Najnovije vesti
Home / Kultura / ZAJEČAR ČUVA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE: „Koreni“ doneli brojne nagrade i priznanja
ZAJEČAR ČUVA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE: „Koreni“ doneli brojne nagrade i priznanja

ZAJEČAR ČUVA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE: „Koreni“ doneli brojne nagrade i priznanja

Centar za tradicionalne umetnosti ,,Koreni“ u Zaječaru pokrenut je pre svega kao potreba da se ostvari kontinuitet opstanka folklornog ansambla Doma omladine, a kasnije Centra za kulturu Grada Zaječara. U jednom periodu institucionalna pažnja bila je izostala u pogledu negovanja tradicije i jednog ovakvog ansambla koji iza sebe ima 40 godina dugu  istoriju, pre svega negovanja i očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa ovoga kraja, ali i njene prezentacije o čemu govore brojne nagrade i priznanja koja su ostvarili na referentnim, nacionalnim i međunarodnim festivalima širom Srbije i u Evropi.

-Ta inicijativa je iskazana na inicijativu nekadašnjih članova folklornog ansambla Doma omladine pa je 14. Oktobra 2014. Godine održana osnivačka sednica Skupštine Centra za tradicionalne umetnosti Koreni gde je doneta odluka o pokretanju ovog udruženja. Tokom 2014. I 2015. Godine  zahvaljujući ljubaznošću institucije u Zaječaru mi smo ostvarivali svoju deatnost i obezbedili omasovljenje putem upisa novih članova. Međutim, na naše veliko zadovoljstvo dogodio se da je interesovanje u gradu zaista bilo izuzetno veliko. Svaki od upisa je svake godine povećavao broj članova i mi smo tokom 2016. Godine došli u situaciju da više  u prostorijama u kojima smo privremeno bili nismo više mogli da radimo jer je bio veliki broj članova. Te iste godine doneli smo odluku o ostvarivanju saradnje sa Univerzal bankom AD Beograd u stečaju, zakjučujemo sa njima ugovor o zakupu poslovnih prostorija i od tada se nalazimo na ovom mestu, u ulici Ljube Nešića broj 16, kod bivše prodavnice Simpo, kaže Pera Ducić, predsednik Centra za tradicionane umetnosti Koreni.

IDEALNI USLOVI ZA RAD

DRŽAVA POLAKO SHVATA ZNAČAJ AMATERIZMA

24. novembra 2016. Godine ove prostorije su i osveštane od strane sveštenstva i episkopa Timočkog Ilariona. Iz Centra kažu da im ta svečanost puno znači jer je time obeležen jedan novi period i etapa i razvoju Korena. To se na kraju krajeva i odrazilo kroz upis novih članova.

-Po prvi put u istoriji Grada Zaječara stvoreni su gotovo idealni uslovi za rad jednog ovakvog ansambla, koji su namenski, prilagođeni upravo ovoj deatnosti.  Po prvi put imamo propisni plesni podijum, po prvi put imamo ogledalo u Sali, pristojne svlačionice, potom jedan klupski prostor za  druženja naših članova. Svi su oduševljeni ovim prostorom, a njegova prednost je u tome što se nalazi u samom centru grada pa je dostupan i onim najmlađim kategorijama pa sve do uzrasta rekreativaca. Možemo da se pohvalimo da sada  imamo ukupno osam grupa u okviru Škole folklora, od najmađeg uzrasta, od predškolaca, osnovaca, pa sve do rekreativnih grupa, u kojima su odrasli ljudi koji se uglavnom nikada nisu bavili folklorom ali im je to bila želja, kao i onih koji imaju želju za fizičkom aktivnošću. Zato imamo dve rekreativne grupe, sa preko 30 članova. Inače, ukupan broj članova Korena prelazi broj od 200, uključujući i radionicu za instrumentalnu tradiciju, kao i radionicu za tradicionalno pevanje. Prošle godine uveli smo i jednu novinu, pokrenuli smo i Školicu za klasičan balet i evo već dva meseca ona vrlo lepo radi. Želja nam je da razvijemo plesnu umetnost u svim njenim disciplinama, ne samo kroz tradicionalne umetnosti, koja nam je upravo osnova i baza. Trudimo se da u svim tim sferama održimo nivo, pre svega pedagoški u radu sa svim kategorijama, dodaje Ducić.

Po njegovim rečima u Srbiji mnogo toga nije do kraja i u potpunosti rešeno po pitanju stvaranja profesionallnog stručnog kadra za rad sa ovakvim grupama i ansamblima. Po nekim podacima na teritoriji Republike Srbije egzistira negde oko 700 kulturno umetničkih društava u koja su uključeni brojni građani. To je jedna velika armija uglavnom mladih ljudi koji su okupljeni na temeljima očuvanja nacionalne tradicije i nekih drugih amaterskih delatnosti.

