Najnovije vesti
Home / Riznica moga kraja / ŠANE ČUVAR NASLEĐA RGOTINE: U moje vreme suvonjave devojke se teže udavale (II deo)
ŠANE ČUVAR NASLEĐA RGOTINE: U moje vreme suvonjave devojke se teže udavale (II deo)

ŠANE ČUVAR NASLEĐA RGOTINE: U moje vreme suvonjave devojke se teže udavale (II deo)

U prvom delu priče o oštroumnom, pronicljivom i duhovitom Aleksandru Kojiću Šanetu, čuvaru nasleđa Rgotine, mogli ste da saznate kako je jedan od najstarijih meštana tog sela, svoje višedecenijsko istraživanje svega onoga što treba da se sačuva od zaborava, pretočio u arhivsku građu koja za njega, ali i meštane sela, predstavlja pravo blago. Njegovi zapisi, osim istoriju Rgotine, o kojoj smo već pisali, sadrže i tradiciju, kulturu, običaje, modu… o tome ćemo u nastavku. Ali, krenimo redom. 

Na raskrsnici puteva između Bora, Zaječara i Negotina, nalazi se Rgotina, selo bogato istorijom, tradicijom, kulturom. Razgovarajući sa jednim od najstarijih meštana tog sela, Šanetom Kojićem, saznali smo da je nekada, toliko bilo svadbi u Rgotini, da su se one, u Domu kulture, organizovale i četvrtkom. Moda je bila specifična, pa su tako, prema Šanetovim rečima, posle Prvog svetskog rata, u modi bile debeljuškaste, punije žene, dok su one mršave, koje su nazivane „suvonjave“, kada izlaze u selo, morale da oblače i po nekoliko suknji, kako bi bile zapaženije. Zanimljivo je i to da je prva devojka koja je počela da vozi bicikl, nazvana „bela vrana“.

Oširnije u videu:

„U Rgotini je kultura bila na visokom stupnju. Formirano je Kulturno umetničko društvo „Borivoje Tomić“, pedeset i neke godine počeo je i bioskop sa radom, filmovi bi u početku bili prikazivani svakodnevno, a zatim nekoliko puta nedeljno. Subotom i nedeljom, kada su državni i verski praznici, bio je organizovan korzo, ali i granka. U tom periodu igrali su i stariji, oženjeni, ne samo omladinci. Omladina je inače,  većinom bila u srednjim školama, ali za vreme vikenda i tokom raspusta, pomagali su roditeljima u poljoprivredi, skupljali su seno, pomagali su“, kaže deka Šane, koji se osvrnuo i na problem sa kojim se svako selo danas suočava, a to je odlazak mladih u inostranstvo.

„Oni odlaze, a stariji ostaju kako bi čuvali kuće, imanja ali i sećanja“, ističe Šane.

On se dobro seća reke koja i danas protiče kroz selo, i u kojoj se, kao dete kupao. Od tada, do sada, mnogo je vode proteklo, i mutne i bistre. Nekada se, kako on kaže zvala „Bela reka“, sada je više „Crna“.

„U toj Beloj reci, pre rata, kuipao sam se, bilo je i riba u vodi, a za vreme okupacije, Nemci su počeli da puštaju piritnu vodu i postala je zagađena. Posle oslobođenja, kapacitat borskog rudnika je povećan, pa je ta reka zagađena u potpunosti, a tome svedoči i činjenica da je tamo gde je reka plavila, to zemljište zatrovano, nije više plodno“, ističe Šane.

Opširnije u videu:

Šane će okobra ove godine, napuniti 92 godine. Kaže da nema posebnu životnu mudrost, ali smatra da čovek treba da radi ono što voli. Tako on penzionerske dane provodi pišući, ali i šetajući. Kaže, ustane ujutru, ode do centra sela, u udruženje, zatim se vrati kući, čita novine i odmara. Ono čega se u životu pridžavao je umerenost u hrani i piću, redovno je spavao i kaže, pio dosta vode.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>