Najnovije vesti
Home / Ritam grada / U ZAJEČARSKOM ARHIVU SE ČUVA PREKO ČETIRI KILOMETARA ARHIVSKE GRAĐE
U ZAJEČARSKOM ARHIVU SE ČUVA PREKO ČETIRI KILOMETARA ARHIVSKE GRAĐE

U ZAJEČARSKOM ARHIVU SE ČUVA PREKO ČETIRI KILOMETARA ARHIVSKE GRAĐE

KAPACITETI DEPOA PRI KRAJU

Zgrada Istorijskog arhiva Timočke krajine podignuta je 1932. godine i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša. 1991. godine je otvorena zgrada Depoa gde se trenutno čuva preko četiri kilometara arhivske građe. To je jedno velelepno zdanje koje je građeno po standardima čuvanja arhivske građe.

-Kapacitet Depoa je oko pet kilometara što znači da je ova namenski napravljena zgrada pri kraju svog kapaciteta pa zato iznalazimo nove  mogućnosti za smeštaj arhivske građe. Sve ono što se u depoima čuva primenjeno je standardima, onako kako arhivistička struka traži. Mi smo poslednjih sedam, osam godina radili na stvaranju i poboljšanju uslova, od postavljanja pločica u svim prostorijama Depoa do uvođenja centralnog grejanja, klimatizacije, postavljanja novih mobilnih polica koje znatno povećavaju mogućnost za smeštaj građe, do promene elektoinstalacija. Učinili smo sve da uslovi za smeštaj budu što bolji, da bude što manje prašine i vlage, da radnici imaju bolje uslove za manipulaciju tom građom i u zimskom periodu kao i u letnjem, jer i zimski i letnji uslovi jednako smetaju arhivskoj građi da ona što duže traje, kaže direktor ove ustanove Velibor Todorov.

GRAD ZAJEČAR IMA NAJVEĆE UČEŠĆE U FINANSIRANJU

Inače, Arhiv u Zaječaru je pre svega regionalni i on je nadležan za zaštitu, obradu, smeštaj, čuvanje i publikaciju arhivske građe koja nastaje u registraturama u tri opštine – Zaječaru, Knjaževcu i Boljevcu.

-Naša spoljna služba obilazi registrature, one koji stvaraju arhivsku građu i dokumentaciju, od privatnih preduzeća, preko lokalnih samouprava, ustanova, državnih institucija pa do pojedinačnih fizičkih lica koja imaju neku interesantnu arhivsku građu za čuvanje. Mi se trudimo da još na izvoru stvaranja dokumentacije damo nalog i uputstva samim stvaraocima kako treba da je čuvaju, obrađuju, klasifikuju. Vodimo računa o tome da kad isteknu određeni rokovi čuvanja, da se ta građa koja je nebitna posle isteka određenog roka da se ona izruči uz određene zapisnike i stručni nadzor naše spoljne službe. Građa starija od 30 godina od nastanka postaje građa za trajno čuvanje, ona se preuzima od stvaraoca i donosi u depoe Arhiva. Takođe preuzimamo i onu građu gde firme odaze u stečaj, likvidaciju pa sve ono što se nama u datom trenutku čini da nije bitno, posle određenog broja godina postaje značajna arhivska građa koja pre svega govori o periodu u kome je nastala, o društvenim odnosima, socijalnim, političkim…Iz toga istraživači i sva zainteresovana lica mogu da crpe informacije i steknu utisak kako se živelo u određenom periodu, dodaje Todorov.

Pošto je regionani Arhiv u Zaječaru on se delimično finansira i iz drugih opština. Arhiv inače ima teritorijalnu nadležnost za zaštitu, obradu i čuvanje arhivske građe, ali ipak po zakonu nisu svi u obavezi da učestvuju u finansiranju. Ipak, postoji dogovor sa opštinama Knjaževac i Boljevac da i oni učestvuju. Primera radi u odnosu na 2010. godinu kada je to učešće bilo ravno nuli sada je daleko, daleko značajnije, što zaječarskom Arhivu puno znači u redovnom izmirivanju materijalnih troškova pre svega. Najveće učešće u finansiranju je od strane Grada Zaječara, oko 94 odsto.

