Najnovije vesti
Home / Projekti / NASILJE OSTAVLJA TRAGOVE -Ko ne reaguje, učestvuje / VRŠNJAČKO NASILJE posledica nasilja u svakodnevici
VRŠNJAČKO NASILJE posledica nasilja u svakodnevici
Foto: radiomagnum.rs

VRŠNJAČKO NASILJE posledica nasilja u svakodnevici

Kada se bavimo vršnjačkim nasiljem trebalo bi govoriti i o nasilju u svakodnevici, smatra primarijus doktor Petar Paunović, specijalista socijalne medicine, jer je, prema njegovim rečima, posledica nasilja u svakodnevici stvaranje vršnjačkog nasilja.

«Deca i mladi živeći, rastući, stvarajući, u svakodnevici dobijaju inspiraciju, u svakodnevici vide modele u ponašanju odraslih, te se kasnije u životu ponašaju na jedan odredjen način, dobar ili loš», objašnjava doktor Paunović i dodaje:

«U ovoj priči, ja bih pošao od porodice. Podjimo od jednog banalnog primera, recimo od pušenja i pušača u porodici. Naime, moramo da se složimo da pušači imaju nasilno ponašanje, jer oni pale cigaretu kad im se prohte, ne pitaju da li to nekom smeta. To sve deca posmatraju, njihovo bahato ponašanje i često mladi kažu -i ja ću tako kad odrastem.
Sličan primer imamo i na poslu. Pale se cigarete, prisutni u kancelariji se često ljute, dolazi do svađe. Zatim, doživljavamo i to da pušači pale cigaretu ispred javnih preduzeća, ustanova, okupljaju se grupice, čine to javno i što je najgore stvaraju posle toga gomilu opušaka i opet pokazuju koliko su bahati, da im niko ništa ne može, ili pak ističu koliko su u lošoj situaciji, jer ne mogu da puše u svojoj kancelariji. Ovo možda jeste banalan primer, ali predstavlja vrstu nasilja».

Doktor Paunović ističe da bi pušači koji u domaćinstvu puše trebali da donesu odluku da to više ne rade i da prestanu sa pušenjem baš iz razloga da to ne bi činila deca.

„Ljudi koji to rade u kancelariji ili na ulici trebali da kažu –neću da pušim za vreme radnog vremena, i na taj način reše u sebi karakter nasilnika“, ističe doktor Paunović i kaže da je slična situacija i sa alkoholičarima.

«Oni koji imaju alkoholičara u porodici znaju šta to znači. Samo oni znaju koliko je to zlo i koliko jedan akloholičar može da ispolji nasilje prema supruzi ili deci. Potencijalni alkoholičari su upravo oni ljudi koji svoj dan započinju pivom ili čašicom rakije. To sve deca gledaju i kažu kako će to isto raditi kada odrastu. Često znaju da kažu –šta je to jedna čašica ili dve. Medjutim to je put ka alkoholizmu i to je zapravo put ka nasilju», objašnjava doktor Paunović.

On trvdi da se upravo na ovaj način stvara nasilje, jer mladi imaju pogrešne primere u životu, odnosno u svojoj svakodnevici.

«Pedagozi se slažu da se glavne osobine čoveka vide u prvih 4 do5 godina života, pored ostalog i nasilnička crta u njegovom karakteru. Svi primeri nasilja koje vidimo ili o kojima čitamo, zapravo ukazuju da su nasilnici svoje detinjstvo proveli u porodici u kojoj se život odvijao tako da je detetu put kroz život oslikan kao put nasilja kojim treba u životnoj borbi opstati ili ostvariti neki cilj. Takvo vaspitanje je pogrešno. Dakle, početak u borbi protiv nasilja u porodici počinje od promene međuljudskih odnosa i praktivovanju drugačijih modela ponašanja», navodi doktor Paunović.

Osim odnosa u porodici, na to da li će neka osoba izrasti u nasilnika ili ne, zavisi i od medjuljudskih odnosa u okruženju, na primer i od odnosa sa komšijama.

