Najnovije vesti
Home / Vesti / Zaječar: Održana debata „Standardi Evropske Unije u socijalnoj politici u Srbiji“ -Tanasijević: U Srbiji je mnogo toga regulisano na papiru
Zaječar: Održana debata „Standardi Evropske Unije u socijalnoj politici u Srbiji“ -Tanasijević: U Srbiji je mnogo toga regulisano na papiru

Zaječar: Održana debata „Standardi Evropske Unije u socijalnoj politici u Srbiji“ -Tanasijević: U Srbiji je mnogo toga regulisano na papiru

U Regionalnoj agenciji za razvoj istočne Srbije u Zaječaru održana je debata pod nazivom „Standardi Evropske Unije u socijalnoj politici u Srbiji“. Socijalna politika, a posebno socijalna zaštita i socijalna inkluzija, predstavljaju važne elemente projekta Evropske unije koji su prošle godine ugrađeni u takozvani Evropski stub socijalnih prava. On podrazumeva vrednosti jednakosti, solidarnosti, tolerancije i poštovanja ljudskih prava, prava na pristojan život i radne uslove, prava na adekvatnu socijalnu zaštitu i odgovarajuće obrazovanje, kao i prava na život u zdravoj i bezbednoj životnoj sredini.

U Srbiji je u pripremi Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP) za period od 2018. do 2020. godine, koji treba da predstavi rešenja za tržište rada i politiku zapošljavanja, ljudski kapital i politiku razvoja veština i politiku socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. Za reforme u ovim oblastima najviše je donirala Evropska unija, sa ukupnim iznosom od 213 miliona evra u periodu 2007. do 2013. godine iz IPA fondova.

O tome kakva rešenja su nam potrebna u Programu reformi ESRP, koliko smo daleko od njih i zašto, na debati u Zaječaru su govorile sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu profesor dr Ana Čekerevac i profesor dr Natalija Perišić, kao i Dr Jelena Tanasijević, iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje iz Beograda.

-Na Srbiju koja je država kandidat primenjuju se kriterijumi Kopenhagena iz Madrida i to su kriterijumi koji se odnose na njen politički sistem, ekonomski sistem i na administrativne i institucionalne kapacitete koji podrazumevaju usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije. U kontekstu pristupanja se ne pominje socijalna politike, ona jeste predmet interesovanja EU u državama kandidatima u onoj meri u kojoj je potrebno da se uskladi zakonodavstvo. Sa druge strane postoje neke stavke koje su jako važne u kontekstu standarda koji se odnose na minimane standardeEU koje je neophodno ispuniti i koji se odnose na određene više standarde koje je moguće ispuniti ukoliko je to država u mogućnosti. U vezi sa usklađivanje, kada je zapošljavanje u pitanju koje se smatra jednim od aspekata socijalne politike EU  u svojoj strategiji Evropa 2020 je propisala da stopa zaposllenosti u EU bude 75 odsto. Prema toj istoj metodologiji u EU, u drugom kvartalu 2017. Godine stopa zaposlenosti je bila 71 odsto, a u Srbiji 48 odsto, rekla je prof. Dr Natalija Perišić.

Kada je u pitanju stopa rizika od siromaštva EU je takođe do 2020. Godine propisala cilj takozvanog izbavljenja 20 miliona ljudi iz siromaštva.

-U tom kontekstu ne možemo da govorimo o Srbiji, ali možemo da govorimo u kontekstu toga da je  stopa rizika od siromaštva i socijalnog isključivanja jedan novi indikator u EU , ona iznosi 24 odsto, a u Srbiji iznosi 42 odsto populacije. Jedan indikator koji je bolji u Srbiji u odnosu na EU , a koji je takođe meta do 2020, odnosi se na prevremeno napuštanje školskog obrazovnog sistema. EU ima metu da se ta stopa prevremenog ispisa smanji do 10 odsto. U našoj Nacionalnoj strategiji mi imamo metu da se ta stopa ispisa smanji ispod pet odsto, jer je kod nas već ta evropska meta dostignuta, kod nas je stopa ispisa 8,1 odsto za razliku od EU u kojoj je 12 odsto, tako da smo tu bolji, dodala je Perišić.

