Najnovije vesti
Home / Kultura / Peća Spalajković: FRESKE SU VEČITE A ODUMIRU
Peća Spalajković: FRESKE SU VEČITE A ODUMIRU

Peća Spalajković: FRESKE SU VEČITE A ODUMIRU

Poznati zaječarski umetnik Peća Spalajković je u Džez kafeu 019 govorio o freskama

Zaječarac Peća Spalajković, po obrazovanju arhitekta, a po opredeljenju slikar, već nekoliko decenija živi i radi u inostranstvu, prvo je radio u Americi a poslednjih godina u Francuskoj. Ipak, dobar deo godine provodi u rodnom gradu i nastoji da mu posveti deo svoga rada. Nakon prošlogodišnjeg predavanja o slikarstvu, ove godine je sugrađanima predstavio priču o freskama. U hladovini Džez kafe-a 019 govorio je o nastanku i razvoju fresaka, od prvih praistorijskih crteža na zidovima pećina do savremenih dela, poznatih i manje znanih, ali i o tehnologiji rada u ovoj zahtevnoj tehnici, koja je izazov umetnicima i razlog zašto se gubi interesovanje za ovo stvaralaštvo pa fresko-slikarstvo polako odumire. Svaki segment predavanja bio je i bogato ilustrovan primerima iz celog sveta.

“Freska je ideja pretočena i zarobljena u kalcijum hidroksid, misteriozna tehnika koja zrnom peska u gašenim krečom obezbeđuje gotovo večnost umetniku i njegovom delu. Da bi to bila, potrebno je dobro poznavati i poštovati tehniku izrade, izbora materija, pripreme zida kao podloge, samog slikanja i završne zaštite. Samo tako dobija se ne samo dugovečnost freske, već i njena posebnost da i unutar često nedovoljno osvetljenih prostora zrači posebnom energijom i svetlošću. Zato je restauracija fresaka zahtevan posao koji se u startu suočava sa osnovnom dilemom, da li popraviti postojeće, ili sve raditi ponovo, odnosno da li koristiti što originalnije i prirodne materijale ili savremene tehnike. Ja lično sam pristalica prve teorije, ali o tome znam nešto malo teorije i ne bih smeo da se prihvatim tog posla,” objasnio je Spalajković okupljenim ljubiteljima umetnosti.

Spalajković je objavio svoju želju da u Zaječaru, poput svog doma u Francuskoj, otvori grafički atelje koji bi okupljao umetnike i bio škola u kojoj bi mladi sticali osnovna i usavršavali već stečena znanja. Nema nikakve prepreke da to bude i mesto na kome bi, sa drugim autorima koji još uvek slikaju freske, nekim novim mladim umetnicima prenosio gotovo zaboravljene tajne zanata. Kako je objasnio, to i ne mora biti neostvarivo, jer je ideja o ateljeu prerasla u nešto oko čega se okuplja sve više ljudi.

NOVE FRESKE I LAVOVI NISU UMETNOST

Na primedbu da interesovanje za freske, bar u ovom kraju, nije izumrlo ali da se izvitoperilo u nešto suprotno umetnosti, te da li možda treba drugačije obrazovanje, posebno umetnika i arhitekata, Spalajković je odgovorio: “Ubeđen sam da se odnos prema lepom i umetnosti gradi od malena u porodici i da na njega utiču okruženje i prilike u kojima se živi. Obrazovanje je ključno za sve, ali stalna edukacija i želja za sticanjem novih saznanja zavise od ličnih afiniteta, a njihovi osnovi se postavljaju u najranijoj mladosti i porodici. Zbog toga, nažalost, mislim da promene u obrazovanju ne bi dale željene, ili bar dovoljno brze rezultate, odnosno da ćemo se još dugo sretati sa nakaradno oslikanim zidovima kuća i betonskim fontanama, lavovima i orlovima u dvorištima. Ali to nije samo ovdašnji, već svetski problem.”

A.R.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>