Najnovije vesti
Home / Da nas bude više / Svake godine u Srbiji nestaje grad veličine Zaječara ŠTA JE DRŽAVA URADILA U OVAKVIM OKOLNOSTIMA?
Svake godine u Srbiji nestaje grad veličine Zaječara ŠTA JE DRŽAVA URADILA U OVAKVIM OKOLNOSTIMA?

Svake godine u Srbiji nestaje grad veličine Zaječara ŠTA JE DRŽAVA URADILA U OVAKVIM OKOLNOSTIMA?

Đu­kić De­ja­no­vić: Prošle godine, na žalost, manje nas ima u odnosu na 2016. godinu za 40 hiljada ljudi, tačnije 39.200. Dakle, to je jedan grad koji i nije baš mali.  Svake godine nestaje po jedan grad, samo po ovom parametru, prirodnom priraštaju, a 16.000 evidentiranih ljudi odlazi svake godine iz Srbije, pa je to drugi razlog što nas ima manje. Prosečna starost emigranata je 28,7 godina, nama odlaze mladi ljudi. Svaki peti je sa visokom školskom spremom, sa fakultetom

- Svakog dana „gubimo“ 107 ljudi, stanovništo malo po malo nestaje već 67 godina, a 27 poslednjih godina imamo negativni prirodni priraštaj. Broj dece po majci je 1,44 a za prostu reprodukciju treba nam bar 0,8 više. U protivnom, doći ćemo u situaciju da kroz nekoliko godina imamo značajno manje stanovnika sa istim brojem penzionera, a to znači da smo završili kao nacija, nećemo imati ni ekonomski, ni demografski ni politički potencijal. Ova demografska slika Republike Srbije je više nego zabirinjavajuća, a da situacija bude još jasnija, iz godine u godinu, u našoj državi nestane jedan grad veličine Zaječara. Predviđene su brojne mere koje je država donela, a nedavno je usvojena i nova Strategija za podsticanje rađanja, u kojoj po­seb­no me­sto za­u­zi­ma pi­ta­nje sta­re­nja, što i ne tre­ba da ču­di bu­du­ći da je u Sr­bi­ji tek 14,4 od­sto sta­nov­ni­štva mla­đe od 15 go­di­na, dok pe­ti­nu či­ne gra­đa­ni sta­ri­ji od 65. Statistika je više nego jasna i u drugim segmentima.


„U Srbiji je broj živorođene dece u 2017. godini na nivou onog broja koji smo imali u 2016. godini, iako nikako ne smemo biti zadovoljni tim brojem, a on iznosi 65 hiljada beba. Time je ispunjen prvi cilj Strategije donete 2017. godine, da se zaustavi dalji pad broja rođene živorođene dece. Umrlih je, nažalost, 104.000 bilo u prošloj godini i posledica „bebi bum“ generacije, koja je bila vrlo masovna,  jeste ogroman broj ljudi koji se rodio 50-ih godina prošlog veka koji su već počeli da stare, a tu podizanjem kvaliteta života ne možete mnogo uticati na stopu smrtnosti, ali briga o ovim ljudima mora biti na višem nivou kako bi se nešto malo ublažila činjenica da očekujemo i u narednim godinama sve veći i veći broj smrtnih ishoda tokom godine. Ono što je tipično za ovaj kraj je, da je najveći broj smrtnih ishoda posledica kardiovaskularnih i onkoloških bolesti. I kod jednih, i kod drugi bolesti preventiva može dati jako dobre rezultate. Kako to naš narod kaže „kada zdrav čovek razmišlja o hiljadu problema, treba ga podsetiti da bolestan ima samo jednu želju a to je da bude zdrav“ i „bolje sprečiti nego lečiti“ je čuvena sentenca koje se svi setimo tek kad se razbolimo. Dakle, institucije za javno zdravlje i primarna zdravstvena zaštita treba da prodube aktivnosti vezane za preventivni rad kako bi kvalitet života svih građana bio na višem nivou“, istakla je Sla­vi­ca Đu­kić De­ja­no­vić, mi­ni­star­ka bez port­fe­lja za­du­že­na za de­mo­gra­fi­ju i po­pu­la­ci­o­nu po­li­ti­ku prilikom posete Zaječaru u aprilu ove godine i dodala:

