Najnovije vesti
Home / Društvo / Nekada prvak Jugoslavije i najbolji sportista regiona, inženjer mašinstva, danas daleko od gradske vreve vlasnik i čuvar stada od pedesetak ovaca
Nekada prvak Jugoslavije i najbolji sportista regiona, inženjer mašinstva, danas daleko od gradske vreve vlasnik i čuvar stada od pedesetak ovaca

Nekada prvak Jugoslavije i najbolji sportista regiona, inženjer mašinstva, danas daleko od gradske vreve vlasnik i čuvar stada od pedesetak ovaca

Inženjer mašinstva  Golub Lalić, iz Lubnice kod Zaječara, davne 1991. godine, postigao je sjajan rezultat na prvenstvu Jugoslavije u disciplinama snage, kada je, u svojoj kategoriji, podigao 500 kilograma, i u konkurenciji pedesetak takmičara iz cele zemlje, osvojio ubedljivo prvo mesto i okitio se zlatom. Iste godine, u 29. akciji lista „Timok“, Golub je proglašen sportistom godine u regionu. Danas, on živi na selu i bavi se ovčarstvom. Ima više od 50 umatičenih grla ovaca, uživa u prirodi, daleko do gradske vreve, a kako kaže, priznanja koja je dobio za višedecenijski trud i rad u oblasti sporta, u tadašnjoj velikoj Jugoslaviji, nešto je čime će se ponositi do kraja života. 

„GOLUB LALIĆ ŠAMPION“, „GOLUB LALIĆ NAJBOLJI“, „UM CARUJE, SNAGA KLADE VALJA“… samo su neki od naslova, koji su krasili list „Timok“ davne, 1991. godine. Zaječar se tada ponosio ovim šampionom, koji se sa Prvenstva Jugoslavije u disciplinama snage, vratio sa zlatom u rukama. On je u svojoj konkurenciji podigao 500 kilograma i tako osvojio titulu najboljeg. Dizanjem tegova i disciplinama snage Lalić je počeo da se bavi sredinom sedamdesetih kao student mašinstva u Nišu. Po završetku studija, uz rad u Boru i Knjaževcu, nastavio je intenzivnije da se bavi onim što najviše voli. 1983. godine postaje aktivan član sekcije za discipline snage pri DFVR „Partizan“, a sa osnivanjem Kluba za atletsku gimnastiku,  postaje jedan od najaktivnijih članova. On se i danas sa ponosom priseća tih dana.

„Oduvek sam voleo sport, još u srednjoj školi sam počeo prvo da treniram džudo, i bio sam aktivan u tom sportu oko godinu dana, do prve povrede. Tada sam prestao ali je ljubav prema sportu uvek ostala. Kasnije sam počeo da odlazim u teretanu, jer sam inače individualac. Kada sam bio spreman, počeo sam da se takmičim, ali nisam mogao u potpunosti da se posvetim tome, jer sam pomagao i mojima na selu, oko seoskih radova. Nisam uvek mogao da se pripremam na adekvatan način, ali 1991. godine, održano je poslednje prvenstvo Jugoslavije, kada smo eto svi bili na okupu, i u kategoriji do 110 kilograma ja sam osvojio zlato. Te godine sam izabran i za sportistu regiona od strane uredništva lista Timok, i šta da vam kažem, osećaj je bio neprocenjiv, to su velika priznanja, u tadašnjoj Jugoslaviji“, priseća se Golub.

On je u vreme osvajanja šampionskog pehara, za tadašnju redakciju „Timoka“- a, izjavio da je očekivao da će jednog dana postići rezultat za pamćenje, a da mu je posebno drago što se to dogodilo na Prvenstvu Jugoslavije, i to u žestokoj konkurenciji.

„Mislim da još nisam rekao poslednju reč u sportu kome sam poklonio mladost“, naveo je Golub u izdanju „Timok“-a iz 1991. godine.

Ipak, život je za Goluba imao drugačije planove. Od  1988. do 1994. godine, porodicu Lalić zadesile su porodične nesreće. Pet smrtnih slučajeva za šest godina, ostavile su traga u njegovom životu, a kada je ostao sam sa majkom, morao je i želju za odlaskom u inostranstvo, da sakrije negde duboko u sebi. Posveti se njoj, ali i ovčarstvu, u rodnom selu, Lubnici.

„Kada sam ostao sam sa majkom, koja nije želela da ja odem, a da ona ostane sama, 2000. godine počeo sam da se bavim stočarstvom. Vreme je prolazilo, a ja sam sve posevećeniji bio tome. Danas, na žalost, majka nije više među živima, a ja se i dalje bavim ovčarstvom i trenutno imam preko 50 grla umatičenih ovaca. Razmišljao sam ranije i vinogradarstvom da se bavim, ali sam shvatio da to zahteva i radnu snagu, koju je danas teško naći, a sam sve to da postignem, ne mogu, jer je tu potrebno dosta posla“, kaže Golub.

Golub se i dan danas rekreativno bavi sportom, ali u disciplini obaranja ruku. Ni tu nije ostao bez medalja, pa je tako prošle godine u Trsteniku, na devetom Prvenstvu Srbije, u svojoj kategoriji, osvojio srebro, dok se ove godine, sa Otvorenog prenstva Srbije, koje je održano u Kragujevcu, vratio sa još jednom medaljom. Kako nam je rekao, nema posebno neke planove u životu, osim da starost dočeka na selu, sa svojim ovcama, uživa u pojedinim sportskim nadmetanjima, ali i druženju sa prijateljima. Kada smo se rastali sa šampionom velike Jugoslavije, uputio nam je sportski pozdrav i obećanje da će nam javiti ukoliko se okiti još nekom medaljom.



Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

One comment

  1. Bravo Golube,neka vas zdravlje i sreća prate i, još puno,puno uspeha u vašem izabranom sportu i naravno ovcarstvu!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>