Najnovije vesti
Home / Ritam grada / Pred nama je Bogojavljenska noć -ZAMISLITE ŽELJU TAČNO U PONOĆ!
Pred nama je Bogojavljenska noć -ZAMISLITE ŽELJU TAČNO U PONOĆ!
Foto: Pixabay

Pred nama je Bogojavljenska noć -ZAMISLITE ŽELJU TAČNO U PONOĆ!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave zimski Krstovdan. Ovaj praznik slavi se uoči Bogojavljenja i ujedno je prvi dan nakon Božića kada vernici ponovo poste, bez obzira na to na koji dan u nedelji pada.

Zimski Krstovdan pripada krugu zimskih običaja i verovanja, koji su padali oko Nove godine. Po predanju, zimski Krstovdan se prozvao po ukrštanju vetrova, pa veštice i gatare gataju po tim vetrovima kakva će godina biti. Tog dana se u nekim krajevima strogo postilo i jela su se samo posna jela ostala od Badnje večeri. U nekim predelima se na taj dan stavljao krst u vodu. Ako se voda preko noći zaledi, onda se veruje da će godina biti zdrava i rodna.

Uoči Bogojavljanja narod veruje da se u gluvo doba noći nebo otvara i Bog javlja ljudima. Te noći stariji svet ne spava i izgovara molbe Svevišnjem ubeđeni da će svaka molba biti uslišena. Za ovaj dan vezana je i jedna šaljiva narodna priča:

„Živeo u selu neki mnogo pohlepan a priglup čovek, a u isto i brz na jeziku. Sedeći sa ljudima na nekom poselu ču priču , kako na Bogojavljanje, u ponoć, Bog svim ljudima ispunjava želje te i on reši da to iskoristi za sebe i da od Boga traži bučuk zlata. Sačeka sledeće Bogojavljanje, i kad bi nešto malo iza ponoći povika sa prozora svoje kuće: Bože daj mi… u taj čas zalaja pseto, on se uplaši, zbuni i završi… glavu kao bučuk! I to ponovi tri puta, očekujući da pred njega padne bučuk zlata. Kako zlata nigde nije bilo, on pomisli kako seljani izmišljaju i htede da se skloni sa prozora, kad hoćeš: Glava ne može unutra. Pokušavao je na razne načine, da iskoči ili da je iskošenu uvuče, pa na levu, pa na desnu stranu, ali ništa nije vredelo. Glava ni makac sa prozora. Tako ga zateče jutro, i onda mu komšije, razvalivši prozor, pomogoše da uđe u kuću, ali do kraja života ostade mu glava velika kao bučuk“.

U nekim selima se govori, kada se nebo otvara, da sve vode na trenutak prestanu da teku, vodenice prestanu da melju i sve se umiri. Pojedinci čak veruju da i vetar prestane da duva, a sva voda se pretvara u vino. Ko zahvati u tom trenutku vodu, odnosno to vino, imaće lek za sve bolesti do kraja života. Ko ne stigne u taj trenutak, onda zahvata sutradan ujutru kada se u mnogim mestima voda „krsti“, pa se zato u nekim krajevima ovaj praznik naziva i Vodokršće.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>