Najnovije vesti
Home / Ritam grada / Obeležen veliki jubilej zaječarske biblioteke
Obeležen veliki jubilej zaječarske biblioteke

Obeležen veliki jubilej zaječarske biblioteke

Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru pred prepunom salom zaječarskog pozorišta juče je proslavila svoj veliki jubilej – 150 godina postojanja. 

Program obeležavanja ove velike godišnjice počeo je  otvaranjem izložbe „Biblioteka i proteklo vreme“, na kojoj su  bile izložene knjige periodike i različite publikacije.

Nakon toga je  organizovan koktel u prostorijama Biblioteke, a program obeležavanja godišnjice je nastavljen svečanom  akademijom  u Pozorištu “Zoran Radmilović” u Zaječaru sa bogatim kulturnim programom.

„Naša biblioteka jedna od najstarijih u Srbiji, danas je veliki dan kako za biblioteku, tako i za grad Zaječar“ , rekao je na svečanoj akademiji Boban Đorđević, direktor Matične biblioteke „Svetozar Marković“.

U pozorištu je, u okviru obelezavanja jubileja, prikazan i film o zaječarskoj biblioteci,  nastupio je  hor “Lavirint”, kao i dramska grupa Dečijeg centra.

Pored predstavnika crkve i gradske uprave, akademiji su prisustvovali i predstavnici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Narodne biblioteke Srbije.

Čitalište u Zaječaru osnovano je krajem decembra 1866. godine, na inicijativu okružnih i sreskih načelnika. Vremenom je ova čitaonica prerasla u javnu biblioteku grada Zaječara, a danas je to Matična biblioteka “Svetozar Marković” koja poseduje fond od 100.000 knjiga.

Čitalište je počelo sa radom 27. novembra 1866. godine. Čitaonici je bila ustupljena besplatna državna zgrada u kojoj je ona ostala do 1867. godine. Tada joj je opština ustupila stan u zgradi u kojoj je bila polugimnazija i tu je ostala do 1869.

Čitalište je primalo pomoć od opštine u vidu besplatnog smeštaja sve do 1869. Od 1869. godine Čitaonica je o svom trošku izdržavala ovaj stan.
1874. godine Čitaonicu nije pomagala ni opština ni druga građanska zajednica, dakle ni esnafi, ali je namirivala svoje potrebe ulozima svojih redovnih članova i prihodom od priređenih večernjih zabava.

Bila je valjano uređena za potrebe svojih korisnika, sa nameštajem (ormani za knjige, stolovi, stolice, klupe) u dve sobe, malom bibliotekom, koja je na početku imala 113 knjiga, a nešto kasnije oko 300. Veliki deo knjiga je dobijen na poklon.

Čitaonica je tokom 1874. godine sadržala svega 24 lista kako srpskih tako i stranih: Srpske novine, Vidovdan, Istok, Budućnost, Novo doba, Vreme, Zastavu, Korespodenciju (bugarske novine), Glas javnosti, Nezavisnost, Obzor, Školu, Težak, Rad, Glas naroda, Javor, Venac, Pozorište, Žižu, Sion, Srbadiju, Bazar, jedne nemačke i jedne francuske novine.

Zaječarsko čitalište kao javna i prosvetna ustanova, koja i danas još postoji i u 1874. godine brojala je svega 105 članova, koji su davali po 60 groša. Prihod se sastojao od redovnih uloga članova, interesa na kapital. Čitalište je 1880. godine imalo 84 članova i svaki član je plaćao 12 dinara godišnje, a 1884. godine 120 članova.

Čitaonica je neprestano radila do prvog srpsko-turskog rata, kada je usled napuštanja Zaječara od strane srpske vojske prestala da postoji. S tim je ujedno propalo i sve ono što je Čitaonica do tada nabavila (biblioteka, slike, mape, nameštaj).

