Najnovije vesti
Home / Bor / RODITELJI ŽELE DA SARAĐUJU, ALI U ŠKOLU DOLAZE DA TRAŽE POMOĆ ONDA KADA PROBLEM VEĆ NASTANE
RODITELJI ŽELE DA SARAĐUJU, ALI U ŠKOLU DOLAZE  DA TRAŽE POMOĆ ONDA KADA PROBLEM VEĆ NASTANE

RODITELJI ŽELE DA SARAĐUJU, ALI U ŠKOLU DOLAZE DA TRAŽE POMOĆ ONDA KADA PROBLEM VEĆ NASTANE

Nasilje je sveprisutna pojava. Sa sigurnošću možemo reći da nasilje u školama nije nova pojava, samo se poslednjih godina sve više pažnje pridaje tom fenomenu. Isto tako, još uvek nema jedinstvenog pristupa istraživanju nasilja među vršnjacima, a takođe se postavlja pitanje šta je to što treba istraživati prilikom razmatranja pitanja nasilja, da li je to ”buling”, vršnjačko nasilje, antisocijalno ponašanje, vandalizam, prekršaji koje prave deca u sukobu sa zakonom, maloletnička delikvencija ili podaci koji govore o socijalnoj isključenosti. Dakle, postoji nedostatak u sistematskom prikupljanju podataka.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nasilje među mladima je u porastu koje se među ostalim faktorima, značajno može objasniti i pojavom siromaštva, kao i socijalne i ekonomske tranzicije.

«Vršnjačkog nasilja je uvek bilo i biće ga, a najmanje što možemo da uradimo je da pričamo o tome», naglašava Jasmina Momčilović pedagog u Osnovnoj školi Dušan Radović u Boru i dodaje:

Jasmina Momčilović, pedagog

«Sve je više novih problema u ovoj oblasti sa kojima moramo na adekvatan način da se izborimo. O vršnjačkom nasilju mora se govoriti, ne treba skrivati probleme, već o njima pričati i adekvatno regovati.

To ne sme da se gura pod tepih, jer to nije nevažna stvar. Uvek je dobro razgovarati o tome, sa učenicima, sa nastavnicima», kaže Momčilović i napominje da u školi Dušan Radović postoji i Tim za zaštitu dece od nasilja.

RAD SA DECOM- NAJPRODUKTIVNIJA JE PREVENTIVA!

«Tim za zaštitu dece od nasilja najčešće se sastaje u školi, i deluje preventivno. On postoji već deset godina, i čine ga nastavnici, pedagog, psiholog, direktor škole, školski policajac», objašnjava Jasmina Momčilović i dodaje:

«Najproduktivniji rad sa decom je definitivno preventiva, gde spadaju časovi građanskog vaspitanja i radionice, kako bi se smanjila agresivnost kod dece. Nastavnici na pomenutu temu imaju brojne edukacije, upućuju se na nove tehnike i metode rada. Svakom detetu se drugačije pristupa. Dešava se da deca koja vrše nasilje imaju neku vrstu problema koji se zataškava. Učitelj tako ne može na početku da prepozna problem kod nekog učenika».

SARADNJA SA RODITELJIMA -PERIODIČNA

«Saradnja sa roditeljima je periodična,u zavisnosti od problema do problema. Oni žele da sarađuju i da budu prijatelji škole, ali roditelji dolaze u školu da traže pomoć onda kada problem već nastane.

A nekada se desi da roditelji prebacuju odgovornost isključivo na školu, i da reaguju pogrešno. Kod nas u školi je praksa da imamo Dan otvorenih vrata, samo sa roditeljima. Ja kao pedagog svakog četvrtka popodne radim samo sa roditeljima, koji žele da dobiju neki savet. Mi sagledavamo probleme i pokušavamo da ih rešimo. I psiholog je tu da razgovara sa roditeljima i da ima sastanke sa njima. Ali, vrlo često roditelji ne ispoštuju taj dogovor i termin i dolaze mimo tih termina, to jest kada njima odgovara i kada se već pojavi problem», kaže pedagog.

VAŽNO JE USPOSTAVITI DOBAR ODNOS RODITELJA I ŠKOLE -POTREBNO JE PUNO VREMENA DA PREPOZNAMO RODITELJA KOJI JE BESAN SA RAZLOGOM, I ONOG KOJI JE BESAN BEZ RAZLOGA

Momčilović objašnjava zašto je važno da roditelj ima dobar i odnos poverenja sa odeljenskim satrešinom.

«Ukoliko odeljenski starešina ima dobru  saradnju sa roditeljem, onda će taj roditelj iz poštovanja doći sa nekim konstruktivnim problemom, i ne sa namerom da napadne školu ili nastavnika.

Ako se ne uspostavi dobar odnos škole i roditelja, onda roditelji iz straha i iz subjetivne procene svog deteta, dolaze sa namerom da bi se raspravljali i kreću sa verbalnim napadom, i traže krivca u drugima. Taj proces traje i vrlo je bitno ostati smiren u celoj situaciji. Potrebno je puno vremena da prepoznamo roditelja koji je besan sa razlogom, i onog koji je besan bez razloga.

