Najnovije vesti
Home / Kultura / OVOG LETA NA FELIKS ROMULIJANI BOGAT PROGRAM
OVOG LETA NA FELIKS ROMULIJANI BOGAT PROGRAM

OVOG LETA NA FELIKS ROMULIJANI BOGAT PROGRAM

JUBILEJ LOKALITETA – DESET GODINA NA LISTI SVETSKE KULTURNE BAŠTINE

Narodni muzej i Grad Zaječar prepoznatljivi su po kasnoantičkom lokalitetu feliks Romulijana. Ovog leta planirana su brojna kulturna dešavanja na ovom lokalitetu. O realizaciji projekata, obeležavanju desetogodišnjice od upisa Romulijane na Uneskovu listu kulturne baštine, školi tkanja, arheološkom rekognosciranju terena u široj okolini Gamzigrada i javnim radovima govorili su direktor Muzeja dr Dejan Krstić i dr Maja Živić, kustos.

U toku ovog leta navršava se deset godina od stavljanja Romulijane na listu Svetske baštine pa će tim povodom biti organizovan bogat program kako bi dostojno bio obeležen ovaj značajan jubilej.
Zahvaljujući dr Maji Živić zaječarski Muzej je dobio da realizuje dva projekta.

-Jedan projekat nosi naziv Istkati budućnost i dobijen je preko GIZ-a nemačke nevladine organizacije. Vrednost projekta je 7.460 evra, od čega je učešće ove nevladine organizacije 5.968 evra, dok je ostatak učešće Muzeja. Reč je o školi tkanja koja će početi 12. juna na Romulijani, a kasnije u Zaječaru, najverovatnije u Radul begovom konaku, a i u Crkvenoj porti u okviru festivala Hrišćanske kulture. Ovo je dobar primer spajanja naše etno – kulturne tradicije sa arheološkim lokalitetom Romulijana. Drugi projekat je dobijen konkurisanjem kod Ministarstva kulture i on se odnosi upravo na obeležavanje desetogodišnjice od upisa Romulijane na listu Svetske baštine. Projekat se zove Gamzigrad Romulijana Svetska kulturna baština, gde smo nakon deset godina i kako dalje.

Ovaj projekat je vredan 500 hiljada dinara i niz različitih aktivnosti će se desiti u okviru njega. Pored svega biće organizovan jedan Okrugli sto gde će se okupiti svi relevantni činioci vezani za očuvanje svetskog kulturnog nasleđa u Srbiji i ostaće pisane publikacije kao trajni trag o ovom jubileju, rekao je direktor Krstić.

Jubilej na neki način obavezuje zaječarski Muzej da i od sopstvenih prihoda realizuju niz kulturnih dešavanja na Romulijani, pa će na ovom lokalitetu ove godine biti mnogo intenzivnijih kulturnih dešavanja. Biće organizovani koncerti, etno, horski, džez, zatim pesničke večeri, izložbe, predstavljanje knjiga…

Cilj je da i ubuduće Romulijana bude više eksploatisana kao jedan kulturni prostor za manifestacije, u skladu sa onim što UNESKO dozvoljava, da se vizura Romulijane na naruši. Krajem avgusta desiće se nešto i što je vezano za istraživanja na Romulijani, a to je rekognosciranje terena šire okoline Gamzigrada sa stručnjacima iz Amerike.

-Cele ove godine radiće se na petogodišnjoj Strategiji istraživanja, zaštite i prezentacije Romulijane gde su uključene sve institucije koje brinu o lokalitetu – Muzej, Arheološki institut, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tokom ove godine definisaćemo sve ono šta treba da radimo u narednih pet godina, dodao je Krstić.

Poseban segment je turizam na Romulijani. Turistička sezona je na lokalitetu zvanično počela 1. aprila i po rečima direktora Muzeja ona je vrlo uspešna.

- Sada je sezona ekskurzija, a tokom leta nas očekuje sezona kada će biti i više stranaca i više pojedinačnih poseta, a na jesen ponovo ekskurzije. Tirizam je značajan segment našeg rada i sa ponosom mogu da kažem da se na Romulijani i u Muzeju, zajedno sa Radul begovim konakom, sprovodi turizam na visokom nivou, vrlo organizovano, smisleno, sa kvalitetnim kadrovima i sve ode baš onako kako treba. Dosta smo radili i na reklamiranju ovog lokaliteta, na širenju publike. Pre oko dva meseca imali smo grupu kineskih turista novinara koji su odavde odneli pozitivnu sliku Romulijane. Saradnja sa Kinom je aktuelna i na državnom nivou i Maja Živić i ja učestvovaćemo na veoma važnom forumu 22. i 23. maja koji organizuje Ministarstvo kulture RS u Beogradu. Već 24. maja delegacije i ministarstva, najviših kulturnih institucija Kine i Zavoda za zaštitu spomenika doći će na Romulijanu, posle obilaska manastira koji su pod zaštitom UNESK-a, na jedino arheološko nalazište u Srbiji koje je pod zaštitom UNESK-a, istakao je Krstić.
Od 1. maja su otpočeli javni radovi na lokalitetu, gde se radi na čišćenju objekta.
-Ova ekipa ljudi radiće četiri meseca na poslovima čišćenja, ali se rezultati već vide. Mi inače unajmljujemo još neka lica iz lokalne sredine, u sopstvenoj režiji, da bi smo ovu akciju što uspešnije realizovali, kazao nje direktor Krstić.

