Najnovije vesti
Home / Kultura / U ZAJEČARSKOM ARHIVU INTERESANTNA IZLOŽBA SAD-SRBIJA 1918-2018. DIPLOMATSKI I KULTURNI ODNOSI
U ZAJEČARSKOM ARHIVU INTERESANTNA IZLOŽBA SAD-SRBIJA 1918-2018. DIPLOMATSKI I KULTURNI ODNOSI

U ZAJEČARSKOM ARHIVU INTERESANTNA IZLOŽBA SAD-SRBIJA 1918-2018. DIPLOMATSKI I KULTURNI ODNOSI

U okviru obeležavanja jubileja, 70. godina postojanja i rada Istorijskog arhiva „Timočka krajina“ u Zaječaru, sutra se otvara izložba “SAD-Srbija 1918-2018. Diplomatski i kulturni odnosi“, autora Bore Dimitrijevića i Miladina Miloševića. Ovaj projekat je finansijski podržala ambasada SAD u Beogradu. Izložbu će otvoriti gospođa Erika Kin, kulturni ataše Američke ambasade u renoviranoj galeriji Arhiva. Po rečima autora, ova izložba je pokušaj da se, koliko je to moguće, sublimira jedan buran vek i vrlo sumorno osvetle najbitniji detalji u diplomatskoj i kulturnoj relaciji dveju zemalja, geografski udaljenih, ekonomski, politički i kulturno asimetričnih, ali isprepletanih mnogim zajedničkim interesima i aspiracijama. Izložba će u zaječarskom Arhivu moći da se pogleda do 13. marta.

-Ovaj projekat je ambasada SAD u Beogradu podržala kao jedan od značajnijih projekata u ovoj godini. On će biti realizovan iz dva dela. Prvi deo je izložba koja će imati 24 panoa i pratiće istoriju kulturnih i diplomatskih odnosa u ovom periodu. To su ustvari kopije originalnih arhivskih dokumenata, kopije fotografija i mnogih isečaka. U Beogradu sam po raznim arhivima imao petomesečno istraživanje i to je bilo jako teško. Drugi deo projekta je pauer point prezentacija u prostoru Pomak koja je pripremljena za mlade naraštaje, jer je ona približnija njhovom senzibilitetu. Iako se radi o dve zemlje koje su dijametralno nesrazmerne jedna drugoj i po snazi, i političkoj, kulturnoj moći, ekonomskoj, radi se pre svega o dva saveznika iz dva rata, Prvog i Drugog svetskog rata. Takođe, radi se o zemlji koja je uvek pomagala Srbiju, od 1917. kada je počela da pomaže srpsku vladu sa po million dolara mesečno. Pa, bez obzira na razlike koje su usledile nakon Drugog svetskog rata, različitim društvenim uređenjima, između kapitalističkog u Americi i socijalističkog u Jugoslaviji, uvek smo mogli da se oslonimo na Ameriku i na njenu, kako vojnu pomoć, koja nam je pomogla skoro da sačuvamo nezavisnost 1950. do 1953. godine, kao i 1945. i 1946. godine kada su odrasli, deca, ratna siročad bukvano preživeli zahvaljujući pomoći SAD. A da ne pričamo o pomoći koja je tokom Prvog i Drugog svetskog rata sakupljana.
Inače, najpopularniji predsednik je svakako bio Kenedi, čija se slika zajedno sa Titom nalazi i na ovom plakatu, mada naraštaji Srba pamte i predsednika Vilsona, ali i Ruzvelta. Ali, čini mi se da je Kenedi nekako ostavio najlepši utisak na nas Srbe, rekao je za list Timok povodom ove izložbe autor Bora Dimitrijević.

Po rečima Dimitrijevića sa naše strane najveće utiske u diplomatskim odnosima ostavio je maršal, a potom i predsednik Jugoslavije Tito.