VREDNU I OBIMNU GRAĐU VREDI POGLEDATI

Građu iz Arhiva u Zaječaru mogu da koriste svi zainteresovani građani. Najstariji dokument koji ova ustanova poseduje je iz 1737. godine i to su neke turske tapije, a tu su i stare crkvene matične knjige od 1837.

-Puno ima interesantne građe koju mi ne stignemo da objavimo. Trudimo se i izdavaštvo Arhiva je unazad nekoliko godina mnogo aktivnije. Izdali smo 30-ak publikacija, a godišnje se trudimo da ih pute po tri, četiri izdanja koja govore pre svega o građi koju mi čuvamo. Pozivam sugrađane da se interesuju i pogledaju šta sve ima biblioteka Arhiva i čime sve raspolaže. Oni koji dođu videće koliko je to bogatstvo i koliko mnogo toga interesantnog ima da se vidi, nauči i sazna. Mnoge stvari sad i naši istoričari upoznaju, jer se radi o pre svega vrlo vrednoj i vrlo obimnoj građi, ističe Todorov.

Osnovni zadatak Arhiva je da se obradi građa koja je preuzeta, da se popiše, naprave se beleške i da je na odgovarajući način smeste za dugoročno čuvanje. Prošle nedelje je dogovoreno da se srede još neke prostorije u Arhivu koje su od značaja a to su sanitarni čvorovi. Krajem prošle godine je ubačeno preko 70 metara novih polica koje omogućavaju smeštaj daleko veće građe.

OVE GODINE BROJNE AKTIVNOSTI-VEĆ U MARTU PROMOCIJA KNJIGE

U ovoj godini takođe su planirane brojne aktivnosti. Za naredni mesec je već planirana promocija knjige koja je u štampi, a koja je dugo najavljivana i koja je na neki način ponos Istorijskog arhiva. To su neobjavljeni rukopisi generala Nikole Colovića.

-To je obimna knjiga, preko 600 strana koja govori o životu našeg sugrađanina koji je iz raznoraznih razloga zaspostavljen u javnosti i o kome se malo zna, a radi se o ličnosti koja je proslavila Timočku krajinu i Srpsku vojsku, o čijem rukovođenju vojskom i vojnim akcijama govore i strane vojske na svojim akademijama. Nadamo se da će general Colović posle ove knjige dobiti zapaženo mesto u javnosti, pre svega kod svojih Timočana, kaže Todorov.

Arhiv će i ove godine učestvovati u obeležavanju stogodišnjice od Prvog svetskog rata, ponovo će biti organizovano obeležavanje 180 godina zaječarske Gimnazije, saradnja sa Arhivom Jugoslavije će biti nastavljena, očekuje se i naučno stručni skup deveti po redu Istorije medicine, farmacije i veterine. Ove godine biće obeležen i Dan arhiva 69. godišnjicu izdavanjem Arhivskog nasleđa u kom će biti i ovaj put članci iz istorije Timočke krajine, a najveći broj iz depoa arhiva. U planu je u Zaječaru i organizovanje stručnog seminara koji je zaživeo prošle godine, organizacija arhivističko društvo Srbije Arhiv je konkurisao kod ministarstva sa osam projekata pa će se neki od njih realizovati u ovoj godini. Saradnja postoji sa više arhiva, iz Vidina, Užica, sa arhivom Jugoslavije, arhivom Srbije..Pored svega, izdavanja publikacija i izložbi, uporedo se rade  i redovni poslovi, izdavanje uverenja iz matičnih knjiga, građevinskih dozvola, projekata, izvoda o rehabilitaciji i povraćaju imovine koja je bila nacionalizovana u prethodnom periodu do raznoraznih obeležavanja i jubileja. Ove godine biće puno toga organizovano, svakog meseca po nešto.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>