Najnovije vesti
Home / Društvo / U GORNJU BELU REKU, podtupižničko selo gde je vreme stalo, STIGLA POMOĆ ZA NAJUGROŽENIJE
U GORNJU BELU REKU, podtupižničko selo gde je vreme stalo, STIGLA POMOĆ ZA NAJUGROŽENIJE

U GORNJU BELU REKU, podtupižničko selo gde je vreme stalo, STIGLA POMOĆ ZA NAJUGROŽENIJE

Crveni krst Zaječar je u saradnji sa Gradskom upravom, Udruženjem penzionera, gradskim i seoskim mesnim zajednicama i Udruženjem osoba sa invaliditetom, i ove godine organizuje podelu 450 porodičnih paketa hrane i higijene u gradu i okolnim selima. Pomoć najugroženijim porodicama počela je juče u Gornjoj Beloj Reci i Velikom Izvoru, dok će do narednog utorka, pomoć dobiti i najugroženiji meštani ostalih zaječarskih sela. 

Podtupižničko selo Gornja Bela Reka, 20-ak kilometara udaljeno od Zaječara, deluje nestvarno. Nekada je to bilo poznato valjavičarsko selo, a danas su se sve te valjavice u klisuri nadomak sela urušile i potpuno obrasle mahovinom. Utisak je da civilizacija u kojoj živimo nemilosrdno gazi sve to, da pod nekakvom parolom „napretka“ čoveka nepovratno otuđuje od prirode sa kojom smo desetinama hiljada godina živeli i koju smo nekada umeli da poštujemo.

U selu je pre četiri decenije živelo oko 1.600 meštana, danas svega 70, uglavnom starijih, koji se svakodnevno bore sa nemaštinom i samoćom. Mnogi od njih žive od minimalne penzije, pa je svaka pomoć koja dođe sa strane dobrodošla.

„Sama živim ovde i primam penziju 14.000 dinara. Drva sam kupila, platila sam da ih iscepaju, unesu, jer ja ne mogu, i šta mi ostaje? Jedva se izlazi na kraj, platim račune, lekove i to je to. Ova pomoć znači, znači da nas neko obiđe, moja deca dođu, pomognu, ali kad odu, ja sam opet sama. Hodam uz pomoć štapa, posadim nešto, ali teško je, ne mogu lepo da hodam, ali zatreba vam da uberete nešto, da pojedete i zato moram. Teško je što nemamo prodavnicu, jednom nedeljno nam dovezu namirnice i jednom nedeljno dođe lekar, ali i to je nešto“, rekla nam je šesdesetdevetogodišnja Ljubica Ivković.

Milorad Tomić (66) takođe živi sam. Snalazi se kako ume i zna, a pomoć mu je, kako kaže, značajna.

„Radio sam nekad u Kristalu, pa u „Arsenije Spasić“. Sada sam tu gde jesam. Svima nama je problem što nemamo prodavnicu, ali problem je što nema ni ljudi više na selu. Malo smo ostali ovde, a stari smo. Dođe kod mene sin, obiđe me, ali i on ima svoje obaveze, ne živi ovde, pa je dosta teško“, kaže nam Milorad.

Razgovarajaći sa meštanima sela, i obilazeći domove socijalno najugroženijih, došli smo i do Sofije i Jovana Nikolića, bračnog para koji nas je uprkos mnogobrojnim problemima, pozdravio sa osmehom na licu. Sofija ima 86 godina a Jovan 90. Žive od jedne penzije koja iznosi 11.000 dinara, a na naše pitanje: Kako živite? Odgovorili su: „Ne baš zgodno“.

„Mučimo se dosta jer smo stari i bolesni. Ćerka živi u Leskovcu, ali i ona je bolesna, pa ne može često da nas obilazi. Kada dobijemo tu jednu penziju, pola ode na lekove, račune, sada smo kupili drva. Od jedne penzije odvojimo malo, od druge malo, pa skupimo za neki metar drva. Ne živi se mnogo zgodno, ali šta da radimo. Kad treba da počistim, spremim nešto, onda koristim dva štapa, nemam snage, imam problem i sa zdravljem. Namirnice nam donese ćerka kad može, ali znate, ne može se sa malo para kupiti puno namirnica“, kazala nam je Sofija.

Predsednik Mesne zajednice Nikola Marinković i sam ističe da je situacija, ne samo u Gornjoj Beloj Reci, već u svim srpskim selima, zabrinjavajuća. Mladi su odavno otišli „trbuhom za kruhom“, a oni koji nisu imali gde da odu, ostali su kraj svojih ognjišta sve do danas.

„Pre 40 godina ovde je bilo 1.600 ljudi,  oko 800 domaćinstava. Međutim, napuštanje sela je učinilo svoje, pa su sada ostala ovde pretežno staračka domaćinstva. Ukupno ima 70-ak meštana i samo jedan mladi bračni par sa četvorogodišnjom ćerkom. Uglavnom su ljudi sami, teško žive, trećina prima socijalnu pomoć ili neki vid pomoći Crvnog krsta. Radimo na tome da jednom mesečno ekipa Crvenog krsta dođe ovde u naše selo, jer je i ljudima tako lakše, psihološki, da ih neko posećuje, da neko brine o njima. Ne mora da se materijalno pomogne uvek, ali da se saslušaju njihovi problemi je od velikog značaja. Lekar i sestra jednom nedeljno dolaze u selo, prodavnicu nemamo, ali jednom nedeljno nam ovde dovoze namirnice. Znate, na selu nije lako“, istakao je Marinković.

U cilju pomoći socijalno ugroženim licima u zaječarskim selima, Crveni krst je počeo distribuciju paketa hrane i sredstava za higijenu, a u narednom periodu će biti realizovane i druge aktivnosti.

„Podelu paketa smo počeli iz Gornje Bele Reke, imamo na raspologanju 450 paketa, od toga smo 250 opredelili za sela. Gornja Bela Reka je dobila 18 paketa hrane, higijene i 10 kilograma brašna. Vrednost donacije samo za ovo selo je oko 40.000 dinara. U narednom periodu, do utorka, podelićemo sve pakete u selima, a zatim će podela početi i u samom gradu“, rekao je Vlada Marković, sekretar Crvenog krsta u Zaječaru, napomenuvši da je Crveni krst Srbije, od Ministarstva za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja i u ovoj godini obezbedio finansijska sredstva za nabavku hrane i sredstava za higijenu za program pomoći najugroženijim porodicama u vidu porodičnih paketa namenjenih žiteljima gradova i opština druge, treće i četvrte grupe razvijenosti.

Marković je dodao je u toku i realizacija programa „Briga o starima“, gde se već u samom gradu realizuju radionice sa starijim licima, a da je za narednu godinu planirano da se te aktivnosti prošire i na seoske sredine, sa ciljem pružanja podrške starijim licima.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>