-Država je shvatila značaj amaterizma bez obzira na jedan period koji smo imali proteklih deceniju i nešto, kada je amaterizam negde guran sa strane, ali on je reslnost i on postoji. On postoji i kao potreba samih roditeja da svoju decu angažuju između ostalog i kroz folklor. Mnoge publikacije u zemlji i svetu postoje koje ukazuju na pozitivno dejstvo bavljenja folkolorom, na psihofizički razvoj i ostalo. I lekari to u nekim slučajevima preporučuju za ispravljanje određenih deformiteta. Sve ovo skupa utiče na ovoliko interesovanje, pre svega mladih ljudi, kaže Ducić.

Podsećanja radi, prošle godine organizovana je jedana sinhronizovana akcija u preko 150 gradova Srbije gde su kulturno umetnička društva izlazila na trgove, napravila defile i kraći program u želji i nameri da se skrene pažnja na amaterizam. Cela ta aktivnost se odvijaa pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Tada je obećano da će se uslovi u amaterizmu popravljati. Inače, preporuka je lokalnim samoupravama da podrže kullturno umetnički amaterizam.

Koreni nastoje da sve elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa očuvaju u autentičnom obliku.

-To je naš zadatak, da čuvamo nešto iz kraja odakle potičemo. Zaječar je jedno od najbogatijih etno muzikoloških i etnokoreoloških područja na Balkanu. Ovde se ukrštaju i preklapaju uticaji više migracionih struja, imamo Torlake, Vlahe, velikoizvorce, zagorce, doseljenike sa Kosova, Vardarce…Sve se to ogleda kroz različite igre, svirke, pesme, različitu tradicionalnu nošnju…Sve to čini jedno ogromno bogatstvo. Fond igara iz okoline Zaječara prevazilazi broj od 120. To je ono što Koreni stavljaju sebi u zadatak, da čuva i neguje upravo ovu baštinu, ističe Ducić.

Koreni imaju razmenu sa raznim ansamblima iz Srbije ali i Bugarske i Rumunije, a ove godine planiraju i učešće na jednom od većin internacionalnih festivala, tokom leta.

SVIRANJE NA GAJDAMA NOMINOVANO ZA UNESKOVU LISTU

U okviru radionice za instrumentalnu tradiciju Koreni nastoje da neguju sviranje na tradicionalnim instrumentima, kao što su frula, duduk, kaval, gajde, koji su karakteristični pre svega za područje severoistočne Srbije. Ducić je nedavno učestvovao u projektu nominacije na UNESKO-vu listu  sviranja na gajdama kao veštine. Očekuje se da u narednih par godina to i dogodi.

-Sviranje na gajdama je veoma ugroženo kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa. U saradnji sa Muzikološkim institutom Srpske akademije nauka i umetnosti pokrenuli smo taj projekat i sistem na nominovanje. Zaječar je, uz Pančevo, Lebane i Svrljig,  označen kao jedan od četiri centara za negovanje  ovog elementa. Iz Zaječara je i naš umetnik Bokan Stanković kome bi smo na taj način možda obezbedili mogućnost da se bavi graditeljstvom i edukacijom, kako bi smo i sviranje na troglasnim gajdama u okolini Zaječara zaštitili.

OBELEŽIĆE SE 40 GODINA FOLKLORNOG ANSAMBLA

Koreni će ove godine obeležili 40 godina folklornog ansambla Doma omadine Zaječar, kasnije Centra za kulturu. Povodom toga u fazi je realizacija jednog projekta koji upravo i nosi taj naziv ,,40 godina folkolornog ansambla“. Ideja i plan je bio da se ovaj projekat realizuje do kraja 2017. Godine, ali su izostali izvesni prihodi koji su bili ugovoreni.

-Planiramo jedan veliki događaj povodom obeležavanja ovog jubileja. Radimo jedan potpuno nov program koji će se zvati Koreni i zato su nam potrebna sredstva da bi smo mogli to da realizujemo. Učestvovaće u realizaciji jedan veliki i ozbijan tim stručnih saradnika. Urađen je i scenario, i dramaturgija. U pitanju je jedan multimedijalni spektakl jer će se paralelno sa dešavanjima na pozornici i na velikom video ekranu, koji će stajati iza igrača, gde će se paraelno odvijati izvesna filmska radnja i oni će se dopunjavati. Mislim da će se po prvi put u Srbiji desiti nešto takvo, korišćenje multimedija u  prezentaciji nematerijalnog kulturnog nasleđa, kaže Ducić.

Sve ovo će na kvalitetan način prezentovati grad i okolinu.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>