Najnovije vesti
Home / Zaječar info / PROLEĆNI MRAZEVI UTIČU NA VOĆKE –MOGUĆA ZAŠTITA
PROLEĆNI MRAZEVI UTIČU NA VOĆKE  –MOGUĆA ZAŠTITA
Foto: PixaBay

PROLEĆNI MRAZEVI UTIČU NA VOĆKE –MOGUĆA ZAŠTITA

RIZIČNO ZA CVETOVE I ZAMETNUTE PLODOVE

Ovih  dana prognoze meteorologa su da će biti ranih jutarnjih mrazeva što bi nepovoljno uticalo na voćke i umanjilo rod. Stoga nekoliko preporuka našim proizvođačima kako da ublaže posledice ovakvih stanja u svojim voćnjacima.

Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze.

-Većina voćnih vrste se nalaze u početnim fazama formiranja plodova, osim dunje koja počinje da cveta ili je u fazi crvenog pupa i vinove loze koja je u fazi porasta mladara. U ovim fazama sve voćne vrste, uključujući i dunju i vinovu lozu, kratkotrajne mrazeve do minus dva stepena mogu da izdrže bez ili uz minimalne štete. Kod jagode treba očekivati oštećenje otvorenih cvetova, međutim pokrivanje agrotekstilom, težine 17 do 18 grama, značajno može da smanji rizik od izmrzavanja, a agrotekstil težine 30 grama može efikasno da pruži zaštitu od kratkotrajnih mrazeva do minus tri stepena. Pri temperaturama od minus jedan do plus dva ugroženi su zametnuti plodovi, do minus dva otvoreni cvetovi, a temperature od minus pet do minus osam dovode do izmrzavanja neotvoreneih cvetova. Najčešće su direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva, pre svega zadimljavanje, prekrivanje , temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše, kaže Sanja Čokojević, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Savetodavno stručne i savetodavne službe Poljoservis Knjaževac.

Ona dodaje da primenjeno blagovremeno,  dimljenje povećava temperaturu za 0,5 stepeni do 1,5, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza. Može se sprovoditi na primitivan način – paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materija, ali pri jačem mrazu ovim se ne postiže sigurna zaštita voćaka. Pretvaranje vode u čvrsto agregatno stanje u procesu formiranja leda predstavlja egzotermičan proces praćen oslobađanjem toplote koja može biti znatna. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova voćaka vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kritične temperature, da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja.

-Usled niske temperature voda se na svim organima voćaka koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu leda, dok unutrašnje tkivo usled oslobođene toplote  pri tome nije ugroženo hladnoćom, jer se u njemu ne dešava smrzavanje. Prskanje treba početi kada temperatura oko cvetova padne na nula stepeni. Ranije prskanje je nekorisno jer se neće formirati led, a toplota se oslobađa samo pri formiranju leda. Medutim, sa prskanjem se ne sme ni zakasniti. Neophodno je napomenuti da se za sve vreme trajanja mraza prskanje cvetova ne sme prekinuti i nepovoljan je prekid preko tri do četiri minuta, ističe Čokojević.

Iz ove službe kažu da se zaštita voćaka može sprovesti sa više metoda.

-Zaštita je moguća orošavanjem, antifrost sistemima, ali su to skupi sistemi. Tu je i zaštita sa takozvanim biljnim antifrizima, gde je preporučen momenat primene nekoliko sati pre očekivanog mraza. On pruža zaštitu 10 dana, i za mrazeve do minus šest stepeni. U okviru zaštite moguća je i primena antistres korektora (aminokiseline). Treba ih primeniti neposredno pred mraz ili u prvih 24 sata po početku mraza. Ublažavaju problem kod mrazeva do minus dva stepena.Tretman ponoviti nakon mraza u naredna dva, tri dana, kaže Čokojević.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>