«Obilazeći mnoga sela, imao sam prilike da vidim da od pet susednih kuća u dve ili čak tri komšije ne govore jedni sa drugima. Posvadjani su zbog raznih stvari, zbog ogovaranja, tuča, preljube, stoke koja nanosi štetu komšiji… Svi ovi primeri zapravo predstavljaju vrstu nasilja i uzrok su konflikata i svadja u svakodnevici medju ljudima na selu. Slična situacija je i u stambenim zgradama. Recimo, komšije se posvadjaju oko prava na neku prostoriju ili vešeraj, ili zbog buke koju komšije prave popravljajući stan, ili neko pere terasu i zaliva cveće u višim spratovima, a voda se sliva na veš i terase na nižim spratovima, preglasno puštaju muziku, bacaju djubre sa terase… I ovo su takođe sve primeri nasilja koji postoje u porodici i koji predstavljaju modele koje mladi mogu da imitiraju kasnije u svom svakodnevnom životu», objašnjava doktor Paunović.

Nasilnici se sreću svakodnevno, u porodici, školi, na radnom mestu.

«Često se dešava da će u prodici, ako se muž i žena posvadjaju ili nastane neki sukob medju članovima, neko nekom reći –pretežak si čovek, -ne znamo šta ćemo sa tobom i slično. To su upravo nasilnici u porodici, tzv. „teški ljudi“. Reč je zapravo o tvrdoglavim i preko mere samouverenim osobama koje čvrsto drže do svojih stavova i neće da popuste čak i ako za taj stav treba da se bore i fizički. To su nasilnici u svakodnevici, u porodici, koji ujedno predstavlju i model ponašanja deci. Oni u stvari demonstriraju moć, njihova životna filozofija je moć i sila, a deca se identifikuju sa njima. I upravo oni u porodici prave haos. Dok su odsutni, porodica je mirna i sve je u redu, ali čim se pojave sve je pod kontrolom, svakom se nadje mana, a deca kao najslabiji deo porodice često su žrtve takve vrste nasilja», navodi doktor Paunović i dodaje da su nasilnici u porodici upravo najškolavaniji članovi porodice.

«To su uglavnom najškolovaniji članovi porodice ili najinteligentniji, koji glume svaznalice. Takodje, nasilnici mogu biti i starije osobe koje traže da se život odvija po njihovim pravilima. Međutim, moramo se setiti reči Ive Andrića, koji kaže: Starci nemaju šta da kažu mladima, jer su tokom života sve rekli što znaju i pokazali šta umeju», navodi doktor Paunović i dodaje:

«Sada možemo zaključiti da teški ljudi nastaju u porodici i od mladih stvaraju nove teške ljude, odnosno nasilnike».

Doktor Paunović smatra, međutim, i da se takvi ljudi, nasilnici, ne mogu izbeći.

«Izbeći takve ljude, odnosno nasilnike je nemoguće. Prisiljeni smo da sa njima komuniciramo, sarađujemo, kako u kući tako i na radnom mestu, školi, fakultetu. Ako prihvatimo njihov način komunikacije, mi ništa nećemo postići, osim što će oni postati još agrsivniji», kaže doktor Paunović i dodaje:

«Teški ljudi su političari, kritičari, sveznalice, neodlučne osobe, hladne i povučene, ali i super prijatne osobe. Najagresivniji su političari, predsednici velikih država koji naredjuju napade na slabije od sebe, bombarduju gradove, pokoravaju njihove teritorije, uništavaju njihov poredak, nasrću na mir u svetu, a pravdaju se da to čine radi demokratije ljudskih prava. Čak i zamaskiraju to svoje nasilje na različite načine. Imamo primer, napad na Srbiju bio je pod velom „milosrdnog andjela“, a predstavlja najgori primer nasilja krajem prošlog veka. O njihovim nasilničkim karakterima često govore i njihove sklonosti za lov. Na primer, ubijeni prestolonaslednik Austrougarske u Sarajevu, kojeg je ubio Gavrilo Princip, ubio je čak 500 hiljada raznih životinja. Tito je takodje imao sklonosti za lov, a ono što je najgore on je svoju sklonost prenosio i na svoje saradnike, te su grupno išli u lov i ubijali nedužne životinje. Pomenuo bih da je i Slobodan Milošević imao slične sklonosti, pa nije slučajno što iz perioda njegove vladavine imamo još uvek nerašćišćena ubistva».

