Najnovije vesti
Home / Vesti / U TIMOČKOJ KRAJINI DO SADA NAJVIŠE STRADALE KAJSIJE
U TIMOČKOJ KRAJINI DO SADA NAJVIŠE STRADALE KAJSIJE

U TIMOČKOJ KRAJINI DO SADA NAJVIŠE STRADALE KAJSIJE

Sa stabilizacijom vremenskih uslova došlo je do kretanja vegetacije kod svih voćnih vrsta. Voćke u Timočkoj krajini  trenutno se nalaze, u zavisnosti od voćne vrste i sorte, u stadijumu kretanja vegetacije i cvetanja-kajsija i breskva. Ovo je najosetljiviji period u razvoju voća i postoji velika opasnost od nastajanja velikih šteta od poznog prolećnog mraza. Posle prošlogodišnjih katastrofalnih posledica aprilskog mraza koji je naneo ogromne štete voćarima, voćari moraju učinite sve da smanje posledice izmrzavanja ove godine ukoliko bude mraza. Ovo je naročito bitno ako se uzme u obzir da je već nastupila šteta od niskih temperatura krajem februara na pojedinim voćnim vrstama-naročito su stradale kajsije-70 odsto, breskve 20 do 30 odsto, rane sorte kruške i trešnje.

-Voćarska proizvodnja je fabrika pod vedrim nebom. Samim tim, pomenuta proizvodnja većim delom zavisi od faktora na koje nismo u mogućnosti direktno uticati. Pojave kao što su mraz, suša, grad, visoke i niske temperature i slično deluju stresno na naše gajene kulture. Stresne situacije kao posledicu mogu imati smanjenje kvaliteta proizvoda, prinosa, i u nekim prilikama, čak i gubitak celokupnog roda. Često se dešava da mraz „obere voće“ dok je još u cvetu, da grad izvrši defolijaciju biljaka, da suša umanji kvalitet i prinos roda. Sa ovim pojavama i rizicima naši poljoprivredni proizvođači žive svakodnevno, kaže Mihajlo Žikić diplomirani inžinjer voćarstva i vinogradarstva Poljoprivredno savetodavno stručne službe ,,Agroznanje“ Zaječar.

Pored klasičnih mera borbe sa mrazom-paljenje guma i slame, orošavanje gde postoje uslovi, krečenja stabala, pojavljuju se i novi oblici zaštite.

-Danas u celom svetu dolazi do promena u biljnoj proizvodnji koje sve više uključuju prirodne preparate – savremena organska i mikrobiološka đubriva, huminske kiseline, aminokiseline, biološke pesticide i druge supstance kojih je sve više na tržištu. Posebno mesto među ovim preparatima zauzimaju biostimulatori, odnosno regulatori rasta, prirodne supstance koje pomažu rast i razvoj biljaka, što dovodi do boljeg prinosa i kvaliteta. Njihova uloga je posebno važna kada vladaju nepovoljni uslovi biotskog, odnosno prirodnog stresa (mraz, hladno i vlažno vreme, suša, jako UV zračenje, jak napad bolesti i štetočina i drugo) i abiotskog stresa izazvanog aktivnostima ljudi (presađivanje, rasađivanje, pesticidni tretmani, nepravilna primena đubriva, neadekvatni uslovi gajenja, greške u tehnologiji i drugo). Biljke koje su tretirane biostimulatorima intenziviraju rad svog imunog sistema i ovaj kompleks zaštitnih reakcija pomaže da se prebrodi stres. Potrebno je posebno istaći da delovanje bio stimulatora direktno zavisi od fenofaze u kojoj se nalazi voće, tačnije efekat zaštite od mraza će biti manji što je vegetacija razvijenija. Konkretno, najveće efekte biostimulatori ostvaruju u fazama cvetanja i zametanja, a što je plod razvijeniji posledice od mraza su veće. Takođe, na zaštitu  biostimulatorima utiče i dužina trajanja mraza i kolika je minimalna temperatura, a istraživanja pokazuju da odlične rezultate postižu do -4 stepeni a da su jači mrazevi doveli do velikih oštećenja na plodovima, dodaje Žikić.

Kao vid preventive i smanjenja šteta čiji je uzročnik mraz savetuje se upotreba biostimulatora, obično su to fitohormoni-prirodni(dobijeni iz algi) ili veštački kao što su Epin extra (24R-brasinolid), Bioflex L (organski azot 3 odsto), Kalijum u obliku K2O (4 odsto) i organski ugljenik (minimalno 4 odsto) ili EkoFreez (Organska materija 17 odsto, Azot(N) 3 odsto, Kalijum (K) 4 odsto, Bor (B) 1.4 odsto, ,Mangan (Mn) 0.5 odsto,Cink (Zn) 0.3odsto.

-Preporučena primena je da se obavi folijarni tretman koji je potrebno primeniti 3 do 4 dana pre pojave niski temperatura. Biljke istretirane prventivno zaštićene su u velikoj meri do temperature od – 4 stepeni i period zaštite je 5 do 7 dana, mada se u slučaju najave jakog mraza, ili ako su biljke u izrazito osetljivoj fazi, tretman mora uraditi i ranije. Ukoliko hladan period potraje tretman se mora ponoviti više puta, koliko god je to potrebno. Prskati sa što finijom izmaglicom da se obezbedi najbolja moguća pokrivenost biljke. Prskati po lepom i sunčanom danu kada je temperatura   minimalno od 7 do 9 stepeni, u vremenu od 10 do 14 sati, ukoliko to nije moguće prskati tokom najtoplijeg dela dana.Tretirati samo zdrave biljke. Prskati isključivo preventivno, a bolesne, deformisane ili na bilo koji način oštećene biljke ne tretirati, jer neće ragovati na tretman na odgovarajući način. Ukoliko su biljke doživele hladan šok biostimulatori neće delovati u očuvanju plodova. Efekat koji će biostimulatori rezultovati zavisi od vrste biljke, genetskom potencijalu, opštem stanju biljke, fenofaze, temperaturi, zemljištu, pristupačnom i dodatom đubrivu i slično. Nije svaka biljna vrsta sposobna da proizvede antifriz amino kiseline i proteine, ali one koje mogu uz biostimulatore proizvešće još više i omogućiti biljci da lakše podnese hladnoću, da smanji ili u potpunosti prođe bez oštećenja, ističe Žikić.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>