Najnovije vesti
Home / Da nas bude više / PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: Ako nastavimo ovako, NEĆE NAS BITI
PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: Ako nastavimo ovako, NEĆE NAS BITI

PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: Ako nastavimo ovako, NEĆE NAS BITI

Okom je vidljivo da je u Zaječaru stanovništva sve manje, stopa mortaliteta znatno je veća od nataliteta, stanovništvo je sve starije, pomerena je granica rađanja, stotine mladih odlazi iz grada. Prethodnih više od 20 godina evidentno je smanjenje populacije stanovništva Zaječara, kako zbog posledica slabog nataliteta, tako i zbog odlaska mladih ljudi u veće gradove i zemlje, i to posebno nakon završenog visokoškolskog obrazovanja, što dovodi neminovno do smanjenja broja stanovnika Zaječara. Zaječarci shvataju ovo kao problem ali koji će neko drugi rešiti. Čekamo uvek bolja vremena, državu da stvori bolju ekonosmku situaciju, čekamo da nam neko da posao i to u gradu, i naravno čekamo priliku da odemo zauvek.

Finansijsko stanje jeste važno, ono daje sigurnost, ali to nije jedini razlog zbog koga Zaječar i istočna Srbija izumiru. Najveći udeo starih uzrasta od 65 i više godina zabeležen je baš u Zaječarskoj oblasti, 25,5% gde je i najmanje mladih do 15 godina – 11,5%.

Statističari nam daju i najvažniji podatak a to je, kolika je razlika između živorođene dece i umrlih.

Milan Jelenković, direktor Zavoda za statistiku filijala Zaječar

„Ako uzmemo tridesetogodišnje razdoblje i poredimo 2016. godinu sa 1986. godinom, što se može reći da je period koji pokriva celu jednu generaciju, raspolaživi podaci kažu sledeće: U Zaječaru 1986. godine rođeno je 1.832 dece a umrlo 1.004 stanovnika, što čini negativan prirodni priraštaj od 172 stanovnika. 30 godina kasnije, tačnije 2016. godine rodilo se svega 340-oro dece, to je daleko ispod polovine od onog broja od pre 30 godina, a umro je gotovo nepromenjeni broj stanovnika 991. I dok smo 1986. imali 172 stanovnika manje što se prirodnog priraštaja tiče, 2016. godine imamo 651, što je gubitak 3,8 puta veći u odnosu na onaj od pre 30 godina“, ističe Milan Jelenković iz Republikčkog zavoda za statistiku u Zaječaru.

S obzirom na to da veliki broj ljudi odlazi da živi u većim gradovima ili van granica zemlje, postajemo grad i region starih, pa se tim  smanjuje kontigent žena sposobnih za rađanje. Jednostavnije rečeno, naše žene ne rađaju. U Zaječaru kao i u celoj Srbiji žene su prihvatile savremene norme reproduktivnog ponašanja, tako da je prosečan broj živorođene dece po jednoj ženi 1,5, a da bi se ostvarila prosta i proširena reprodukcija, odnosno da nas bude onoliko koliko nas je sada, taj podatak mora da bude dva prema jedan.  Smanjena je osnova za rađanje, žene sve kasnije rađaju i odlučuju se najčešće na jedno li dva deteta.

„Što se prosečne starosti majke tiče kada su se deca rađala 1986. i 2016. tu je takođe prisutan negativan pomak. Dok su majke pre 30 godina rađale sa prosečnom starošću 24,6 godina, taj njihov prosek starosti se sada pomerio na 28 godina. Majke su starije skoro 3,5 godine u odnosu na pre 30 godina. 1986. godine, imali smo 479 rođene dece i to je bilo prvo dete majke koja je rađala, 314-oro dece gde je već postojalo još jedno dete, sa tri deteta imamo zabeležen 31 porođaj, kao četvrto, rođeno je troje dece, kao peto – četvoro dece i kao šesto, svega jedno dete. 2016. godine je situacija drugačija. Naime, umesto 832 novorođena deteta, imamo 340, kao prvo dete rođeno je 191, kao drugo – 106, kao treće – 33, četvrto – 5, kao peto dete rođeno je svega dvoje, kao šesto dete nismo imali pojavu, ali kao sedmo smo imali jedno dete, a devetoro i više, takođe jedno dete“, ističe Jelenković.

Prosečna starost u Zaječarskom okrugu iznosi 46,7 godina, pa se opravdano postavlja pitanje ko će tu zapravo da rađa. Sa druge strane ekonomski stručnjaci već decenijama upozoravaju na opasnost od demografskog pražnjenja istoka Srbije i na potrebu ravnomernog privrednog i demografskog razvoja. Primera radi, u izdanju od 7. novembra 2011. godine Blic donosi podatak, odnosno rezultat do koga su došli profesori matematike sa državnih univerzteta, koji pokazuje da će Zaječar imati upola manje stanovnika za 20 godina.

To što je prirodni priraštaj u Zaječaru već duže vreme negativan, a natalitet duplo manji u odnosu na mortalitet odrazilo se i na smanjen broj školaraca. Na osnovu podataka Školske uprave u Zaječaru na početku školske 2015/2016. godine, prvi put u školske klupe selo je oko 370 prvaka u 11 škola u gradu i selima, godinu dana ranije bilo je 60 prvaka više, ukupno 430.