Postoji još jedan kriterijum koji se odnosi delimično na socijalnu politiku, odnosno sporedno, i to su  ulaganja u istraživanja i razvoj, a cilj je da iznose tri odsto od bruto društvenog proizvoda. On nije tolikki u Evropi, on je u proseku oko dva odsto. Sve ovo su ustvari neki od najvažnijih indikatora u tim nekih hed lajn metama Straegije Evropa 2020 koji se odnosi na socijalnu politiku.

MNOGE STVARI KOD NAS SU LEGAT SOCIJALIZMA

Perišić je istakla i da je očekivani rezultat ovakvih debata da se snimi stanje na terenu, da se vidi gde se nalazimo u različitim oblastima, između ostalog i u oblasti socijalne pollitike kada je u pitanju Srbija u osnosu na EU, u kontekstu naše kandidature  koja je važeća od 2012. Godine.

-Određeno vreme je prošlo, određene stvari jesu urađene i jesu poboljšane, ali treba da vidimo šta je još potrebno da uradimo.  Ono što ja mogu da kažem u vezi sa socijalnom politikom i u vezi sa EU je to da EU propisuje neke minimalne standarde. Kada je socijallna politika u pitanju mi smo u nekim fazama mnogo bolji nego što su to minimalni standardi. Možda nije popularno da kažem, ali mnoge od tih stvari koje mi sad imamo i koje su bolje jesu ustvari legat socijalizma. To se odnosi na porodiljsko odsustvo, na određena prava žena i drugo.  Ti standardi su u EU mnogo niži nego kod nas. Naše je da pokušamo da se izborimo, da sačuvamo te pozitivne standarde, a da se uskladimo sa onim što treba da bude bolje, a to je da treba da povećamo stopu zaposlenosti. Stopa zaposlenosti od 48 odsto je jako niska, ne samo u komparativnoj perspektivi nego je realno niska. Dodatni problem se tiče toga i što mi stopu zaposlenosti merimo na isti način kao EU, to je prema anketi o radnoj snazi. Ova stopa od 48 odsto zaposlenih, to nisu samo oni koji su zaposleni u stabilnoj regularnoj ekonomiji, to su i oni koji rade u sivom tržištu, što znači da mi formalno zaposlenih ljudi koji imaju socijal doprinose i koji će sutra imati penzije imamo jako malo. Osim toga, ova stopa zaposlenosti od 48 odsto prema metodologiji ankete o radnoj snazi ona kao zaposllenog evidentira svakoga ko je primio naknadu za rad u trajanju od jednog sata, kazala je Perišić.

DOSTA TOGA REGULISANO NA PAPIRU ALI PRIMENA JOŠ NIJE MOGUĆA

Dr Jelena Tanasijević je na debati u Zaječaru kazala da su ovakve debate veoma bitne jer je pored naučne javnosti jako bitno da i šira društvena javnost čuje o standardima koji su propisani na nivou EU i šta je od toga primenljivo u Srbiji, gde smo, dokle smo stigli i šta od toga može da se iskoristi za društveni kontekst Srbije.

-Kada govorimo o socijanoj politici, oblast u kojoj se ja bavim su politike usmerene ka porodici. Postoje propisani minimalni standardi na nivou EU, a naše zakonodavstvo je nekako na sličan način uređeno sa zakonima koji postoje u EU, s tim što uzimajući u obzir društveno ekonomsku krizu koja postoji više decenija kod nas, nema dovoljno kapaciteta za promene. Zapravo, mi imamo puno toga što je regulisano na papiru ali primena još uvek nije moguća, Kada govorimo o EU važno je da znamo da pored tih propisanih standarda na nivou EU  svaka država ima prava da uređuje to pojedinačno na svom nivou i neka ta iskustva iz prakse možemo i mi da koristimo.  Treba prilagoditi nešto našem kontekstu. Kada govorimo o politici usklađivanja rada i roditeljstva, porodičnih i profesionallnih obaveza,  mi imamo primere sjajnih zemalja, poput Skandinavskih zemalja, a sa druge strane imate i zemlje poput Velike Britanije gde to još uvek nije na nivou na kojem bi moglo da bude. Srbija mora da prilagodi sve svojim potrebama, uslovima ovde. Mi imamo situacije gde roditelji moraju da rade a slabo su plaćeni, znate kakva je situacija u državnim vrtićima, fleksibilni radni angažmani nisu dovoljno zastupljeni. Kada su u pitanju odsustva sa posla zbog bolesti deteta takođe poslodavci imaju svoje stavove, zaposleni imaju druge potrebe, tako da je kod nas još uvek jako teško adekvatno napraviti balans između posla i zahteva porodice, rekla je ovom prilikom dr Tanasijević.

