Najnovije vesti
Home / Društvo / Posetili smo osmočlanu porodicu u Vrbici: Osnovnih potrepština nema, a hrana stiže iz narodnog kazana
Posetili smo osmočlanu porodicu u Vrbici: Osnovnih potrepština nema, a hrana stiže iz narodnog kazana

Posetili smo osmočlanu porodicu u Vrbici: Osnovnih potrepština nema, a hrana stiže iz narodnog kazana

U Vrbici, kao i u ostalim podtupižničkim selima, živi preteženo staračko stanovništvo, ali i porodice, poput Hulji, sa više dece.

Osmočlana porodica Hulji iz zaječarskog sela Vrbica, živi u uslovima nedostojnim 21. veku. Vode u kući nema, a od socijalne pomoći i dečijeg dodatka, ne mogu sve – da plate račune, kupe hranu i najosnovnije stvari za decu. Kako kažu, nečega se stalno odriču, pa često ostanu praznih ruku. Posla u selu nema, pa im jedino ostaje nada da će bolji dani konačno doći.  

Fatos i Aperdita iz Vrbice žive sa šestoro maloletne dece, na ivici egzistencije. Krov nad glavom imaju, ali vode u kući nema. To ipak ne brine najviše ovu osmočlanu porodicu. Ono što ih najviše muči je činjenica da često deci nemaju da priušte ni najosnovnije potrepštine, pa im Narodna kuhinja pruža neku vrstu spasa. Prema Aperditinim rečima, nije lako odgajati šestoro maloletne dece u takvim uslovima.

„Za decu treba mnogo toga, ali šta da se radi. U kući nema vode, napolju perem, teško je. Socijalno i dečiji dodatak primamo, ali to stvarno nije dovoljno da pokrijemo ni ono najosnovnije. Deca idu u školu, treba im odeća, i mnogo toga. Kad primimo socijalnu pomoć, ne znamo šta pre, da li da platimo struju, da li da kupimo nešto hrane ili odeće njima, šta pre uraditi? Nadamo se da će biti bolje“, rekla nam je Aperdita.

Porodica Hulji je korisnik Narodne kuhinje, a glava porodice, Fatos kaže, da mu je ta vrsta pomoći od velikog značaja, jer se opet, nečemu nada. Ponekad zaradi neku dnevnicu iz nadnica, ali stalnog posla u selu kaže, nema.

„Imamo tri ćerke i tri sina, možete da zamislite šta im sve treba. Ova pomoć Crvenog krsta nam koliko-toliko znači, jer je svaka pomoć dobrodošla. Posao u selu se teško nalazi, a ovako uglavnom traže mlade ljude. Deca, znate i sami, ko deca, traže, ali nema se odakle“, kaže Fatos.

U Vrbici, kao i u ostalim podtupižničkim selima, živi preteženo staračko stanovništvo, ali i porodice, poput Hulji, sa više dece.

Jednom nedeljno, vozilo Crvenog krsta stigne u svako zaječarsko selo, a korisnici tada dobiju po šest obroka. Prema rečima Irene Mladenović iz Crvenog krsta, prilikom obilaska seoskih porodica, često se susreću sa mnogobrojnim problemima, od kojih mnoge reše, ali neke na žalost ne.

„Osim za korisnike u gradu, hranu vozimo i u okolna sela, gde se uglavnom susrećemo sa staračkim domaćinstvima u kojima se članovi, da tako kažem, bore za život, jer žive u veoma teškim uslovima. Osim staračkih domaćinstava, postoje i porodice koje imaju više dece, i oni se tek susreću sa velikim problemima. Crveni krst je za njih tu, da pruži podršku, osim što dovozimo hranu, pružamo i razne edukacije, informacije koje bi trebalo da znaju, kako odrasli, tako i najmlađi. Pre svega se bavimo zdravim stilovima života, nešto što smatramo da je njima od velike važnosti, jer od malih nogu svi treba da znamo kako da vodimo ličnu higijenu, od toga kako prati ruke, do toga kako prati zube i uopšte održavati prostor u kome se boravi, čistim. To smo na terenu i uvideli kao jedan od većih problema kod korisnika Narodne kuhinje. Moram da napomenem da mi radimo i pomoć u učenju i pratimo da li su deca redovno upisana, kako u predškolski, tako i u školski sistem. Organizujemo i razne radionice, kako deca ne bi bila izolovana, kako bi se družila sa svojim vršnjacima“, istakla je Irena.

Kako u zaječarskom Crvenom krstu navode, i u narednom periodu će nastaviti da pružaju pomoć porodicama koje u teškim uslovima žive na selu, ali će, prema najavama iz te organizacije, biti organizovani i preventivni pregledi, kako bi nivo zdravstvene zaštite u zaječarskim selima, bio podignut na viši nivo.

Selo Vrbica nalazi se na levoj obali Belog Timoka, u dolini Vrbičke Reke, četvrt časa hoda od njenog ušća u Beli Timok. Kuće u selu su poređane oko dva glavna seoska puta, koji su paralelni, na suprotnim stranama reke. Oni su vezani poprečnim sokacima da bi se sastali na izlasku iz sela. Nema nikakvih priča o postanku naziva ovog sela ali je očigledno od ono potiče od vrba, kojih ima mnogo pored Vrbičke Reke i oduvek se tako zvalo. Celo selo ima opštu slavu Duhove, a zavetine su Vaskrs, Ilindan, Spasovdan i Sv. Antanasa. Vrbica je bila sedište subaše. Konak mu je bio gde je danas „opštinska kuća“. Godine 1948. selo je imalo 1155 stanovnika. Prema popisu iz 2011. godine, selo ima 313 stranovnika.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>