O projektima koji će biti realizovani na Romulijani govorila je dr Maja Živić.

-Prvi projekat, finansiran od strane GIZ-a, radiće zajedno samnom etnolog i muzejski savetnik Suzana Antić. Zamislila sam ga pre svega kao upoznavanje mladih sa našom tradicijom. To je jedan spoj rimske i srpske tradicije i uključenje lokalne zajednice koja počiva na mladima. Projekat Istkati budućnost trebalo bi da počne 12. juna, a škola tkanja bi trebala da traje dve sedmice, u jednoj od kula na zapadnoj kapiji. Deca će biti glavni nosioci tog projekta. Nakon toga, najverovatnije u septembru kada deca budu krenula u školu, biće organizovana izložba njihovih radova. Sve je zamišljeno kao nešto što treba da zaživi, da mlade usmeri u nekom dručačijem smeru, rekla je Živić.

Za sada će u projekat biti uključeni osnovci, a kasnije i srednjoškolci, jer se pokazalo da ima dosta zainteresovane dece. Projekat treba da zaživi i da počiva na lokalnim tkaljama. U početku će tu biti žena iz Čačka koja u tom poslu ima višedecenijsko iskustvo, ali je ideja da sve to kasnije ostane u okvirima lokalne zajednice.
Drugi projekat je vezan za obeležavanje desetogodišnjice upisivanja Romulijane na listu kulturne baštine.

-15. maja 1963. godine su počela iskopavanja na Gamzigradu, a 2. jula 2007. godine je zvanično upisana i na listu UNESK-a na Novom zelandu. Mi izgleda još uvek nemamo svest o tome koliko je to važno, iza toga treba da stane država a ne ministarstvo koje ne može da pokrije brojne projekte. Kod dece treba da se razvije svest o značaju kulturnig blaga koje svet poseduje, među kojima je i Romulijana. U okviru obeležavanja biće organizovano niz dešavanja koja će biti krunisana manifestacijom koja je zamišljena kao skup interaktivnih sadržaja u cilju ostvarenja komunikacije između svih učesnika u projektu. Najverovatnije da ćemo pozvati i predstavnike spomenika koji su pod zaštitom UNESK-a. Okrugli sto će biti organizovan sa odabranim učesnicima, septembra ili početkom oktobra, da bi se videlo šta je tokom ovih godina urađeno u smislu zaštite, istraživanja, prezentacije… Najverovatnije će biti organizovana i jedna retrospektivna izložba fotografija sa Gamzigrada, potom jedna radionica, kviz znaja o Gamzigradu, nesvakidašnji čas istorije,  dodala je Živić.
Treći projekat će najverovatnije biti realizovan krajem avgusta i trajaće oko dve do tri nedelje, vezan za digitalno mapiranje i za digitalizaciju svega onoga što se nalazi na Romulijani i rekognosciranje šire okoline Gamzigrada.
Što se iskopavanja tiče na Romulijani za to ni prošle ni ove godine nisu tražena sredstva, jer ne može samo da se iskopava a da nema mogućnosti da se zaštiti kako treba nalazište. Neke stvari još uvek nisu publikovane. Sredstva za iskopavanje tražiće se kad se utvrdi da je dovoljno urađeno i na konzervaciji. Zajednički rad je neophodnad kako ne bi dolazilo do raskoraka, jer su sada najveća sredstva neophodna za konzervaciju.
-Inicirali smo da konačno počnemo da pravimo Strategiju gde bi sve institucije radiće po njoj i ona bi trebala da se primenjuje od naredne godine. Ne smemo da idemo previše sa istraživanjima a da to ne može da se proprati konzervacijom, materijalom i publikovanjem, istakao je Krstić.

VIZITORSKI CENTAR ČEKA SKUPŠTINU

Inače, što se tiče Vizitorskog centra taj projekat je u poodmakloj fazi. On je pod okriljem Ministarstva turizma. Sve što je do Muzeja i grada je završeno. Ovaj projekat ima dobre referce i treba da ide ka fondovima Evropske unije i ka našim fondovima. Ostaje još da prođe republičku Skupštinu.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>