Najnovije vesti
Home / Društvo / SIROTINJO, I BOGU SI TEŠKA
SIROTINJO, I BOGU SI TEŠKA

SIROTINJO, I BOGU SI TEŠKA

“SIROTINJO, I BOGU SI TEŠKA“, IZREKA JE KOJA NAJBOLJE OPISUJE NAČIN ŽIVOTA TROČLANE PRODICE ILIĆ. ONI SE ODRIČU GOTOVO SVEGA, VEOMA TEŠKO SU U MOGUĆNOSTI DA “SASTAVE KRAJ S KRAJEM“.

U podtupižničkom selu Gornja Bela Reka četvorogodišnja Petra je jedino dete. Ona živi sa mamom Ivanom i tatom Ivanom, čuva kokoške, piliće i koze, najbliži drugari, njeni vršnjaci su kilometrima udaljeni pa Petra vreme provodi sa mamom u bašti, u polju, na njivi dok se skuplja seno. 

Selo Gornja Bela Reka ima oko 70 stanovnika, a najviše je onih preko 65 godina. Većina kuća u selu su prazne, kao i u većini planinskih sela u Srbiji i na Balkanu, i odavde su mladi otišli u veće gradove u potrazi za boljim i lagodnijim životom. Škola u selu ne radi više od jedne decenije, prodavnice nema, u seosku ambulantu jednom nedeljno dolaze sestra i lekar.

Bračni par Ivana i Ivan, sa četvorogodišnjom ćerkom žive u siromaštvu u Gornjoj Beloj Reci. Bez kupatila, osnovnih uslova za život i stalnog zaposlenja, tročlana porodica Ilić jedva sastavlja kraj sa krajem. Kada prime dečiji dodatak i 6.000 dinara, koliko Ivan dobija za posao očitavanja brojila, prvo plate račune, a onda kažu, ništa i ne ostane. Malu kuću su uz pomoć „štapa i kanapa“ uspeli malo da srede, ali kako kažu, nedostaje još puno toga.

„Vidite i sami kako živimo, sastavljamo kraj sa krajem. Primamo dečiji dodatak i ja očitavam brojila u dva sela. Za to primam 6.000 dinara, 3.000 za putne troškove i 3.000 što ostane. Platimo račune i malo nam nešto ostane, da kupimo za ćerkicu nešto. Imamo malu bašticu, čuvamo koze, kokoške. Ja često idem u drva, radim šta iskrsne od poslova. Najveći problem je taj posao, ja želim da radim, to je ono što mi treba, posao, da bih mogao porodicu da izdržavam, da bih maloj Petri mogao nešto da priuštim. Često odlazim do grada, tražim, kažu „zvaćemo vas“, „biće“ i eto sve do danas ništa“, rekao nam je Ivan.

Najveći problem u kući je što nema kupatila, pa su Ilići prinuđeni da često greju vodu kako bi se okupili.

„Vidite i sami, kupatila nema, pa je muka oko toga, najviše zbog deteta. Za nju imamo garderobu, najosnovnije stvari, ali verujte, bez kupatila je veliki problem. Mi radimo u polju, moramo da se okupamo, pa eto… velika je muka“, dodao je Ivan.

Iliće život nije mazio, ali oni kažu, da od borbe neće odustati, jer žele da malu Petru izvedu na pravi put. Nada u bolje sutra ih ne napušta a ni vera u humane ljude, pa svi zainteresovani koji žele da im pomognu mogu da se obrate zaječarskom Crvenom krstu, čiji su predstavnici prošle nedelje, obišli porodicu i uručili im pakete prve pomoći.

Predstavnici lokalne samouprave i Crvenog krsta porodici Ilić uručili pakete osnovnih životnih namirnica

Na nedovno održanoj sednici, gradski većnici usvojili su Predlog Pravilnika o uslovima za dodelu seoskih kuća sa okućnicom mladim bračnim parovima na terioriji grada Zaječara. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom listu grada Zaječara, nakon čega će zasedati komisija, a zatim sledi raspisivanje dva konkursa, za kupovinu seoskih kuća i za zainteresovane porodice za život u ovim kućama na selu. Ukupan iznos za nabavku ovih kuća je 13 miliona dinara.

Usvajanje ovog predloga bi svakako umnogome doprinelo poboljšanju kvaliteta života ovakvim i sličnim bračnim parovima, koji su uprkos teškim uslovima na selu, ostali kraj svog ognjišta, boreći se i iščekujući neku lepšu budućnost.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>