Najnovije vesti
Home / Društvo / Poznata lica zaječarskih ulica: ŽIKA, tihi svedok prošlih vremena
Poznata lica zaječarskih ulica: ŽIKA, tihi svedok prošlih vremena

Poznata lica zaječarskih ulica: ŽIKA, tihi svedok prošlih vremena

Moderna vremena donela su brojne mogućnosti za obavljanje svakodnevnih poslova. Danas se računi plaćaju preko interneta, odeća, alat, nameštaj, kupuju jednostavno od kuće, preko interneta, a za novine se u poslednje vreme često kaže da su to štampana izdanja u kojima može da se pročita ono što je juče pisalo na internetu. A nekada je bilo drugačije: i pored novinskih kioska, ulicama su prolazili kolporteri uzvikujući najspektakularnije naslove poslednjih izdanja novina koje su prodavali.

Jedan od poslednjih zaječarskih kolportera je Živojin Stanisavljević. Od majke i oca dobio je, kaže, nadimak Žika, ali su ga stari Zaječarci vrlo često zvali i Žika Politika. Bio je veliki galamdžija, a pored brojnih beogradskih izdanja, prodavao je i lokalni „Timok“.

Novine na zaječarskom skveru, železničkoj stanici, pijaci, odavno više ne prodaje, ali na ulici je svakodnevno. Po kiši, snegu, suncu ili vetru Žika stoji već godinama, i prodaje kalendare.

Zaječarci ga često ljubazno pozdravljaju.-Žiku znam od kad znam za sebe, kaže jedan od prolaznika i započinje priču o davno prošlim vremenima. Tih davnih vremena sa setom se priseća i kolporter Žika.

„3. maja 1968. godine došao sam u Zaječar iz Metriša, i zaposlio se u Preduzeću za puteve. Tamo sam radio tri meseca, prešao sam onda u preduzeće Rad, koje se bavilo građevinom, ali na predlog prijatelja mog kuma, počeo sam da prodajem novine“, započinje svoju priču Žika.

On je pravi tihi svedok pola veka u našem gradu.

„Po ulicama sam prodavao novine, bilo ih je mnogo,  dolazile su vozom i ja sam ih čekao. Tada su ljudi bili divni, odeš kod njih, počaste te. Deda Jova Nicić, ujutru me časti uvek, posle odem nekad i na ručak, i mnogi drugi su me častili“, priseća se Žika i dodaje:

„Sećanja iz tog perioda su lepa, danas je sve drugačije, ljudi su drugačiji“.

Posebno mu je, kaže, u sećanju ostala noć kad je umro Tito.

„Štampa je trebalo da izađe noću, preko puta Kristala nam je bila poslovnica. Dežurili smo celu noć, pili kafu i čekali. Narod je plakao, dok sam prodavao novine svi su pričali „Kako ćemo mi bez Tita“.

Svoj radni vek, dve godine kasnije Žika nastavlja u trafici.

„1982. godine prešao sam u kiosk da radim, isti taj posao, preko puta Opštine. To je bio prvi kiosk gde sam radio, posle sam radio u kiosku kod autobuske stanice.  Sada imam penziju, stekao sam je kao prodavac novina, od toga živim, ali nije dovoljno, pa prodajem već godinama verske kalendare“, dodaje Žika.

Danas, kada krenete ka pijaci, odvojite malo vremena, zastanite, porazgovarajte, pitajte ga za zdravlje. Uzvratiće vam možda nekom lepom pričom o vremenima prošlim.

Jer,  taj osamdesetjednogodišnjak jeste u pravom smislu čuvar jednog vrednog razdoblja Zaječara, onog istog Zaječara kog smo voleli, koji je voleo nas i kog se rado sećamo.

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>