-On je ostavio najveći trag pre svega u diplomatskim odnosima Srbije i SAD. Od 1945. godine pa do 1980. godine kada je preminuo on se susreo sa šestoro američkih predsednika, boravio je više puta u Americi. Prva američka poseta bio je Nikson 1970. u Jugoslaviji. Tito je bio čovek koji je sa naše strane obeležio te odnose in a osnovu dokumenata iz američkih izvora, na osnovu noga što su američki predsednici govorili o Titu, stoji da je on bio čovek koji je obeležio drugu polovinu 20. veka na svetskoj političkoj sceni, ma šta se posle toga dešavalo i ma kako danas u
raznim izvorima naše istorijografije tumačili Tita i njegov period, istakao je Dimitrijević.

Inače i u kulturnim odnosima je vladala jedna ogromna nesrazmera. Negde do kraja Prvog svetskog rata vladalo je mišljenje da Amerikanci mogu sve da proizvedu, ali da malo slabije stoje što se tiče duha.

-Međutim, baš u to vreme likovna prestonica se seli iz Pariza u Njujork i počinju prvi naši umetnici da odlaze u Ameriku i otvaraju se izložbe. Sa druge strane Amerikanci nas tek otkrivaju posle Prvog svetskog rata, dolaze njihovi novinari, Srpska akademija nauka prima prvog Amerikanca kao svog dopisnog člana. Ali tek posle Drugog svetskog rata dolazi do vrlo jakih kulturnih odnosa, pa sun eke izložbe prvo došle u Beograd a posle obišle neke druge evropske prestonice, što dovolljno govori o tome kakav su značaj imali ti kulturni odnosi između dve države, dodao je Dimitrijević.

Maršal Tito je voleo američke fimove i susreo se sa mnogim američkim velikim gumcima, a prema podacima odgledao je preko 8300 filmova. Najviše je voleo vesterne.
Nažalost, poslednjih 30 godina, tačnije od 1988. godine do 2018. godine arhivi su zatvoreni i to su arhivi koji tek treba u nekom narednom period da se otvore. A to je i vreme kada dolazi do najvećih nesporazuma između Jugoslavije i SAD, danas Srbije.

-O tome će neki budući istraživači, kada se ti arhivi budu otvorili moći da pričaju mnogo validnije. A istorija se pre svega piše na osnovu arhivskih dokumenata, kazao je Dimitrijević.
Autor je više godina svog radnog veka proveo u zaječarskom arhivu gde se bavio istorijom pa je objavio i osam knjiga.

Iako je arheolog po profesiji on, kako kaže, nikada nije napuštao istoriju.

-Ideja se rodila u razgovoru sa saradnicima, kolegama i prijateljima iz američke ambasade. Sada kada će ceo svet obeležiti jedan vek od završetka Prvog svetskog rata i mi treba da se podsetimo našeg savezništva, lepih momenata iz istorije, da smo mi uvek mogli da se oslonimo na Amerikance, iako ih je Tito nekada i žestoko kritikovao. Zato su govorili da nam je glava u Moskvi, a stomak na zapadu. Na Beloj kući je bila istaknuta i srpska zastava, kao i na javnim ustanovama pa je red da se podsetimo svega toga. Sve ono što se dešavalo u periodu od 1992. pa do 2001, taj naš najveći nesporazum, treba da ostavimo istoriji i da se okrenemo budućnosti, jer Amerika je zemlja koja je 4 milijarde dolara uložila u Srbiju, srpsku privredu, milijardu dolara pomoći je uložila da Srbiji pruži veliku podršku za ulazak u EU, podseća Dimitrijević.

Ova izložba treba da obiđe 15 gradova u Srbiji. Prvo će je videti Timočani, po želji Dimitrijevića. Nakon Zaječara biće otvorena u Knjaževcu i u ostalim gradovima Timočke krajine, a potom i šire. Ukoliko dođe do dogovora sa Ambasadom SAD u Beogradu izložba će nastaviti sa turnejom i tokom 2019. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>