Najnovije vesti
Home / Vesti / Redovna sednica Predsedništva Ginekološko akušerske sekcije: NISKA STOPA NATALITETA VELIKI PROBLEM ISTOČNE SRBIJE
Redovna sednica Predsedništva Ginekološko akušerske sekcije: NISKA STOPA NATALITETA VELIKI PROBLEM ISTOČNE SRBIJE

Redovna sednica Predsedništva Ginekološko akušerske sekcije: NISKA STOPA NATALITETA VELIKI PROBLEM ISTOČNE SRBIJE

Redovna sednica Predsedništva Ginekološko akušerske sekcije Srpskog lekarskog društva, održana je juče u prostorijama Preventivnog centra zaječarskog Zdravstvenog centra. Ovogodišnja tema simpozijuma bila je „Medicinski i medikolegalni faktori koji utiču na prirodni priraštaj u Srbiji, poseban osvrt na probleme istočne Srbije“, a u okviru te oblasti govorili su eminentni stručnjaci iz Zaječara, Beograda, Kragujevca, Kosovske Mitrovice, Leskovca.

„Natalitet u celoj Srbiji je u padu, a Zaječarski okrug definitivno ima taj izraženi pad nataliteta. Napravili smo ovaj skup kako bi alarmirali javnost i videli da li ima neke pomoći za sve nas, jer se broj porođaja iz godine u godinu smanjuje. Najviše je bilo 1983. godine, tada je bilo 1176, prošla godina se završila sa 312 porođaja, a ako se trend opadanja nastavi i ove godine, nećemo imati ni 300 porođaja godišnje, i to je poražavajuće. Slična je situacija i u Majdanpeku, Knjaževcu, Kladovu, dok je Bor možda za nijansu bolji“, istakla je doktorka Vera Najdanović Mandić, ginekolog ZC Zaječar.

Važnost ovog skupa, kao i temu koja pogađa celu Srbiju, posebno istočnu, istakla je i profesor doktor Snežana Rakić, predsednica Ginekološko-akušerske sekcije Srpsko-lekarskog društva.

„Ovaj skup je veoma važan jer govori o populacionoj politici, a posebno u ovom delu Srbije, gde imamo najveći pad prirodnog priraštaja, to je naš globalni problem, i zbog toga smo i posvetili simpozijum, baš ovoj temi. Kako bi se povećala stopa nataliteta, potrebno je blagovremno rađati, sa 25 godina, i kako praksa pokazuje, čini se da su ove novije genaracije, to i prihvatile. Kada je u pitanju moja tema simpozijuma, ja sam konkretno govorila o carskom rezu, kao načinu završavanja porođaja, koliko toga danas imamo, kako se radi, zašto se radi, koje su komplikacije i kako to izgleda u različitim regionima Srbije“, rekla je Rakić.

Profesorka Svetlana Vrzić Petronijević, načelnica Poliklinike za perinatologiju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, je na predavanju govorila o medikolegalnom aspektu prenatalne dijagnostike. Ona je istakla važnost ove teme posebno jer se od lekara zahteva da da dijagnozu, pre nego što se dete rodi, što predstavlja veliku odgovornost.

„Tehnologija nas gura napred, saznanja nas guraju napred, i mi ne znamo sve o tome kako se čovek razvija, kako se fetus razvija, a sa duge strane, zakonodavac nam je nametnuo da moramo da postavimo dijagnozu pre nego što se beba rodi. Zbog toga dolazimo u situaciju u kojoj moramo oprezno da damo dijagnozu“, objasnila je Petronijević.

Na simpozijumu je bilo reči i o temi „Maternalni moratalitet u Srbiji juče i danas“, o čemu je govorio profesor Miloš Petronijević, načelnik odeljenja Visokorizičnih trudnoća Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije u Beogradu. On je obrazložio da žene danas najčešće umiru od komplikacija iskrvarenja, visokog krvnog pritiska i infekcije.

„Ova tema je jako značajna za našu zemlju, region. Žene kod nas od komplikacija trudnoće, porođaja i babinja, hvala Bogu umiru jako retko, ta brojka je vrlo bliska Zapadnoj Evropi. Žene kod nas umiru najčešće od komplikacija iskrvarenja, hipertenzivnog poremećaja, visokog pritiska i infekcije. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, primat preuzimaju srčana i maligna oboljenja“, rekao je Petronijević.

Doktor Goran Relić, profesor Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici je na simpozijumu govorio o adolescentskoj trudnoći i istakao značaj kako simpozijuma, tako i te teme o kojoj mora što više da govori.

„Poznato je da je porast broja adolescentskih trudnoća u svetu. Kada govorimo o adolescentima, mislimo na mlade ljude do 19 godina. Podaci pokazuju da je najmanji broj adolescentskih trudnoća u Holandiji, u Hrvatskoj je 2,8% trudnoća u adolescenciji, u Bugarskoj je 4%, dok u našoj zemlji iznosu od 6 do 7%. Ja želim da skrenem pažnju na ovu temu jer su te trudnoće rizične, i mogu da kažem da je naša najmlađa adolescentkinja imala 12 godina, dok je jedna četrnaestogodišnjakinja imala čak dva carska reza. Komplikacije kod tih trudnica su mnoge češće, nego kod žena koje se nalaze u generativnom periodu“, rekao je Relić.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>