Najnovije vesti
Home / Društvo / PROJEKTNA NASTAVA U ZAJEČARSKOJ GIMNAZIJI: NASTAVNICI SE PRILAGOĐAVAJU, ĐACI UČE NOVE VEŠTINE
PROJEKTNA NASTAVA U ZAJEČARSKOJ GIMNAZIJI: NASTAVNICI SE PRILAGOĐAVAJU, ĐACI UČE NOVE VEŠTINE

PROJEKTNA NASTAVA U ZAJEČARSKOJ GIMNAZIJI: NASTAVNICI SE PRILAGOĐAVAJU, ĐACI UČE NOVE VEŠTINE

U Srbiji je od prošle godine u okviru reforme sistema uvedena projektna nastava po osnovnim i srednjim školama, ali na to mnogi nastavnici još uvek gledaju kao na neki bauk bojeći se promene u dosadašnjem načinu rada i često smatrajući da je to nešto komplikovano. Nastavnici se još uvek prilagođavaju tom načinu rada. U zaječarskoj Gimnaziji postoji par primera projektne nastave. Jedna mlađa generacija nastavnika je spremna da prihvati nove izazove, ali je stariju generaciju teško promeniti. A tako je uglavnom u svim školama. Sa druge strane đaci uče nove veštine za koje ih treba zainteresovati.

ŠLJIVOVIĆ RAZMENIO ISKUSTVA SA KOLEGAMA
Nastavnik fizike u Gimnaziji Mladen Šljivović nedavno se vratio iz Firence zahvaljujući ERAZMUS projektu koji je finansirao jednu dobru ideju.

„Pohađao sam kurs u jednoj italijanskoj agenciji koja se bavi obrazovanjem. Želja mi je da formiram jedno jezgro u Gimnaziji, da počnemo da radimo više sa đacima na jedan novi način, da podelim znanje sa drugim nastavnicima i da budemo uspešni kao i do sada. Tokom šest dana imao sam priliku da malo više naučim o projektnoj nastavi, o metodama, načinima na kojima se ona primenjuje, kako da motivišemo đake, kako da ih ocenimo na kraju, koje su greške koje nastavnici prave… Ono što je značajno je i to da sam imao prilike da se upoznam sa kolegama koji su bili iz Poljske, Litvanije, Mađarske, Portugala. Nadam se da ćemo u budućnosti nešto započeti sami da radimo“, kaže za list „Timok“ nastavnik Šljivović i dodaje:

„Projektna nastava je nastava u kojoj učenici kroz rad na nekoj temi uče nešto ili primenjuju ono što već znaju na neki novi način i vežbaju svoje veštine. To ne mora da bude vezano samo za gradivo. Bitno je da pokušamo malo da razmrdamo učenike, da razbijemo neke tabue, da ih dovedemo u situaciju da oni međusobno sarađuju, da uče i vežbaju. Nije samo ponavljanje gradiva, projektna nastava podrazumeva da vi u jednom trenutku imate učenike koji rade na nekom produktu svog rada, bitno je da je to nešto što je njihovo“.

SARADNJA SA VRTIĆEM
U okviru projekta „Kako to radi“ zaječarska Gimnazija sarađuje sa jednim vrtićem iz Subotice. Sa njima razmenjuju ideje. Gimnazijalci treba da kreiraju eksperiment i da im objasne kako to radi koji mališani treba da ponove u svom vrtiću. Sa objašnjenjem se već ulazi u onaj naučni nivo. U okviru projekta „Kako to radi“ učenici dobijaju izazovna pitanja kako da fiziku objasne šestogodišnjacima.

„To uopšte nije lako zato što mališani ne mogu da koriste neke termine koji se koriste na normalnom času. Naši učenici treba da im to objasne ali da se spuste na nivo jednog šestogodišnjaka. Cela ideja je vezana za to da ako ne možete svoj posao da objasnite šestogodišnjaku onda ga ne razumete. I to je jedan od primera projektne nastave“, objašnjava Šljivović.

MOTIVACIJOM DO USPEHA
U projektnoj nastavi učestvuje celo odeljenje, a takav način rada učenici prihvataju, po rečima Šljivovića, šarenoliko. Neki od njih na to gledaju kao na neki dodatni napor ili posao.