Vrlo je važno da prepoznamo način na koji ćemo smiriti tu situaciju. Mi suočimo roditelja sa situacijama sa kojima on ranije nije bio upoznat, nije bio svestan toga i nije poznavao dete u tom svetlu. I onda je završetak tog konstruktivnog razgovora onaj trenutak kada vidimo da je roditelj zaista shvatio drugu stranu medalje. Mi na ovaj način ne kritikujemo i ne etiketiramo roditelje, već nalazimo razloge zašto on nije imao realnu sliku o svom detetu.

A često dolaze i roditelji sa velikim poverenjem u nas, jer smo mi zapravo njima pomogli reagujući na određeni način», naglašava Jasmina Momčilović.

PAŽNJA SE POSVEĆUJE I DECI KOJA SU ŽRTVA NASILJA, ALI I NASILNICIMA

«Važno je prepoznati trenutak u kome dete postaje nasilno», kaže Momčilović i ističe:

«Vaspitni plan kreiramo za decu koja su na neki način bila žrtve nasilja ili nasilnici. Vrlo je važno da se pažnja posveti i onoj deci koja čine nasilje, ali naravno i onoj koja su žrtve samog nasilja. Vrlo često jedna te ista deca budu i jedno i drugo, budu i u ulozi nasilnika i u ulozi žrtve. Žrtve nasilje se nakon nekog vremena često identifikuju sa nasilnikom, povlače se u sebe. Kada vide da ta agresivna deca lakše dolaze do cilja, i sami postaju agresivni razmišljajući -Ako se nada mnom vrši nasilje, i ja ću sad da budem taj koji će biti nasilnik, da bih ispravio nepravdu koja se desila meni. I mi na roditeljskim sastancima obavezno prenosimo situaciju  roditeljima, kako bi bili upućeni u to.

Vrlo je važno taj momenat prepoznati kod dece. Tada se razgovara sa očevicima takvog događaja, ili sa onima koji su sarađivali sa takvim detetom. Onda sledi pojačan vaspitni rad sa detetom koje je vršilo nasilje. Tada se pravi i vaspitni plan podrške detetu koje je vršilo nasilje, i detetu koje je žrtva. Uključuje se i pedagog, psiholog, odeljenski starešina, koji ima vrlo bitnu ulogu u celom procesu. Prati se celo odeljenje, taj učenik, tu je i savetodavni rad sa roditeljima, podrška Centra za socijlani rad. A na scenu ukoliko je potrebno stupa i medijacija», objašnjava Momčilović.

DA LI SE PROBLEMATIČNA DECA PREMEŠTAJU UDRUGE ŠKOLE?

Kada je u pitanju premeštanje nekog deteta u drugu sredinu, školu Momčilović navodi da u školi Dušan Radović to nije praksa, i da se uglavnom škola nosi sa probemima i trudi se da ih reši.


Osnovna škola „Dušan Radović“, Bor

«Kada je u pitanju praksa premeštanja dece u drugu školu zbog neprimrenog ponašanja ili lošeg vladanja, ona u poslednje vreme sve manje i manje postoji. Gotovo da je nema. Tamo gde smatramo da bi promena sredine bila dobra za neko dete, mi dajemo predlog roditeljima, a ukoliko se roditelj ne slaže sa tim, onda dete ostaje u toj školi. Moramo da se uhvatimo u koštac sa problemima. Mi imamo situacije kada primamo decu iz drugih škola, i za nas je uspeh kada se njihovo ponašanje i vladanje popravi», kaže pedagog.

SARADNJA SA CENTROM SA SOCIJALNI RAD I POLICIJOM

«Mi imamo i školskog policajca koji je tu u prepodnevnim časovima, ali ne svakog dana. Obično školski policajac opslužuje dve škole, pa nam nije tu stalno na dohvat ruke. Ali kad je tu, uvek nam pomaže, posebno u proceduri evidentiranja nasilja.

Oni su nam spona između prosvetnog inspektora i javnog tužioca, ukoliko slučaj ode do njega.

Saradnja sa Centrom sa socijalni rad je dobra, mada spora i papirološki veoma zahtevna. Naša odgovornst i veština procene je velika, kada odlučujemo kada ćemo da ih uključimo u ceo proces», navodi Jasmina Momčilović.

DIGITALNO NASILJE
U školi u Boru nema ozbiljnijih problema ni slučajeva digitalnog nasilja. «Nemamo drastičnih primera digitalnog nasilja. Prošle godine smo imali lepu saradnju sa Obrazovno-kreativnim centrom kada su oni organizovali radionice za nastavnike i za učenički parlament. Kako prepoznati i reagovati u slučaju digitalnog nasilja, bile su teme tih radionica. Bilo je međutim u školi nekih situacija reagovanja policije, kada su bili kreirani lažni profili sa kojih se pretilo nekim učenicima», ističe Momčilović.

_________________
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>