Najnovije vesti
Home / Ritam grada / PREDSTAVLJEN PROJEKAT PRELASKA NA BIOMASU -Ničić: Sve mogućnosti pokušaćemo da iskoristimo! Realizacija ne može trajati kraće od dve do tri godine
PREDSTAVLJEN PROJEKAT PRELASKA NA BIOMASU -Ničić: Sve mogućnosti pokušaćemo da iskoristimo! Realizacija ne može trajati kraće od dve do tri godine

PREDSTAVLJEN PROJEKAT PRELASKA NA BIOMASU -Ničić: Sve mogućnosti pokušaćemo da iskoristimo! Realizacija ne može trajati kraće od dve do tri godine

ZAJEČAR IMA MOGUĆNOST DA ZA DVE DO TRI GODINE PREĐE NA JEFTINIJI IZVOR ENERGIJE ZA GREJANJE

U maloj sali Gradske uprave u Zaječaru, u organizaciji Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, održan je sastanak na kom je predstavnicima lokalnih samouprava Istočne Srbije predstavljen  projekat prelaska na biomasu. Na sastanku je bilo reči o daljim koracima u projektu prelaska na biomasu. Sastanku su prisustvovali osim iz Zaječara i predstavnici lokalnih samouprava iz Kučeva, Majdanpeka, Kladova, Negotina, Bora, Knjaževca i Sokobanje.

Ovom prilikom govorilo se o prelasku sa skupih energenata na jeftinije izvore energije kao što je sečka, biomasa, pelet i slično. Za ovu namenu opštine bi mogle da iskoriste kredite. Razmenjena su iskustva sa onima koji su već ušli u prvu fazu projekta, kao što je to Majdanpek, Kladovo.

-Njihova iskustva govore da mogu da se postignu značajne uštede. U Zaječaru je održavan jedan skup neracionalni sistem koji je tražio subvencije svih građana da bi se grejalo samo negde desetak odsto stanovništva i isto toliko ustanova koje moramo da grejemo, a to su škole i drugi. Treba da pređemo na jedan racionalniji sistem sa možda više malih kotlarnica na sečku i biomasu. To bi bilo mnogo racionalnije i postigla bi se ušteda u budžetu, od nekih sadašnjih 200 miliona pa i više  koliko trošimo, maker na polovinu prelaskom na ovaj sistem. Očekujemo da nam se to i dokaže kroz projekte i stručne analize i studije. Krenućemo odmah u pripremu nekih projekata. Po našem predviđanjima bilo bi između šest i sedam malih toplana, većih i manjih snaga, rekao je Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara.

Na sastanku se razgovaralo i o korišćenju toplotne energije iz termalnih izvora,  a koliko je to moguće videće se. Neki su već i to počeli da rade, kao Sokobanja i Bečej.

-Sve mogućnosti pokušaćemo da iskoristimo. U ovom trenutku samo za mazut Direkciji za robne rezerve dugujemo oko 380 miliona, a pitanje je šta ćemo uraditi ovu grejnu sezonu. Mi moramo da grejemo škole ako ništa drugo a sve će to izazvati i nove troškove, i nove obaveze i nova dugovanja koja teško podnosi Zaječar. Moramo što pre da uđemo i potpišemo, prvo jedno pismo namere da uđemo u drugu fazu ovog projekta, a onda da krenemo u realizaciju. Ta realizacija ne može trajati kraće od dve do tri godine , kazao je Ničić.

On se zahvalio ljudima iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije sa kojima su počeli razgovore o mnogim projektima.

-U ovom trenutku je u izradi preko 20 projekata sa kojima ćemo konkurisati u 2018. godini, za sređivanje škola, javnih objekata, infrastructure…samo preko Kancelarija a da ne pričam o projektima preko Ministarstva privrede, radi se o nekoj putnoj infrastrukturi, i drugim projektima. Dosadašnji sistem grejanja godinama unazad iscrpljuje budžet grada. Sada imamo priliku da konačno sredimo stvari po pitanju grejanja, istakao je Ničić.

Đorđe Vuković iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije je dodao da oni kroz ovaj projekat pokušavaju da pomognu opštinama da promene gorivo koje su koristile u sistemu daljinskog grejanja, tačnije toplifikacije.

-Mi smo pre oko godinu dana započeli ovaj posao na teritoriji istočne Srbije i sa jednim brojem opština smo odmakli daleko, u smislu da smo već potpisali formalne ugovore da budu korisnici kredita. To su Majdanpek i Kladovo i oni su u fazi izrade tehničke dokumentacije. Majdanpek će raditi čitavu toplanu, dok će Kladovo jedan deo grada svesti na toplanu koja će biti na biomasu, odnosno na drvnu sečku. Decenijama traje propadanje toplana i decenijama mi koristimo nešto što je skupo da proizvodimo toplu vodu i decenijama je država to subvencionisala. Došli smo do toga da to više nije smisleno ekonomski, finansijski. Mi uvozimo a imamo svoj resurs koji propada i naročito je po tome karakteristična istočna Srbija koja je ima ozbiljne probleme sa tim što mi nismo svoje šume sekli i koristili svoju bio masu. Jedan broj opština je ušao u ovaj projekat, a svi su već suštinski ušli u razgovore, rekao je Vuković.

On je istakao i da se ovako velike stvari rade malo duže vreme jer su to veliki infrastrukturni projekti koji traže finansiranje, ugovore, razgovore…Vuković je kazao i da ovo otvara nova  radna mesta.

-Vaši seljaci spremali bi sečku i novac bi direktno ostajao ovde. Oni to zapale, unište zemlji i zagade vazduh, a za to će biti zainteresovani da prodaju a opština će biti zainteresovana da to kupi. To se radi u većini zemalja u Evropi gde se stvara energetska efikasnost i samostalnost, istakao je on.

Zaječar radi održavanje puteva i ovih dana pored lokalnih puteva se čisti granje i šiblje. Ničić ističe da će se samo kroz ovo održavanje puteva obezbediti preko 50 odsto sečki. Tu je i higijensko održavanje Kraljevice koja nije godinama održavana. Šuma se neće seći već samo otpad. Tu je i poljoprivredni otpad, slama koja se ne koristi već propada na njivama, ono što ostane posle branja kukuruza i slično, a to su sve energenti koji propadaju i bacaju se.

-Mašine koje mogu da koriste i naša javna preduzeća za pripremu svega toga su izuzetno jeftine, do 20 hiljada evra, i ne trebaju nam krediti da ih kupimo. Možemo da budemo osposobljeni da sami za sebe proizvodimo. Nećemo više morati da se zadužujemo za mazut, kazao je Ničić.

Vuković je dodao da je sve ovo važno kako za lokalnu ekonomiju tako i za kvalitet vazduha u Zaječaru. Inače, ovo je vrlo važan državni projekat jer se ono što se uvozi zamenjuje nečim što je domaće.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>