„Ako uspete da im postavite problem na takav način da njima bude izazov da se uključe onda nema problema sa motivisanjem. Ja sam u početku morao malo da ih podstičem da rade, ali su me učenici u par navrata iznenadili svojim radom. Ako se problem, izazov, postavi na pravi način i ako to bude nešto što se njih tiče biće motivisani, ali ukoliko je to nešto van dodira sa realnim životom i problemom, tu ništa ne može da se uradi, samo forsiranje“, navodi Šljivović i dodaje:

„U jednom delu kursa predstavljeno nam je kako na početku motivisati učenike. Dali su nam primer američke škole koja radi u problematičnom kraju, gde dosta njih napušta školovanje pre završetka. Da bi podsticali decu da uče malo o nuklearnoj energiji oni su im pokazali posledice bombardovanja Hirošime i Nagasakija. U jednom momentu učenici su shvatili da je to nešto što je realno i to je bio jedan šok za njih, pa su na osnovu toga hteli nešto da saznaju o tome kako to i na koji način radi. Tako je i nastala ta njihova projektna nastava. Znači, morate da pronađete način na koji ćete da zaintrigirate učenike“.

Inače, što se realizacije projekata tiče zaječarska Gimnazija poslednjih godina po tom pitanju radi udarničkim tempom. Učenici ove škole pobrali su brojne nagrade kako na međunarodnim, tako i na domaćim takmičenjima, upravo zbog projekata kojima se bave. Na mnoge od tih nagrada jako su ponosni kako učenici tako i njihovi nastavnici. Cilj je da ono što učenici znaju počinju i da primenjuju u praksi.

„Mi se ustvari fokusiramo na znanje, a zaboravlljamo da postoje i veštine, način na koji učenik rešava problem. Radili smo neke eksperimente sa učenicima i to je bilo mučenje kad to ne uspe prvi put. Prošle godine smo bili u Nišu sa projektom kako da izmerimo zatezanje žice na osnovu zvuka koji ona proizvodi na gitari i to ne uspeva iz prve. A to je ustvari realan problem. Uvek smo do sada učili sa table i knjige pa je i meni samom bilo teško da razvijem kod sebe taj novi način rada. Jedna od uloga projektne nastave je i da ih mi pripremimo na to i da u životu ima problema. Učenik mora da veruje sebi, svom postupku. Moramo ono što znamo da počnemo da primenjujemo oko nas. Cilj je razvoj veština, a to su neke veštine koje mi ne možemo samo na času da im ispredajemo, to je potrebno malo razvijati i tu dolazi do izražaja projektna nastava“, ističe Šljivović.

Na svakom nastavniku je individualno kako će da organizuje projektnu nastavu. Od prošle godine reforma traži da se u jednoj godini odradi makar jedna projektna nastava.

Nastavnik Šljivović trenutnio sa učenicima realizuje projekat „Naučni paparaco“ u kome se pokušava da se život nekih naučnika predstavi kroz šaljiv način sa eksperimentom. Radi sa učenicima i na projektu „Kako to radi“, sa zabavištem. Sa prvom godinom, saznajemo, otpočeo je projekat koji uključuje 3D štampač gde će učenici pokušati da kreiraju najbolji točak za mali automobil koji mogu da naprave.

Po Šljivovićevim rečima kapaciteti za izvođenje projektne nastave iz fizike su slabi.

„Nemamo neku lepu opremu jer je skupa. Postoje dve, tri firme u celoj Srbiji koje se bave uvozom, prodajom i proizvodnjom opreme za kabinete i cene su paprene. Zato se mi snalazimo kako znamo i umemo. Da bismo dobili opremu koja nam treba pričamo o sumi koja bi prešla 10,15, pa i više hiljada evra, a to nije baš nešto što bi mogli da očekujemo u skorije vreme. Ali, to ne znači da treba da dignemo ruke i čekamo, radimo sa onim što imamo. Inače, nisu drugi mnogo napredniji od nas. Po pitanju tehnologije u školi iznad nas su, a po pitanju učenika isti smo i imamo iste probleme, kako motivisati učenike, kako ih zadržati na nastavi i slično, kaže Šljivović.

Na pitanje šta je njega motivisalo da ulaže dodatni napor za projektnu nastavu Šljivović kaže:

„Svake godine obavezan sam da imam dva usmena ispitivanja učenika i to su iste rečenice koje se ponavljaju pri odgovaranju, greške su na istim mestima i sve je to postalo monotono, to je jedna kolotečina iz koje sam želeo da izađem i to još uvek radim. Pored ove titule za najboljeg edukatora prošle godine u Srbiji i pored prilike da budem jedan od ambasadora Srbije, najveće priznanje mi je kad sretnem učenike koji su završili i kažu da je to što sam radio sa njima bilo dobro i potrebno“.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>