Najnovije vesti
Home / Boljevac / POVOLJNI USLOVI ZA GAJENJE DUNJE U TIMOČKOJ KRAJINI -SVE VEĆE INTERESOVANJE POLJOPRIVREDNIKA
POVOLJNI USLOVI ZA GAJENJE DUNJE U TIMOČKOJ KRAJINI -SVE VEĆE INTERESOVANJE POLJOPRIVREDNIKA

POVOLJNI USLOVI ZA GAJENJE DUNJE U TIMOČKOJ KRAJINI -SVE VEĆE INTERESOVANJE POLJOPRIVREDNIKA

U Srbiji, ali i Timočkoj krajini, postoje povoljni uslovi za gajenje dunje, što, kako kažu stručnjaci, treba iskoristiti. Međutim, neki zahtevi se moraju ispoštovati prilikom podizanja zasada. Postoji više razloga da se dunja ne gaji samo u baštama i okućnicama, već i na većim površinama. Pre svega, cveta početkom maja i izbegava pozne prolećne mrazeve, a rađa svake godine. Zbog krupnih plodova, bogatih hemijskim materijama, olakšana je berba, koja traje i do dve nedelje. Uz to, u vreme cvetanja stabla su veoma dekorativna. Dunja je inače voćka toplijeg podnevlja. Na području opštine Zaječar i Boljevac je sve veće interesovanje poljoprivrednih proizvođača da promene strukturu proizvodnje u voćarsku, a dunja ima značajno mesto. Dunja je u strukturi našeg voćarstva zastupljena svega 0,8 odsto i to sa prosečnim prinosom po stablu od sedam do 15 kilograma što  ukazuje na činjenicu da se kod nas radi o ekstenzivnom gajenju dunje. Kod nas praktično ne postoje plantažni zasadi dunje na većim površinama. Značajna površina pod dunjom je u KO Mali Jasenovac gde trenutno ima oko 30 hektara pod dunjom i intenzivno se podižu nove površine pod dunjom. Na teritoriji opštine Boljevac , KO Krivi Vir podignut je  zasad od oko 15 hektara. Poljoprivredno dobro „Rtanjska vatra“ doo osvaja brojna priznanja za kvalitet. Tržište traži dunju  kao sirovinu i postoje već pojedini prerađivački kapaciteti, destilerije koje u ovom trenutku otkupljuju svu ponuđenu sirovinu.

-Dunja se može gajiti do 800 metara nadmorske visine. Kao voćka toplijeg podnevlja, bolje podnosi sušu od jabuke i kruške, ali u nedostatku vode plodovi su sitniji i manje kvalitetni. Zbog viška vode zabaruje se zemljište, što dovodi do gušenja korena. Zahteva veliku vlažnost vazduha, 75 do 80 odsto. Odgovara joj duboko, plodno i rastresito zemljište kiselosti. Na krečnom tlu se javlja hloroza, pa se mora primenjivati dealkalizacija i saditi dunje kalemljene na podlogama koje bolje podnose kreč. Najbolje su gajnjače, laka lesivirana zemljišta, aluvijum i lake smonice sa tri do pet odsto humusa. Nagib treba da bude tri do pet procenta. Izbegavaju se vetrovita područja, iako se štete mogu izbeći podizanjem vetrozaštitnog pojasa, kaže Duško Jovanović, diplomirani inžinjer voćarstva iz Savetodavno stručne službe ,,Agroznanje“ Zaječar.

Za podizanje plantaža koriste se jednogodišnje, garantovano zdrave sadnice, koje potiču od zdravih matičnih stabala. Najbolje su sadnice umerene bujnosti, s dobro razvijenim korenom, dobro sraslim spojnim mestom i bez oštećenja od grada, glodara ili mraza.

Sadi se na rastojanju 5 sa 3 ili 4,5 sa 2,5 metara. Bolja osvetljenost postiže se kada je pravac redova sever – jug.

-Preporučuje se jesenja sadnja, ali ako su odgovarajući vremenski uslovi i zemljište predhodno pripremljeno, to se može raditi i zimi. Postupak je pravilan ako se sadnica ne može isčupati blagim povlačenjem, a uz to stajsko i mineralno đubrivo nisu došli u dodir sa žilicama. Spojno mesto treba da se nalazi iznad zemlje. Raspored sorti je veoma važan za dobro oplođenje. S obzirom na to da se radi o malim zasadima, sorte oprašivače treba zasaditi u svaki peti red naizmenično i time će oplodnja biti zadovoljavajuća. Takože klruna treba biti dobro osvetljena zbog ravnomerno raspoređenih plodova. Kruna može imati i četiri do šest osnovnih grana. Uporedno s formiranjem krošnje treba primenjivati i ostale agrotehničke mere. Da bi se usitnilo i izravnalo,u proleće kultivira se cela površina. U zasadu se mogu gajiti kulture ili biljke za zelenišno đubrenje. Prostor u redu se ručno okopava tri – četiri puta, a zaliva se po potrebi. Posle prijema, pre kiše ili zalivanja, svaka sadnica se prihrani sa 100 grama KAN-a. Ako se na listovima primete lisne vaši, po preporuci stručnjaka prska se insekticidom, uz dodatak fungicida protiv bolesti lišća.