«Političari danas ispoljavaju često svoju nasilnost, tako što prete i plaše svoj narod, javno kritikuju svoje saradnike i smenjuju ih, naredjuju njihovo hapšenje, a istovremeno ispoljavaju, u posebnim prilikama, milosrdje. Evo, pogledajte naš parlament i zapazićete kod osam od deset poslanika da kritikuju, napadaju, optužuju i najgorim imenom nazivaju neistomišljenike. Zar to nije nasilje?».

Kada je reč o mladima, doktor Pauović ukazuje na rezultate jednog istraživanja o životnim ciljevima mladih, koji pokazuju da je 80 posto mladih poželelo da u životu budu političari. Prema doktoru Paunoviću to predstavlja još jedan dokaz da se mladi identifikuju sa ovim moćnim ljudima i to opet može da znači da će se i oni ponašati nasilno“, kaže doktor Paunović.

S druge strane, smatra doktor Paunović, političar mora da budu nasilan da bi ostvario svoje ciljeve. U suprotnom, ne bi postigao ništa.

Ali medju teškim ljudima mogu biti i sami kritičari, naglašava naš sagovornik.

„Kritičare možete sresti na svakom koraku. Kritikuju sve što im padne na pamet, svoj narod, državu, političare, komšije, saradnike na poslu… Imaju dobru moć zapažanja i to je nešto što možemo od njih da iskoristimo. Oni mogu da uoče problem, ali ne znaju kako da ga reše. Znaju šta ne valja, ali ne znaju šta je dobro. Najjači izraz njihovog nasilja je kada kažu -da sam ja predsednik samo na pet minuta, ja bih njima pokazao to ili to. Kritičare treba slušati,  ali ne treba se „upecati“ na njihov način komuniciranja. Takodje, zavidni ljudi su itekako teški ljudi. Oni zapravo vide samo potencijalne poteškoće u životu, ali ne i cilj i upravo zato im smetaju uspešni ljudi. I super fini ljudi mogu biti teški ljudi. To su prijatni i ljubazni ljudi koji obećavaju, a nikada neće ispuniti dato obećanje. Oni žele da se dopadnu svakome, a njihova agresivnost se sastoji u sposobnosti da manipulišu sa ljudima, kako bi sebe pokazali u najboljem svetlu“, dodaje doktor Paunović.

Svi pomenuti profili teških ljudi, prema rečima doktora Paunovića, predstavljaju model ponašanja za mlade.

„Takav njihov način ponašanja je zarazan, širi se i ljudi u okolini počinju da takav način ponašanja imitiraju. Zato svima koji su se prepoznali u ovom opisu, savetujem da priznaju sebi i da se prvenstveno koriguju. Na taj način će uspeti da poprave tu lošu karakternu osobinu. Oni koji to ne mogu sebi da priznaju, nikada se neće ni popraviti. Teškim ljudima o kojima je ovde bila reč sila je potreba i to je njihova filozofija života. Teže da postanu moćni, a da bi to postigli koriste agresiju, zapravo postaju siledžije i ta agresija se povećava ako dodju na vlast. U narodu postoji i jedna izreka -Daj mu vlast, i vedećeš kakav je čovek. Pružite takvim ljudima šansu da se isprazne i kada govorite sa njima, uvek naglasite da koristite sopstveno mišljenje“, poručuje za kraj primarijus doktor Petar Paunović.

Na kraju ne zaboravimo -posledica nasilja u svakodnevici jeste vršnjačko nasilje.

Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>