Najnovije vesti
Home / Ritam grada / Panel diskusija u Zaječaru: Diskriminacija postoji, samo je treba prepoznati!
Panel diskusija u Zaječaru: Diskriminacija postoji, samo je treba prepoznati!

Panel diskusija u Zaječaru: Diskriminacija postoji, samo je treba prepoznati!

 U prostorijama Omladinskog centra u Zaječaru danas je održana panel diskusija „Prepoznavanje i procesuiranje slučajeva diskriminacije u obrazovno-vaspitnom sistemu“.

Okosnica panela je Pravilnik o bližim kriterijumina za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u vaspitno-obrazovnoj ustanovi, usvojen u martu, 2016. godine, od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Jovan Marinković ispred Društva za razvoj dece i mladih iz Niša  govorio je o cilju ovog panela, o oblicima diskriminacije kao i o samoj prevenciji.

„Na panelu su predstavljene projektne aktivnosti, kao i pravilnik o bližim kriterijumima za poznavanje obilka diskriminacije u vaspitno obrazovnom sistemu. Prisutni su i o tome govore i  pravnici iz Komiteta pravnika za ljudska prava, koji inače  pružaju besplatnu pravnu pomoć, posebno svim roditeljima koji sumnjaju da se dešava diskriminacija prema njihovom  detetu.  Oni tu mogu dobiti savet, ali mogu i da  podnesu  pritižbu kod poverenice za zaštitu ravnopravnosti  koja je takođe podržala  ovaj projekat.

Kroz panele radimo i na senzibilisanju nastavnika kako bi  prepoznali  šta je to diskriminacija,  a mnogi ne znaju šta je to. Važno je definisati šta je diskriminaciju. To je stavljanje u neravnopravan položaj pojedince  ili grupe na osnovu  ličnog svojstva. Nije sve diskriminacija.  Može da se odnosi na bilo koga,  na decu, a može biti vršena od strane dece, ali i nastavnika, roditelja“, kaže Marinković i dodaje:

„Diskriminacija je prisutna na svakom koraku, samo je pitanje da li je možemo prepoznati lako ili teže,  jer postoji ona direktna  i prekrivena. Prekrivena se ne vidi na prvi pogled., a one se ispoljava prema deci iz marginalizovanih grupa, prema romskoj deci, deci sa smetnjama u razvoju ili onoj sa sela. Može da se ispolji i prema talentovanim učenicima, a na  koje se ne obraća dovoljno pažnje. Diskriminacija se  dešava na nivou institucija, jer nisu prilagođeni na pristupi, rampe , toaleti, a odnosi se na lokalne samouprave koje  ne pružaju dovoljno finansijskih sredstava za te stvari.“

„Cilj projekta je osnaživanje svih relevantnih aktera, najviše roditelja, nastavnika i uopšte zaposlenih u obrazovnom sistemu, kako bi prepoznali šta je diskriminacija, a zatim i da adekvatno reaguju. Mogu da se obrate svim institucijama  na nivou jedne lokalne samouprave,  kao što je prosvetna inspekcija, republička inspekcija, ali  postoji i Koalicija za monitoring,  kojoj se mogu obratiti za pomoć i podršku, mogu da dobiju informacije koje će im biti od koristi.“

Marinković govori i o diskriminaciji u našoj zemlji.

„U našoj zemlji diskriminacija postoji  i sada se nešto više govori o njoj,  međutim problem je prepoznati je i uočiti . Postoji i u drugi seframa života, ali  što se tiče obrazovanja deca su neupućena u to šta je to diskriminacija, za njih je to nepravda, nasilje ili kao neki vid neravnopravnosti, a zapravo ona postoji. Zastupljena je,  ali se mora raditi na tome da se umanjuje, svi relevatni faktori moraju da se ujedine i  da se prevenira. Ukoliko nakon svih preduzetih mera ne dođe do smanjenja,  represivna mera  je podnošenje pritužbe“.

„Prosvetni radnici se edukuju i u sklopu svog rada imaju stručna usavršavanja,  seminare,  na njima je i na njihovoj spremnosti da li će da rade aktivno na prepoznavanju i da u okviru svoje škole traže savete od strane nadležnih insttuicija“, objašnjava Marinković i pravi vezu sa vršnjačkim nasiljem i nasiljem među decom

„Kada govorimo o diskriminaciji ona je  vrlo teška za prepoznavanje i postoji jedan niz aktivnosti  koji prethode samom činu nasilja. Nasilje  je konačan rezultat i nešto što se dogodi na kraju,  nakon svih preduslova koji se ispune, kao što je izopštavanje iz grupe ili su tu neke sitne prekrivene radnje koje ne mogu tako lako da se opišu. Sve one dovode do nasilja, a diskriminacija je preduslov“.

Marija Sebić lokalna koordinatorka projekta kaže da su ovakvi paneli dobri za prepoznavanje diskriminacije u društvu.

“ Mi smo analizirali  slučajeve diskimrinacije, pa tako za sada nismo imali konkretne prijave za diskriminaciju na teritoriji grada Zaječara  u okviru vaspitnih i obrazovnih insitucija, što ne znači da ih neće biti u nekom narednom periodu.  Osnovni cilj projekta je  otvaranje onih pitanja o diskriminaciji koja mogu biti problematična“, rekla je Sebić.

Panel diskusija je bila u  organizaciji  UG „Dečja radost“ iz Zaječara, u okviru projekta „Monitoring inkluzivnog obrazovanja i procesuiranje diskriminacije“ i izazvala je veliko interesovanje.

Okosnica panela je Pravilnik o bližim kriterijumina za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u vaspitno-obrazovnoj ustanovi, usvojen u martu, 2016. godine, od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

 

 

 

 

 

__________________________
Projekat „Ritam grada“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta lokalne samouprave Grada Zaječara.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>