Najnovije vesti
Home / Da nas bude više / NEMA GRADA BEZ LJUDI
NEMA GRADA BEZ LJUDI

NEMA GRADA BEZ LJUDI

Zaječaru i istočnoj Srbiji budućnost odlazi pred očima, ima li tome kraja?

Prošle godine u Zaječaru je rođena 321 beba, a podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na višegodišnji problem u Zaječaru i Timočkoj krajini ali i na to da će vlast u budućnosti više novca možda morati da izdvaja za staračke domove, nego za vrtiće.

Osim potpunog restruktuiranja prioriteta u privredi, nizak broj rođenih je jedan od glavnih razloga zašto u Zaječaru, u poslednjih četvrt veka, postoji konstantan negativan prirodni priraštaj. Zaječar i istočna Srbija se suočavaju sa velikim problemom, a među glavnim uzrocima ovih problema su porast ekonomske i psihološke cene deteta u odnosu na prethodni period, stopa razvoda koja je mnogo veća nego pre, a i žene se odlučuju da rode u kasnim godinama.

Anketirani građani navode da je nedostatak novca glavni uzrok zbog čega se sve kasnije odlučuju za prinovu u porodici, ali i za drugo i, još ređe, treće dete.

„Ja imam troje dece i teško izlazim na kraj, jer sam ja već dve godine nezaposlen, a žena radi ali joj plata dosta kasni. Pomažu nam moji i njeni roditelji“, objašnjava jedan od anketiranih Zaječaraca.

Sa druge strane, mnogi i ne razmišljaju o trećem detetu, kako kažu, takođe zbog materijlnog stanja koje im ne dozvoljava da se usude na takav korak.

„Razmišljala sam o trećem detetu ali uslovi ne dozvoljavaju. Potrebno je više para, potrebno je da imamo više mogućnosti za to dete, i sa ovo dvoje jedva izlazimo na kraj. Po mom mišljenu, da bi se rađalo više dece, mladi roditelji moraju da ima stalno zaposlenje, da je taj posao siguran, da imaju veću platu jer sa minimalcem ne može da se opstane u ovo vreme. Teško se izdvaja za račune, a kamoli da se razmišlja o drugom, trećem detetu“, rekla nam je jedna Zaječarka.

Kada je reč o broju razvedenih brakova, Zaječar već duže vreme prednjači u Srbiji, zauzima čak 1. mesto. Prošle godine, u Zaječaru su sklopljena 243 braka, dok je razvedeno 150. Dakle, skoro svaki drugi brak se završio razvodom.

U Zavodu za javno zdravlje „Timok“ u Zaječaru već nekoliko godina funkcioniše Savetovalište za brak i porodicu.

Marina Vojnović, sociolog

„Mi smo od 2013. godine, u našem Odseku za promociju zdravlja, počeli i sa radom u okviru Savetovališta za mlade i Savetovališta za brak i porodicu. Ljudi dolaze po savete jer ne mogu da se izbore sa problemima koji se dešavaju u braku, porodici. Evidentno je da je sve više razvoda jer se govori o tome da svako ima svoju samostalnost, sve više se govori o emancijapaciji žene, rodnoj ravnopravnosti. Žene koje imaju svoj posao, egzistenciju, ne moraju i ne žele da u nekom svom odnosu sa partnerom „trpe“. Shvatanje o braku i životu se vremenom promenilo i dolazimo do sve većeg broja razvedenih brakova. Sve je više prisutna ta samostalnost koja ljude okreće svojim životima, i onda sve svaki drugi brak razvede tokom prvih pet godina“, istakla je sociolog u ZZJZ „Timok“ Marina Vojnović.

Dok se sa jedne strane kao najčešći razlog razvoda navodi loša finansijska situacija koja je uticala na sve ostale sfere života, drugi razlozi, reklo bi se, sve češći, koji se spominju u brakorazvodnim parnicama, su: zasnivanje nove vanbračne zajednice jednog od partnera i napuštanje bračne zajednice, zavisnost od psihoaktivnih supstanci i alkoholizam jednog od partnera, narušena komunikacija između partnera gde oni ne vide rešenje svojih problema.

Ima li kraja ovim problemima? Ako 70% mladih planira da ode iz mesta u kom živi i ako se populacija Zaječara drsatično smanjila za 9 godina, šta možemo da očekujemo na popisu 2021. ili 2031. godine?

Trend raste u negativnom smislu geometrijskom progresijom i ukoliko se ne zaustavi iz popisa u popis, situacija će biti sve gora i gora. Zbog čega je sve ovo važno? Osim logične pretpostavke „nema grada bez ljudi“, postoji niz ekonomskih, socijalnih i drugih implikacija zbog kojih je važno imati veću populaciju, odnosno održati je bar na nekom stabilnom nivou, ako ne već, na rastućem. Broj stanovnika, u suštini, diktira ekonosmku politiku. Stvar je prosta. Veći broj stanovnika znači više radne snage, samim tim i jeftiniju radnu snagu, s toga je i veća verovatnoća da vas investitor odabere kao lokaciju za svoj biznis. Veći broj stanovnika, znači i veće tržište, što znači da bi neki lanac sportske odeće ili restorana mogao da odabere baš Zaječar. Time se povećava ponuda na lokalnom tržištu, padaju cene a raste broj zaposlenih i samim tim standard celog mesta. Ukoliko nam pada broj stanovnika, oni koji već posluju kod nas, zatvaraće svoje poslove i seliti se u veće gradove sa stabilnijim tržištima, gde mogu da ostvare veće profite.

Tu je i budžetska stavka. Transferna sredstva koja Republika daje opštinama i gradovima, računaju se, između ostalog i na osnovu broja stanovnika. To znači da će Zaječar narednih godina dobijati manje novca od Republike, samim tim, budžet grada će biti manji. Takođe, kad imate manji broj stanovnika, prestajete da budete prioritet i za Republiku, pa vas i automatski zaobilaze Republički infrastrukturni projekti. U prevodu, niko neće da gradi magistralni put prema nama, kada nemamo ljude koji će taj put da koriste.

I na kraju, što je populacija starija a radne snage sve manje, veći je pritisak na penzione, socijalne i zdravstvene stavke u budžetu. Ono malo zaposlenih i radno sposobnih ne može da finansira socijalne potrebe velikog broja starog stanovništva. Penzione stavke predstavljaju ogromno opterećenje za državni budžet, a ta situacija će se samo pogoršavati u budućnosti ako se negativna demografska kretanja nastave.

Projekt „Da nas bude više“ sufinansira Grad Zaječar

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>