Najnovije vesti
Home / Da nas bude više / Neznanje mladih o seksu i neodgovorno ponašanje ostavlja posledice
Neznanje mladih o seksu i neodgovorno ponašanje ostavlja posledice
Foto: PixaBay

Neznanje mladih o seksu i neodgovorno ponašanje ostavlja posledice

Jelena ima 17 godina, i od skoro je seksualno aktivna. Kako kaže, dosad je samo jednom slušala u osnovnoj školi predavanje na kome je čula nešto o seksualnom obrazovanju, a ne zna da li neko od njenih drugara ima polno prenosivu bolest, jer se „o tome ne priča“. Dodaje da joj je neprijatno i da pomisli da se roditeljima obrati za neku informaciju ili potencijalni problem. Zato se uglavnom informiše sama.

-O trudnoći i bolestima uglavnom pričam sa drugaricama. Nemam pojma koje sve bolesti postoje, za svaki problem tu je internet. Guglam sve što me zanima, ali se ne oslanjam na forume, već na pouzdane sajtove – kaže Jelena.

Koliko srednjoškolci u Zaječaru i Srbiji znaju o reproduktivnom zdravlju i da li se pridržavaju mera kontracepcije kako ne bi u tom periodu došlo do neželjene trudnoće?

Da je seksualnost tinejdžera u Srbiji osetljiva tema verovatno govori podatak da je malo istraživanja na tu temu sprovedeno. Najsvežije je istraživanje Ipsosa iz 2013. godine koje se samo delimično bavi ovim pitanjem. Skoro 19 odsto mladih iz Srbije između 15 i 17 godina je imalo seks, dok je 2,3 odsto mladih (uzrasta između 15 i 24 godine) imalo prvi seksualni odnos pre petnaeste godine, pokazuju ovi podaci. Tinejdžeri najčešće imaju prvi seks u sedamnaestoj godini.

Ne treba upirati prstom samo na mlade zbog neodgovornog ponašanja i nedostatka znanja – u rasponu ispitanika od petnaeste do četrdeset devete, nešto manje od dve trećine onih koji su imali seks sa više partnera koristilo je kondom tokom poslednjeg odnosa.

Nešto novijeg datuma je istraživanje Mladi u Srbiji 2015. godine i malo je dotaklo i seksualni život mladih. Seks pre braka se odavno podrazumeva za većinu mladih, 20,4 odsto je onih koji nikada nisu imali seks, 28,4 imalo je samo jednog partnera, a više od polovine, 51,2 odsto, bilo je sa više partnera.

Gotovo polovina mladih između 15 do 19 godina (47,1 odsto) nije još uvek imala seksualne odnose, za razliku od onih između 20 do 24 (10,9 odsto) i 25 do 29 godina (5,5 odsto). Mladići češće od devojaka tvrde da su imali seksualna iskustva, a najranije u seksualne odnose ulaze mladi u beogradskom regionu, Vojvodini, pa u centralnoj Srbiji. Trećina mladih koji imaju seksualne odnose nikada ne koriste kontracepciju, a još trećina, samo ponekad.

 Svaka deseta mlada osoba starija od 15 godina ne zna šta je kontracepcija, a među onima rođenim poslednjih godina 20. veka, čak 15,9 odsto mladih ne zna šta je kontracepcija.

Doktor Mladen Jolić, lekar ginekolog kaže da nije zadovoljan znanjem srednjoškolaca u Zaječaru.

-Mogu da kažem da nisam zadovoljan znanjem koje srednjoškolci poseduju o načinu kontracepciju i pre svega zaštititi od neželjene trudnoće. Još uvek važi ono staro pravilo da muškarci treba da vode računa o neželjenoj trudnoći i da muškarac treba da bude taj koji sa sobom nosi kontraceptivna sredstva. I kada pričam sa srednjoškolcima,  pre svega navodim kao kontraceptivno sredstvo kondom. Naše, da kažem uslovno rečeno, devojke u srednjoj školi iako znaju za sve te metode kontracepcije, nerado i same koriste, još uvek postoji ta neka tabu tema da žena ne bi trebalo da kupuje u apoteci kondome već za to treba da brine njen dečko, iako su svesne da njihovi momci ne mogu da ostanu u drugom stanju, već samo one“, navodi Jolić i dodaje:

Mi pričamo kroz te naše radionice i polako razbijamo te neke tabu teme ali nažalost i dalje imamo poprilični broj neželjenih srednjoškolskih trudnoća.  Kao najčešći razlog zbog čega recimo ne koriste kondom, devojke navode to da prvo očekuju da dečko to ima ili da dečku to smeta, ili jednostavno kažu da ne žele da vode ljubav sa svojim dečkom sa zaštitom. Naravno da nije samo kondom osnovno sredstvo kontracepcije za sprečavanje neželjene trudnoće ali ipak pričamo o jednoj populaciji koja, neću da kažem da je promiskuitetna, ali populacija koja je jednostavno sklona češćoj promeni partnera, i naglasak ovde nije, kada pričamo sa njima, samo i isključivo neželjena trudnoća, već i zaštita od polno prenosivih bolesti.