Rezultati dobijeni istraživanjem potvrdjuju da je u periodu od 1901. do 1918. godine formirano šest biblioteka u Negotinu, Pirotu, Zaječaru, Aleksincu, Jagodini i Loznici. Sa prethodno osnovanim i na stručnim principima vodjenim u bibliotekama u Kragujevcu, Nišu, u Srbiji je 1912. godine postojalo i radilo osam državnih javnih biblioteka, medju kojima je i zaječarska.
U nedostatku arhivske gradje, pisanih izvora, ne može sa sa sigurnošću utvrditi kada je i po čijem nalogu došlo do smeštanja Javne biblioteke u zgradu Gimnazije.

Stari Zaječar

Prema pisanju hroničara Gimnazije, Milana Cvetičanina, Javna bibliiteka, otvorena je u novembru 1909. godine. Po inventaru, ona je imala 1006 brojeva u 1214 svezaka sa 16 duplikata i 71 listom. Njome je upravljao jedan nastavnik, a koristili su je nastavnici i učenici viših razreda gimnazije.

Naime, i podatak da je Javna biblioteka otvorena u novembru 1909. godine, i da je bila smeštena u gimnazijskoj zgradi, još uvek ne znači da je zvanično otpočela svoj rad, a posebno ako se ima u vidu žustra prepiska izmedju direktora Gimnazije i ministra prosvete i crkvenih poslova, Jovana Žujovića, koja je trajala do januara 1910. godine. Sasvim je sigurno da biblioteka ni u januaru 1910. godine nije započela rad, ili bar ne rad sa čitaocima, jer se još uvek razmišljalo o njenom pokretanju.

Prema jedino sačuvanom pismu sa zaglavljem Javna biblioteka Zaječar, koje je poslao bibliotekar Jovan Popović, izvesno je da je biblioteka otvorena u prvoj polovini 1910. godine, jer je potpisani 27. maja iste godine obavestio ministra prosvete i crkvenih poslova da je primio knjige i postupio po naredjenju.

O radu Javne biblioteke u Zaječaru ima veoma malo podataka. Na osnovu retkih godišnjih izveštaja o radu Gimnazije u Zaječaru, poznato je da je bila pod nadzorom direktora sa odborom i da je radila sve do polovine 1914. godine, odnosno do početka Prvog Svetskog rata. Sa okupacijom zemlje, bugarska vojna uprava organizovala je otvorenu pljačku inventara i opreme svih nadleštava, društvenih organizaacija i udruženja gradjana i ovaj “plen” odnosila u svoju zemlju. Javna biblioteka je kao i gimnazijska, biblioteka školskih udzbenika, djačka i pojedine privatne biblioteke, bila spakovana u platnenim dzakovima i sanducima i poslata u Sofiju.

Nakon završetka rata, Javna biblioteka u Zaječaru nije obnovljena. Zaječarci su u periodu izmedju dva rata, svoje potrebe za čitanjem mogli zadovoljavati samo preko pojedinih ustanova i udruženja, koje su imale posebne knjižice sa čitaonicama, ili pak samo priručne biblioteke. Neke od njih koje su imale svoje biblioteke su Gradjanska kasina, Trgovačka omladina, Zanatlijska omladina, Društvo prijatelja Francuske, Savez zemljoradničkih zadruga, Radnički savez, Privredna komora, Oficirski dom, Gimnazijska biblioteka, Biblioteka družine “Napredak”, Muška i ženska osnovna škola, Zanatska škola, Niža poljoprivredna škola i druge, pružale su usluge svim gradjanima, iako to najčešće nije bilo dooljno, nije moglo da zameni ulogu Javne biblioteke.

Prva Javna biblioteka, posle Drugog Svetskog rata, otvorena je u Zaječaru, 31. decembra 1944. godine, u sastavu gradskog Doma kulture, u kome su odmah posle oslobodjenja organizovani i počeli sa radom Narodni univerzitet, Debatni klub, Usmene novine, recitatorska, likovna, horska, folklorna i muzička sekcija, te sekcije za književnost, čitalačke grupe i anaflabetski tečajevi, najverovatnije kao jedan segment širokog pokreta za narodno prosvećivanje.

Danas Matična biblioteka „Svetozar Marković“ nastavlja tradiciju Zaječarske čitaonice, osnovane 1866. godine i poseduje fond od oko 100.000 knjiga.

__________________________
Projekat „Ritam grada“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta lokalne samouprave Grada Zaječara.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>