SRBIJA NIJE DALEKO OD STANDARDA EU, IZ SVAKOG MODELA TREBA UZETI PO NEŠTO

Dr Ana Čekerevac je dodala da su ovo dobre prillike da se govori o onome što je životno važno za ovaj kraj i za celu Srbiju, jer socijalna politika se bavi životnim i radnim uslovima ljudi i društvenih  grupa. Ona je govorila o modelima socijalne politike.

-Prošlo je 60 godina od osnivanja Evropske zajednice, pa preko EU, i još uvek ne možemo reći da će biti ujednačena socijalna pollitika na nivou EU.  Svakako dolazi do usaglašavanja, ali nikako neće biti izjednačavanja, a to je zbog toga što mi ni ovog trenutka ne možemo reći da postoji jedna jedinstvena definicija socijalne politike, iako o socijanoj politici govorimo već 170 godina. Nema autora za koga bi mogli reći da daje najbolju definiciju socijalne pollitike.  Postoji tu niz razloga, za ovih 60 godina pokušaja da, iako je  Evropska ekonomska zajednica, i sama reč to kaže, pre svega ekonomska zajednica, da se ona ipak bavila i socijalnom politikom sa tendencijom da što više bude reči o socijalnoj politici. Međutim, to će ostati još uvek na nivou svake države, jer svakaa država je osnovni nosilac socijalne politike, kazala je Čekerevac.

O tome koliko smo mi daleko od njihovih standarda ona je dodala da mi za neke stvari uopšte nismo daleko.

-Možda su to malo mitovi, Neke stvari dobre koje smo mi imali ranije treba da zadržimo i dalje, neke stvari svakako treba da doteramo, ali nije neophodno jer postoje mišjenja dali će EU ići u socijalnoj politici putem SAD-a zbog konkzrencije, što je liberalni model socijalne politike koji bi ovde svakako ne bi voleli da imamo ili će ići Skandinavskim modelom, što je malo teže. Skandinavske zemlje nisu spremne da prihvate neke stvari i njihovi građani neće dozvoliti da se smanje njihova prava. I svi mi ovde, i svi u Evropi, misle da kad jednom steknu socijalna prava da ih nikada ne mogu ukinuti. Nažalost, zemlje u tranziciji znaju da je to moguće.. Ukinuta su mnoga prava, nešto sigurno treba naučiti od njih, ali neka naša iskustva treba iskoristiti i dallje. Ne bih se sigurno složila da sam mlada da imam porodiljsko odsustvo od tri meseca. Ono što mi imamo je ipak bolje za porodicu i za decu. Mi nemamo ni jednu zemlju koja ima najbolje modele, ali bi iz svake zemlje mogli da uzmemo nešto što je dobro. Kad bi mi mogli po ekonomskom sistemu da budemo blizu Skandinavskim zemljama i oni sami nisu više zadovoljni načinom na koji dobijaju neke uslove, neki njihovi mladi ljudi kažu da su im se dedovi borili, roditelji su im i dalje imali potrebu da nešto rade, a oni sada imaju obezbeđeno sve i to im nije dobro pa iz gradova idu negde u prirodu. Iz svakog modela možemo nešto naučiti, rekla je Čekerevac.

Debatu u Zaječaru organizovao je RARIS u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Fakultetom političkih nauka.

Ovakve debate se održavaju u 17 gradova Srbije u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>