgovora i sa nekoliko vaspitnih mera i pojačanim vaspitnim radom koji škole rade, nego kroz neko praćenje nekad i više meseci da bi doši do nekih očekivanih rezultata. Ni to nije uvek pravilo, potrebna nam je saradnja sa porodicom koja treba da prepozna gde i u čemu leži problem i da sarađuje kako sa Centrom tako i sa školom. Škola je mesto koje bi moralo biti potpuno bezbedno za decu i za njihov rad i to je ono što je cilj svih nas, dodaje Jovanović.

Kad se nasilje desi to je uznemirujuće za porodice sa obe strane.

-Uglavnom uspevamo da ostvarimo saradnju. Negde je uloga Centra upravo u tome da kroz procenu tih porodičnih okolnosti odaberu neke aktivnosti koje bi najbolje uticale da se do rešenja problema dođe, odnosno da se probem više ne javi. Na nama je da tu saradnju uspostavimo, da je održimo, da motivišemo roditelje, u nekim slučajevima je tu i promena sredine. Bez saradnje sa roditeljima do takvih rešenja ne možemo da dođemo. Mora biti uspostavljeno bazično poverenje, a mi kao institucija pokazujemo da smo dobronamerni i zainteresovani za pronaaženje rešenja, a ne za pronalaženje krivca ili etiketiranje.  Inače, i samo etiketiranje je jedan vid psihičkog nasilja vršnjačkog vrlo zastupljenog. Čini mi se da mi kao radnici, ali ni kao roditelji, nismo svesni koliko je to često i koliko je povređujuće za decu. Oni su osetljive duše u razvoju i nešto što nama možda zvuči bezazleno za njih je jako psihički uznemiravajuće, kaže Jovanović.

Suština je da ima puno posla za sve institucije. One su umrežene, drže se zajednički konsultativni sastanci, oduke se ne donose jedni bez drugih jer se sagledava celokupna porodična situacija i traže se najbolja rešenje. Najčešća saradnja je sa pedagoško psihološkim službama u školama. Cilj je promena ponašanja, to je ono što se želi da postigne, i onda se zatvara slučaj ili rad na predmetu.

PRISUTNO I VIRTUELNO NASILJE

-U novije vreme, prošle godine najviše, bilo je virtuelnog nasilja i to je za sve nas novi oblik nasilja, vrlo delikatan za rad. Nije to teško dokazati, snimci se pronađu, ali je to zahtevan posao. Nasilje na internetu je posebno opasno upravo zbog dalekosežnih posledica po žrtve. Te žrtve nasilja su nesvesne svih tih posledica, ali to može imati posledice po psihu deteta u kasnijem rastu i razvoju, kod oblikovanja i formiranja ličnosti.  To je na žalost rasprostranjeno i Zaječar se po tome ne razlikuje ni od većih, ni od manjih sredina. Suština je da nasilnik koji se nalazi iza ekrana može da bude daleko brutalniji nego da se sa žrtvom sreće uživo, on se oseća zaštićenim, čak možda i nedodirljivim. Rečnik, ucenjivanje, iznuđivanje i slično mogu postati razorni kao što viđamo u nekim filmovima.  Tu je jako važna prevencija. Nasilnici mahom budu iz reda poznatih i uvek je prethodila neka sitna dečija čarka koja ne izgleda previše ozbiljno. O uzrocima je teško govoriti, ai je činjenica da dečija svakodnevica obiluje negativnim modelima, ističe Jovanović.

Problem u vršnjačkom nasilju su i posmatrači, koji su takođe deca, i time nasilje može dobiti legitimitet.  Znamo za mnoge slučajeve snimanja nasilja među decom. Sve su to problemi naše svakodnevice pa je zato potrebno što više raditi na prevenciji, vaspitanju. Porodica je prvo mesto gde bi dete moglo da se nauči nasilju.

-Ima modela da se nasilje nauči i u porodici, ali to nije uvek pravilo. Mi imamo šokirane i iznenađene roditelje zbog svog deteta. Svakako mora da istaknem zadovoljstvo zbog saradnje sa svim institucijama, jer to ubrzava proces rešavanja slučajeve nasilja. Najčešće sam postupak, dolazak u Centar i slično imaju snažno vaspitno dejstvo na nekog ko se prvi put nađe u toj situaciji. Inače, posednjih par godina se beleži porast nasilja. Svakim nasiljem se moramo baviti pa neka se i obelodani, važno je da se o tome govori i priča, da se zna da je to nedopustivo ponašanje. Neće ni Centar reagovati na svaki vid nasilja kod dece u školi, jer nema potrebe za tim. Postoje tri nivoa i kod trećeg se  uključuju sistemi, dodaje Jovanović.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>