Statističari iznose podatke, a na nama je da se duboko zagledamo u problem i da nešto počnemo da menjamo. Na žalost, često se donose odluke koje nisu baš najbolje za podsticaj rađanja, jedna od njih je i odluka kojom se smanjuju davanja porodiljama. Na sednici Gradskog veća održanoj 20. marta 2015. smanjena su prava na jednokratno novčano davanje porodiljama, i to za prvo rođeno dete 20 hiljada dinara, do tada je bilo 50 hiljada, za drugo rođeno dete na 30 hiljada dinara, do tada je bilo 75 hiljada i za treće rođeno dete 60 hiljada dinara, do tada je bilo 100 hiljada dinara.

A da bi se iseljavanje zaustavilo, a rađanje podstaklo ekonomisti su saglasni i da država i lokalna samouprava treba da naprave dobru politiku zapošljavanja, da motivišu one koji žele da ulažu, da stvore dobru poslovnu klimu za dolazak investitora, odnosno da stvore ekonomske uslove i da podstaknu mlade da zasnuju porodicu i rađaju veći broj dece. Uspeh bi bilo samo da zasutavimo tendenciju nestajanja ali taj proces zaustavljanja traje onoliko dugo koliko je i nastajao. A šta sa onima koji odlaze u veće gradove i države? Problem je što mi to stanovništvo gubimo najverovatnije bespovratno. Ako se ovde ne stvore uslovi za njihov povratak, oni se ovde neće vratiti.

Prilikom nedavne posete ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović Zaječaru, na sastanku sa gradonačelnikom Boškom Ničićem dogovorena je saradnja sa loklanom samoupravom u cilju povećanja nataliteta na području Zaječara. 

Tom prilikom još jednom je potvrđeno da je statistika u Zaječaru poražavajuća, na 1.000 stanovnika rodi se 6 beba, a umre 18 stanovnika. Zbog toga je, kako je zaključeno, potrebno da nacionalni i lokalni program budu komplementarni.

„Dogovorili smo se da će naš nacionalni program i lokalni program, dakle program grada Zaječara biti komplementarni, uz mere koje smo kao država preduzeli i koje se odnose na sve građane Srbije, na građane Zaječara. Saradnja sa jedinicom lokalne samouprave, posebno kada je u pitanju obrazovanje, zdravstvo, biće podignuta na viši nivo. Mi u programima nemamo pitanja vezana za reproduktivno zdravlje. Nama se događaju maloletničke trudnoće i sekundarni sterilitet. Dakle, moraćemo u obrazovanje, a osnivač obrazovnih institucija i predškolskih i školskih, jeste jedinica lokalne samouprave, da uvedemo dodatne edukacije za roditelje, za decu, da na vreme uče ono što zapravo treba da nauče da bi negovali svoje zdravlje. To je s jedne strane. S druge strane stvaranjem uslova za veće zapošljavanje mladih i bolji kvalitet života, Zaječar bi mogao ponovo da postane atraktivan“, istakla je prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Ona je naglasila i da veza između lokalne samouprave i mladih ljudi koji napuste grad, mora da postoji. Statistika je i u toj oblasti poražavajuća.

„Moramo uraditi još nešto. Ne možemo mladom čoveku nikako zabraniti nešto što je civilizacijska karakteristika i da migrira, i da napusti (svoj grad), ali ono što treba da radimo je da sa ljudima koji odu iz Zaječara, jedinica lokalne samouprave drži čvrstu vezu, da ako su napustili zemlju, zemlja njihovog porekla Srbija, Zaječar, ostane u njihovom srcu i da sa tim ljudima negujemo komunikaciju. Statistika kaže da je prosek onih koji odlaze ove godine 28 godina, a svaki peti je fakultetski obrazovan. To je veliki problem, i zbog toga ima razloga da napravimo zajedničke programe, sarađujemo i rešimo probleme“, rekla je Đukić Dejanović.

Prema rečima gradonačelnika Zaječara Boška Ničića, lokalna samouprava radi sve kako bi se nova radna mesta otvorila u gradu na Timoku, što će direktno uticati na smanjenje broja mladih koji odlaze iz grada, a samim tim i na stopu nataliteta.

„Ono što je bitno je da je ovaj kraj, Zaječar, pa i čitavu Timočku krajinu, reproduktivno najpotentnije stanovništvo napustilo i otišlo, ali se nadam ne trajno. To je isto doprinelo smanjenju broja novorođenih beba, koliko i ukidanje podsticajnih mera. Kao što znate do 2013. godine Zaječar je bio među gradovima koji su najviše izdvajali za trudnice nakon porođaja. Godinu dana su trudnice tada primale oko 150 evra i to jeste bila lepa podsticajna mera. Uz ove sada podsticajne mere koje je donela država, i uz one mere koje ćemo zadržati i koje ima grad za prvo, drugo i treće dete, mislim da taj ekonomski faktor neće biti presudan. Presudno će ipak biti ovo o čemu je govorila ministarka, a to je da obezbedimo što veći broj radnih mesta, da se ti mladi ljudi vrate i nađu posao u svom zavičaju a ne da idu u Beč, Frankfurt, u Slovačku, da tamo traže poslove i stvaraju svoje porodice, nego da se vrate u svoj zavičaj, u svoje kuće, kod svojih roditelja i da se ponovo vratimo na onu cifru iz 2012. godine a to je oko 560 novorođenih beba. Već iduće godine je taj broj spao  na 480, da bi u priošloj godini bilo 340 beba, što je katstrofa“, istakao je Ničić.

Ničić je dodao da je cilj sadašnje vlasti da za nekoliko godina, otvaranjem novih radnih mesta, ova katastrofalna statistika bude samo ružna prošlost.

Projekt „Da nas bude više“ sufinansira Grad Zaječar

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>