Najnovije vesti
Home / Društvo / Problematično dete u razredu, dete koje zahteva više pažnje ili discipline nego ostala deca
Problematično dete u razredu, dete koje zahteva više pažnje ili discipline nego ostala deca

Problematično dete u razredu, dete koje zahteva više pažnje ili discipline nego ostala deca

Deca imaju svoje sopstvene ličnosti. Mogu biti stidljiva, govorljiva, aktivna ili introvertna. Sva deca imaju probleme sa ponašanjem, ali neka od njih je teže prihvatiti. Neka ponašanja su prolazna, neka opstaju i pojačavaju se.

Neka od ovih ponašanja mogu činiti da deca budu agresivna, ljutita, teška za vaspitavanje, što im značajno može otežati život. Svako dete se povremeno ponaša ružno, i s vremena na vreme može da ima napade besa, da bude agresivno ili neposlušno i sve to može da bude deo normalnog odrastanja.

Kako identifikovati problematično dete?
Za identifikaciju je ključno da ponašanje takvog deteta remeti njegov rad u školi ili njegov odnos sa drugovima, nastavnicima…

„Problematično dete u razredu“ je tema kojom se bavilo oko 1700 učesnika akreditovanog programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za školsku 2014/2015. i 2015/2016. godinu. Voditelji seminara su Emil Vlajić i Marica Dimitrijević.

Seminar u Zaječaru -Problematično dete u razredu

Marica Dimitrijević, voditelj seminara i vaspitač u Osnovnoj školi Ljubica Radosavljević Nada u Zaječaru objašnjava da problematično dete u razredu može biti i dete sa nasilnim ponašanjem.

Nasilništvo je ponašanje gde nasilnik ispoljava moć nad slabijom žrtvom koristeći fizičku veličinu ili snagu, razliku u uzrastu ili psihološku prednost ili neku drugu prednost.

Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje kao vrste vršnjačkog nasilja prepoznaje fizičko nasilje, psihičko, socijalno, seksualno i elektronsko nasilje.

Kako objašnjava Dimitrijević, fizičko nasilje podrazumeva guranje, šutiranje, saplitanje, udaranje čvrga, štipanje, grebanje, gadjanje, čupanje, ujedanje, prljanje i uništavanje stvari. Takodje, fizičkim nasiljem smatra se i šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, pljuvanje, „šutke“, zatvaranje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu. U teže oblike fizičko nasilja spadaju tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, kao i napad oružjem.

U psihičko nasilje spada omalovažavanje, ogovaranje, vredjanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje i prozivanje.
Ucenjivanje, pretnje, epravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje i manipulisanje takodje su oblici psihičkog nasilja, kao i zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznudjivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navodjenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije.

Socijalno nasilje podrazumeva dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti i širenje glasina spadaju, ali i spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe, neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje i iskorišćavanje.
Prema rečima Marice Dimitrijević, u teže oblike ove vrste nasilja, odnosno socijalnog nasilja, spadaju pretnja, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, kao i organizovanje zatvorenih grupa, klanova, koje ima za posledicu povredjivanje drugih.

Kada je reč o seksualnom nasilju, ono podrazumeva dobacivanje, psovanje, lascivne komentare, širenje priča, etiketiranje i seksualnu nedvosmislenu gestikulaciju.
U seksualno nasilje ubrajaju se i seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje, kao i zavodjenje od strane odraslih, podvodjenje, zloupotreba položaja, navodjenje, iznudjivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje i incest.

Ni elektronsko nasilje ne treba zanemarivati, upozorava Dimitrijević.

„Elektronsko nasilje podrazumeva uznemiravajuće pozivanje ili slanje uznemiravajućih SMS ili MMS poruka. Takodje, oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, kao i dečija pornografija, spadaju u elektronsko nasilje“, objašnjava Dimitrijević.

Prema njenim rečima, nasilničko ponašanje se naročito ispoljava pred publikom, kada su prisutna druga deca, zapravo prisisustvo posmtrača ohrabruje onog ko čini nasilje. Narastanje napetosti može da ohrabri i one koji obično nisu agresivni dase uključe i što je broj posmatrača veći verovatnoća da će neko intervenisati na strani žrtve je sve manja.

Govoreći o tipičnim osobinama nasilne osobe, voditelj seminara Marica Dimitrijević kaže:

„Snažna potreba za dominacijom, impulsivnost i iratibilnost, agresivnost prema deci i odraslima, odsustvo empatije, fizička snaga kod dečaka, visoko samopouzdanje i popularnost, uglavnom su znaci nasilnih osoba odgovornih za svadju i tuču. Osvetoljubivi su, zlobni, pakosni i skoro uvek optužuju druge za svoje greške“.

„Sa druge strane, pažljiv, osetljiv, miran, povučen, stidljiv, depresivan, fizički slabiji, obično nema nijednog dobrog prijatelja, osoba ili dete sa smetnjama u razvoju ili iz manjinskih grupa i osoba koja se ne uklapa u polni stereotip, predstavljaju tipične osobine žrtve“, dodaje Dimitrijević.

Pojedine statistike ukazuju da 21% učenika aktivno podržava siledžijstvo, 54% podržava siledžijstvo pasivnim posmatranjem, dok 25% učenika interveniše na strani žrtve.

Šta se može uraditi?

„Važna je intervencija, odnosno prekid svakog vida nasilja u školi i preduzimanje mera u cilju popravljanja ponašanja nasilnih učenika i zaštite ličnosti učenika koji su žrtve. Takodje, bitna je podrška, tj. stalno praćenje i realizacija akcija u korist nenasilja“, objašnjava Marica Dimitrijević i dodaje:

„Nekada može da pomogne bihevioralna terapija, psihoterapija ili neka druga stručna pomoć, po savetima stručnjaka. Dodatna podrška je moguća kroz izradu individualnog plana zaštite za decu, nasilnike i decu žrtve. Isto tako, roditeljima treba posebna pomoć u organizovanju vaspitanja i ophodjenje u kući i van nje“.

 

Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>