„Taj prirodni priraštaj nam je negativan, i prošle godine, na žalost, manje nas ima u odnosu na 2016. godinu za 40 hiljada ljudi, tačnije 39.200. Dakle, to je jedan grad koji i nije baš mali.  Svake godine nestaje po jedan grad, samo po ovom parametru, prirodnom priraštaju, a 16.000 evidentiranih ljudi odlazi svake godine iz Srbije, pa je to drugi razlog što nas ima manje. Pozitivna stopa prirodnog priraštaja u 2016. godini zabeležena je samo u pet sredina: u Sjenici, Novom Sadu, Preševu, Novom Pazaru i Tutinu. Prosečna starost u Srbiji je 43 godine, a uz Nemačku, Italiju, Švedsku i Bugarsku, mi spadamo u pet najstarijih država u Evropi. Promena prebivališta, dakle, unutrašnje migracije, karakteriše čak brojka od 125.000 ljudi. Taj pozitivan migracioni saldo imala je 41 opština, 128 negativan. Znači, u 41 opštinu, a to su uglavnom gradovi, doseljavalo se, i ne možete ništa reći ljudima koji zbog loše infrastrukture, zbog nedostatka obrazovnih institucija, institucija za lečenje, napuštaju svoja ognjišta i odlaze u veće gradove. Moramo praviti bolje uslove u svim sredinama kako bi što veći broj ljudi ostajalo tamo gde ima zadovoljavajuće uslove, ali i krov nad glavom. Uzrok depopulacione politike u Republici Srbiji je nedovoljno rađanje. Za 9 godina, između dva popisa, a prvi je bio 2002. godine, a drugi 2011. broj žena u fertilnom periodu, dakle broj žena koje su potencijalne majke, smanjen je za 200.000, odnosno 10%. Prosečna starost emigranata je 28,7 godina, nama odlaze mladi ljudi. Svaki peti je sa visokom školskom spremom, sa fakultetom. Mortalitet u periodu od 2006. do 2016. godine je takav, da se prosečno rađalo 67. 000, a  umiralo 102 hiljade ljudi.

ŠTA JE DRŽAVA URADILA U OVAKVIM OKOLNOSTIMA I SA OVAKVIM PARAMETRIMA?

Stručnjaci na­gla­ša­va­ju da, kako bi demografska slika bila bolja, u rešavanje tog problema mo­ra­ju da bu­du uklju­če­ni svi de­lo­vi dru­štva, a me­re ko­je dr­ža­va spro­vo­di, a ko­je se od­no­se na sta­re, mo­ra­ju da se im­ple­men­ti­ra­ju na dva ni­voa – na­ci­o­nal­nom i lo­kal­nom.

„9.8.2016. godine predsednik sadašnje, a premijer tadašnje Republike Srbije, izneo je eskpoze i rekao da će populaciona politika biti jedan od prioriteta države. 30. septembra iste godine osnovan je Kabinet zadužen za demografiju i populacionu politiku. 26. 12. 2016. godine formiran je Savet za populacionu politiku, koji je do sada održao tri sednice i usmeravao sve aktivnosti, a nova Strategija za podsticaj rađanja, sačinjena je od eskpertske grupe. 2008. godine su eksperti, (kao i 50-tih godina prošlog veka) upozoravali da će nam bela kuga biti najveći problem, da većeg problema od tog nećemo imati. To jeste tako. Nova Strategija za podsticanje rađanja koja je završena u decembru 2017. godine bila je osnov da se napravi  i budžet za resor na čijem čelu sam ja, i te godine smo dobili 130 miliona dinara i prvi put ih uložili kao nepovratna sredstva za podsicanje rađanja u 15 opština. Budžet našeg kabineta za ovu godinu je 566 miliona dinara, i imamo nameru da veći broj opština uključimo u podsticajna sredstva“, rekla je Dejanović i obrazložila:

„Strategija za podsticanje rađanja, obuhvatila je dva velika segmenta: područje vezano za migracije i područje vezano za starenje. Opšti cilj Startegije je stacionarno stanovništvo, odnosno, da se ne bi dalje smanjivao broj žitelja Srbije, potrebno je da svaka žena u fertilnom periodu ima u proseku dva deteta. Kod nas je situacija da svaka žena ima 1,46. Zbog toga je osnovni cilj da taj broj, odnosno parametar bude 1,86 a kasnije da se ide na stimulaciju parova kako bi oni imali bar dvoje dece“.

O tome da li će finansijska podrška predviđena Strategijom podsticanja rađanja koju je nedavno usvojila republička Vlada stimulisati mlade u Srbiji da se odluče da dobiju dete, građani Srbije imaju različito mišljenje ali ono što predstavlja zajednički imenitelj je to da će te novčane mere znatno olakšati život onima koji su se već odlučili da rade na potomstvu.

Naime, finansijski podsticaj se sastoji u tome što će zaključno od 1. januara ove godine, roditelji za prvo dete dobijati jednokratnu pomoć u iznosu od 100 hiljada dinara. Za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12 hiljada dinara mesečno u toku 10 godina a za četvrto 18.000 dinara mesečno za 10 godina.

U okviru posebnog cilja iz Strategije podsticanja rađanja – Usklađivanje rada i roditeljstva predviđeno je niz mera i aktivnosti. Od onih koje se odnose na podsticanje za zapošljavanje mladih majki, suzbijanje neformalnog rada, pa do uvođenja licenci za privredne subjekte koji poštuju obaveze roditelja i daju podršku porodici. Predložene mere imaju  funkciju promovisanja ogovornog poslovnog okruženja prema roditeljima, odnosno senzibilisanje radne kulture na roditeljske obaveze.

Projekt „Da nas bude više“ sufinansira Grad Zaječar

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>