Debla u jesen treba obmotati hartijom ili durgim materijalom i zaštititi od zečeva. Tokom kasne jeseni i početkom zime dodaju se osnovna mineralna đubriva s većim sadržajem fosfora i kalijuma, 200 do 250 grama po voćki. U drugoj godini primenjuju se slične mere nege. Kako voćke postaju starije, prihranjuju se sa 150 grama KAN-a i u jesen sa 250 do 300 grama NPK đubriva. Isto važi i za treću godinu, kada se pojavljuju prvi plodovi. Količina đubriva se povećava svake godine za 10 do 20 odsto, što se odnosi i na vodu, dok broj kultiviranja i okopavanja ostaje isti. Nije preporučljivo da se u uzgojnom periodu koriste herbicidi. Zemljište treba održavati u stanju jalovog ugara. Moguće je i kombinovanje jalovog ugra duž reda oko voćaka sa zatravljivanjem u međurednom prostoru, dodaje Jovanović.

 TREBA IZABRATI DOBRU SORTU

Proizvodnja plodova dunje u intenzivnim zasadima je namenjena prevashodno industrijskoj preradi. Izbor sorti prema tome, treba da ide u pravcu izbora što kvalitetnijih plodova, sa dosta arome i malo kamenih ćelija, ali po mogućnosti i pravilnog oblika plodova pogodnih za preradu.

-Leskovačka dunja je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zpadne Morave, po Makedoniji, Vojvodini, Bosni i Hercegovini i drugim krajevima. U većim programima plantažnih zasada dunje, ona je planirana ili već posađena sa zastupljenošću i do 85 do 90 odsto. U narodu je zovu dunja za razliku od vranjske dunje, koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi, bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja. Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema stetočinama i bolestima ( sem prema virusima ). Plod je krupan do vrlo krupan (200 do 500 grama), kada prerodi ili oboli od viroze moze biti sitan. Plodovi ove sorte su pogodni za industrijsku preradu zbog svog kvaliteta i oblika. Posebno su cenjeni sokovi, kompoti i marmelada. Kao nedostaci ove sorte pominju se lako opadanje na vetru, sitni plodovi na lošijim zemljištima i u lošijim godinama, kao i kao i da je rodnost manja nego u drugih sorti, što je demantovala praksa, kaže Jovanović.

Jedna od sorti je i Vranjska dunja. Ovu sortu narod naziva dunjac.

-To je naša stara sorta raširena posebno u slivu Južne, Zapadne i Velike Morave, a manje u ostalim delovima Srbije i drugih republika. Stablo ove sorte je do početka rodnosti vrlo bujno, a potom se bujnost nešto smanjuje. Rodi na kratkim i vitim grančicama. Stablo je osetljivije na bolesti i štetočine od  leskovačke dunje. Nešto sporije stupa na pun rod od leskovačke dunje. Plod je krupan do vrlo krupan. Težina mu se kreće od 400 do 1500 grama i više ponekad. Nisu retki plodovi od 700 do 800 grama. Ova vrsta dunje ima izražen miris u punoj zrelosti. Bere se od sredine do kraja oktobraza direktnu potrošnju, a za preradu oko dve nedelje kasnije. Može se skladištiti sve do decembra. Međutim često se  pri čuvanju javlja potamnjivanje mesa ploda ispod pokožice dva tri milimetra i dublje, što ga čini nepogodnim za upotrebu. Potamnjivanje mesa ploda se javlja u godinama kada su leta topla i suva, a jesen kišovita. Meso u običnim uslovima čuvanja brzo gubi sočnost. Zbog svega navedenog, ovu sortu treba čuvati u hladnjači ili odmah preraditi, što je daleko povoljnija solucija. Nedostaci sorte su vezani za kvalitet mesa ploda i osetljivost na bolest. Pored toga, oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu. Drvo i cvet ove sorte su osetljivi na mraz, a plodovi imaju više kamenih ćelija nego leskovačka dunja. Dobre osobine sorte su bujan rast, relativno rano stupanje na rod, krupnoća i atraktivnost plodova, dobro držanje plodova na grani, dobar kvalitet prerađevina ( sem kompota i voćnih salata). Zbog svih navededinh karakteristika rasta, rađanja i kvaliteta vranjska dunja ne može se preporučiti široj praksi. Ona bi trebalo da se sadi pre svega na individualnim posedima i sa manjom zastupljenošću kao oprašivač u intenzivnim plantažnim zasadima, ističe Jovanović.

Šampion je vrsta dunje, sorta poreklom iz Amerike. U nas se retko sreće. Stablo je bujno, u punoj rodnosti srednje bujno. Rano prorodi i rađa obilno. Plod je vrlo krupan, kruškolikog oblika sa izraženim rebrima. Za razliku od ostalih opisanih sorti, šampion ima dugu peteljku. Pokožica joj je tanka, slamasto žute boje. Meso ploda je žuto, ukusno i kvalitetno. Sazreva sredinom do kraja oktobra. Skladišna sposobnost je slična onoj kao i kod leskovačke dunje, kažu stručnjaci.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>