Šta vi kao lekar savetujete mladim devojkama kada je u pitanju upotreba kontraceptivnih sredstva?

-Na našem tržištu, što se tiče neželjene trudnoće, zaista sada postoje mnogo veći broj kontraceptivnih sredstava nego što ih je bilo ranije. Neću pričati o imenima ali tu su zaista i kondomi, zatim vaginalne tablete, kontraceptivne pilule. Današnje devojčice, na žalosti našom greškom, pre svega mislim greškom lekara, ne žele da ih koriste iz nekih zaista neobjašnjivih razloga. Ipak, one treba da uđu u upotrebu.

Da li ste zadovoljni interesovanjem srednjoškolaca da usvoje nova znanja kada je reč o reproduktivnom zdravlju i kontracepciji?

-Što se tiče samog predavanja za srednjoškolce, mogu da kažem da ne postoji ta neka interakcija, odnosno nakon tog održanog predavanja još uvek postoji neka, ja mislim tabu tema i neka priča, da je to još uvek zabranjena stvar u srednjoj školi, iako su svetske tendencije da se o kontracepciji priča mnogo ranije. Mi dosta kaskamo za Zapadom, odnosno razvijenim svetom. Na žalost kada sam ja pričao sa srednjoškolcima, koji su čak i srednja medicinska škola, pa od njih očekujemo da imaju malo veće znanje nego vršnjaci iz ostalih stručnih škola i Gimnazije, dolazio sam na neke neočekivane odgovore. Inače, jako je slabo interesovanje populacije kada je u pitanju očuvanje reproduktivnog zdravlja. Moja vrata su uvek otvorena za razgovor na tu temu, kao i verujem, vrata mojih kolega, ali se još uvek taj razgovor obavlja samo u četiri oka. Neželjena trudnoća sama po sebi nije baš toliko aktuelna tema među njima, uglavnom su to polno prenosive bolesti. Iako mi pričamo dosta na tu temu zaštite, i dalje su kod nas, taj neki prekinut snošaj ili recimo odnosi van plodnih dana, najosnovnije metode kontracepcije kod naših devojaka. Zbog toga se neretko susrećemo s tim  da devojke kod nas imaju i razne polono prenosive bolesti, odnosno infekcije. Najčešće se žale na pojačan sekret, na svrab, na pojavu određenih izraštaja. Kada smo već kod toga, moram da napomene da su kondilomi, kao polno prenosiva virusna infekcija, sve češći u toj nekoj mlađoj populaciji. To su uglavnom i najčešća njihova pitanja, kako se zaštititi, šta koristiti, koje su kontra-mere, šta je terapija protiv određenih stvari. Mi tu pričamo i o svim tim nekim bolestima koje u naše vreme nisu bile toliko zastupljene, pričamo o hlamidiji i svemu onome što može tako mladim ljudima, ukoliko se neodgovorno ponašaju u svojim sredjoškolskim danima, da ostavi posledice na eventualno potomstvo, kada za to budu spremni.

Koliko je teško lečenje svih tih infekcija i šta uglavnom savetujete adolescentima kako negativno ponašanje u adolescentskom dobu ne bi imalo negativne posledice u kasnijem periodu života?

-Radimo sve moguće analize u saradnji sa našim Zavodom za javno zdravlje „Timok“, i za sada mogu da kažem da uspešno lečimo sve te infekcije. Očekujem zaista malo više odgovornosti među mladima u tom periodu, da više koriste kondom kao metodu kontracepcije jer u tim godinama oni nisu svesni koliko to neodgovorno ponašanje može da ima negativnih reperkusija na njihovo dalje reproduktivno zdravlje.

Šta se najčešće dešava u praksi kada dođe do neželjene trudnoće kod adolescenata? 

-Imali smo takvo iskustvo i takve primere u našoj, da kažem, karijeri i svakodnevnom radu.  Pre svega, radi se ultrazvučno utvrđivanje trudnoće. Neretko se dešava da dođe majka sa ćerkom koja kaže da ćerka nije imala odnose ali da kasni menstruacija, i da je pregledamo preko trbuha, da bi smo kasnije videli  prisustvo bebe u materici, i to je najveći šok za majku. U tom slučaju, mi prvo pričamo, ukoliko je slučaj da se radi o starijoj maloletnici, preko 16 godina starosti, i sa njom i sa majkom naravno. Svaka ženska osoba, po našem zakonu, ima pravo da do 10 nedelje trudnoće odluči da li će zadržati trudnoću ili odraditi ilegali medicinski prekid trudnoće. Naša namera je uvek da probamo da sačuvamo život, jer smo se tako i školovali. E sada, da li je adekvatno da osoba od 16, 17 godina bude majka, to je pitanje za neke možda druge profesije. Ono što mi pokušavamo je da vidimo da li je sa tom vezom sve u redu, da li je devojka spremna mentalno da bude roditelj, pošto očigledno fizički jeste, da li ima dovoljnu podršku u kuću od strane svojih roditelja… U tom slučaju mi onda krećemo, naravno uz saglasnost roditelja, u vođenje trudnoće.

