Najnovije vesti
Home / Ritam grada / Vodovodom ne sme da se upravlja stihijski
Vodovodom ne sme da se upravlja stihijski

Vodovodom ne sme da se upravlja stihijski

Javno komunalno preduzeće „Vodovod“ u Zaječaru obeležava veliki jubilej, 60 godina postojanja i uspešnog rada. Tim povodom, u organizaciji GIZ-a, u maloj sali Gradske uprave, promovisan je projekat  “Upravljanje infrastrukturnim sredstvima – Saveti preduzećima vodovoda jugoistične Evrope“. Cilj projekta je da vodovodna preduzeća iz jugoistočne Evrope ojačaju kapacitete za sprovođenje aktivnosti integrisanog upravljanja infrastrukturnim sredstvima kroz obuku, pružanje podrške i obezbeđenja odgovarajućeg softvera i metodologije najbolje prakse.

Kako se čulo na današnjoj prezentaciji, vodom ne sme da se upravlja stihijski, a ceo vodovodni sistem projektovan je sa različitih strana, razni su projektanti i razni izvođači, a ne sme da se upravlja velikim vodovodnim sistemima, a da se ne zna gde su sve cevi, gde su svi zatvarači…Sve počinje od formiranja baznog sistema, te je iz tog razloga neophodna realizacija ovakvog projekta.

Marko Paunović, direktor zaječarskog Vodovoda smatara da je realizacija projekta koji je danas predstavljen u Zaječaru od izuzetno velikog značaja.

„Ovaj projekat treba da nam donese puno korisnih stvari u narednom periodu, od izrade hidrauličnog modela do digitalnog prikaza mreže. Mi sada raspolažemo sa preko 350 kilometara vodovodne mreže, nakon digitalizacije imaćemo tačnu dužinu mreže, imamo negde oko 80 kilometara kanalizacione mreže sa kojom radimo i negde polovina seoskih naselja je na ovaj ili onaj način u sistemu gradskog vodonabdevanja. Ono što je problem i što nas čeka u nekom narednom periodu to su sela takozvane Zone Istok, cela zona oko Salaša i sela do Salaša, kao i Zagrađe, Marinovac, Vratarnica,  i još neka koja nisu rešena. To se sve mora raditi postupno u skladu sa Zakonom i u skladu sa onim što je neophodno, u smislu tehničke dokumentacije odraditi i onda ćemo u jednom trenutku imati potpun sistem vodonabdevanja i u seoskim naseljima. Ta investicija će koštati oko 180 miliona dinara i to se ne može raditi odjednom a na primer dug prema Vodovodu je 160 miliona dinara. Nadamo se da ćemo sve te probleme rešiti“, rekao je Paunović.

Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić se prisutnima obratio, podržavajući realzaciju ovog projekta i čestitajući jubilej zaječarskom Vodovodu.

„Veoma je važno što se krenulo sa realizacijom ovakvog jednog projekta. Veoma nam je bitno da ova komunalna delatnost, ovde na teritoriji koja je bogata vodom, dobro funkcioniše. I konkretno Zaječar nema nikakvih posebnih problema sa vodosnabdevanjem, jer je neko u nekom ranijem periodu pametno razmišljao da se stvori vodosistem. Da bi tako veliki sistemi opstali, moramo dugoročnije da razmišljamo i da ove sisteme održimo. Ne mogu da kažem da smo baš mnogo pažnje, bar koliko ja znam, posvećivali upravo u ulaganje onoga što imamo, da to i sačuvamo. Kad to kažem, pre svega mislim na održavanje Grliškog jezera i Fabriku vode ali i na sam primarni sistem cevovoda za snabdevanja građana vodom. Mi ne koristimo dovoljno ono čime raspolažemo, a ne koristimo zato što nemamo dovoljno sredstava. Nemamo dovoljno sredstava zato što voda nema cenu, a cenu pravu zdrave pijaće vode, znaju oni koji je nemaju. I kada bi pitali te koje nemaju koliko bi cena vode trebalo da bude, oni bi rekli da bi trebalo da bude mnogo veća nego što je sada. Zato se nadam da će ove studije i ovakvi projekti pomoći da se pokaže šta je to što je realno, u šta treba ulagati, i koja je to realna cena zdrave pijaće vode. Oni koji nemaju zdravu pijaću vodu, nije im skupo da plate po nekoliko stotina dinara po litru, a kada nekome stigne račun za nekoliko hiljada litara pijaće vode, da na mesečnom nivou plati 2-3-4 evra, onda to u Srbiji bude „kuku-lele“ koliko je skupo. Zbog toga želim puno uspeha u rešavanju ovakvih problema u poslovanju Vodovoda, čestitam i na jubileju i puno uspeha u relaizaciji ovog projekta“, istakao je gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.

Aleksandar Šotić iz Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inžinjerstvo Beograd je rekao da se nada da će dobar primer Zaječara, pratiti preduzeća iz susednih gradova i opština i da će se priključiti projektu ove ili naredne godine.

„Snabdevanje vodom je jedna od osnovnih funkcija svakog rada. Vodovodi imaju veliku vrednost i njime treba da se upravlja na odgovarajući savremeni način. U tom smislu, Nemačko društvo za tehničku pomoć GIZ, zajedno sa firmom sa Kipra „Hydro-Comp“ i Međunarodnim udruženjem vodovodnih preduzeća u slivu Dunava, osmislili su ovakav jedan projekat. Cilj ovog projekta je da se unapredi upravljanje vodovodnim sistemima radi isporuke što boljih usluga stanovništvu i industriji. Projekat je osmišljen da traje 3 godine i treba da okupi 70 vodovodnih sistema iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine i kao takav treba da doprinese izgradnji kapaciteta unutar samih vodovoda.

Ukupna vrednost projekta u Srbiji je 2 miliona evra.

Od početka projekta u aprilu ove godine, 11 preduzeća iz Srbije (a ukupno 26 iz regiona) je prepoznalo izuzetnu priliku za poboljšanje kvaliteta usluga ka svojim korisnicima. Pored Zaječara, kao lidera u okruženju, na realizaciji projekta „Upravljanje infrastrukturnim sredstvima – Saveti preduzećima vodovoda jugoistične Evrope“ učestvuju i preduzeća iz Kladova, Kragujevca, Subotice, Kruševca, Inđije, Aranđelovca, Loznice, Topole i Gornjeg Milanovca.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>