Da li su to rizične trudnoće?

-Jesu, svaka trudnoća kod mlade prvorotke spada u rizične trudnoće ali uz adekvatno vođenje trudnoće, nema razloga da se ona ne završi na najbolji mogući način. U slučaju da mlada devojka, odnosno njeni roditelji zajedno uz njenu saglasnost, žele da se ta trudnoća prekine,  to se radi ovde kod nas, mi smo po zakonu dužni da izađemo u susret i takvoj odluci.  Ukoliko se, takođe, radi o maloletnici, uz saglasnost odnosno pisani pristanak roditelja, radi se medicinski prekid trudnoće. Sve se to radi na našem odeljenju, intervencija je sto posto uspešna, ipak je ovo sada 21. vek,  mogućnosti za neke kasnije posledice su mnogo male. Ipak, mislim da psihički ostaje ožiljak kod svake, tako mlade osobe koja prolazi kroz sve to, i to su neke stvari sigurno koje će se ona sećati celog života.  Zbog svega toga, mnogo je bolje da ona na vreme misli o svom reproduktivnom zdravlju i eventualno o posledicama neodgovornog ponašanja. Mogu da kažem da je bilo takvih slučajeva, da dolaze devojke koje su srednja škola, i na prekid trudnoće. Nije naravno to epidemija, i ukoliko bismo gledali protokole za prošle godine, to je neki broj koji se održava na nekom nivou koji je isti. S druge strane to je poražavajuće, jer mi zaista držimo edukacije i pričamo o svemu tome, i očekujemo da broj takvih maloletničkih trudnoća bude manji. Ja nemam utisak da smo mi dovoljno daprli do mladih ljudi. Podatak je da smo imali trudnicu, koja je ostala u drugom stanju sa 12 ili 13 godina. Ona je odlučila da rodi bebu, i carskim rezom je ta trudnoću uspešno završena.  Ja sam, na primer,  u ambulanti imao iskustva sa trudnicama koje uglavnom imaju oko 16 godina. Ako gledate neke svetske standarde, nismo mi ništa ispod njih. To je zaista neki period kada se dobar deo te populacije odluči za stupanje u seksualne odnose i nije ni čudo što se upravo kod tih mladih devojaka i dešavaju takve stvari.  Mogu da kažem samo da nije veliki broj srednjoškolskih trudnoća, i ako upoređujemo recimo te trudnoće, neželjene koje su se završili abortusom i uspešno završene trudnoće, mislim da je odnos ipak nešto više u korist one koji su se odlučili da zadrže bebu, objasnio je doktor Jolić i dodao:

„Činjenica je da sa vremenom, kada pogledamo malo unazad, momci i devojke danas nešto ranije stupaju u seksualne odnose. To je od zemlje, do zemlje, čak i u razvijenoj Evropskoj uniji je to mnogo drugačije, od liberalne Švedske ili Norveške gde se nešto ranije stupa u seksualne odnose, pa do recimo Irske, koja je još uvek, da tako kažem, religiozna zemlja, pa se stupa nešto kasnije. Neki podaci su da je stupanje u seksualne odnose kod nas, tu negde oko 16, 17 godina. Međutim, ukoliko gledamo kroz istoriju, kada su se naše prabake, čukunbake udavale i kada su one rađale svoje prvo dete, dolazimo do podatka da su i one nekad u 16. godini postale majke. E sada, ovde kod nas nije problem to što naše devojke stupaju u rane seksualne odnose, stupale su i naše bake ali one su to radile sa supruzima, rađale su im decu i tada je bio natalitet mnogo veći jer su od 16-te godine rađale do svoje 40-te godine. Tada je i bio veliki broj dece. Ono što je sada problem je da se naše devojke veoma retko odlučuju da sa 16, 17 godina stupe u bračne vode i da one svoje seksualne odnose imaju sa 16 godina ali do prvog braka čeka se i po 14 godina. Suština priče je da su naše devojke dosta dugo seksualno aktivne bez rađanja, sa promenom partnera. Kada je reč o broju partnera, to je zaista veoma individualna stvar. Ipak, veliki broj različitih partnera, stvara rizik za reproduktivno zdravlje. Promenom partnera, raste i rizik obolevanja od različitih polno prenosivih bolesti koje mogu da ostave posledice na reproduktivno zdravlje. Nije suština odlagati polne odnose, suština je ući emotivno i zrelo, spreman u takvu jednu vezu ali veoma odgovorno, kako ne bi dešlo do nekih stvari zbog kojih će se kasnije žaliti.

Projekt „Da nas bude više“ sufinansira Grad Zaječar

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>