Najnovije vesti
Home / Društvo / Nebezbedno korišćenje digitalne tehnologije nosi sa sobom brojne rizike
Nebezbedno korišćenje digitalne tehnologije nosi sa sobom brojne rizike
Foto: Pixabay.com

Nebezbedno korišćenje digitalne tehnologije nosi sa sobom brojne rizike

Nasilje je svaki vid ponašanja koje za cilj ima da nekog uznemiri, povredi, nanese psihičku ili fizičku bol, i tu postoji namera. Digitalno nasilje ima gotovo istu definiciju, ali se koristi drugačije oruđe- nove savremene digitalne tehnologije i mobilni telefoni sa dostupnim Internetom.

Jelena Cekić, psiholog u Osnovnoj školi «Hajduk Veljko» u Zaječaru govoreći o razlikama nasilja među decom u realnom i nasilja u virtuelnom svetu, nasilja koje se dešava na internetu, kaže da ono što bi nekada drugoj osobi na koju smo ljuti rekli u lice svesni svih mogućih posledica reakcije te druge osobe, sada se  radi sa jedne poprilične udaljenosti preko digitalnih tehnologija,  gde se vrlo često izbegava da se punim imenom obrati nekoj drugoj osobi, već se koristi neki nick koji je nekad lako dešifrovati, ali često nije.


Jelena Cekić, psiholog u O.Š. Hajduk Veljko

„Nasilje se vrši i tako što se nekoliko njih, tinejdžera udružuju u grupe. Njima je ovaj vid nasilja vrlo blizak, dok smo mi kao deca svoje probleme rešavali u tom nekom direktnom kontaktu. Ranije je bila situacija da se neko recimo uznemirava telefonom ili fiksnim telefonom, današnja deca imaju mogućnost da preko društvenih mreža rade upravo to“, navodi Jelena Cekić i dodaje da danas 80% osnovaca ima profil na fejsbuku, napominjući da je to veliki broj dece koja su aktivna na društvenim mrežama i koja te društvene mreže mogu da koristi i za ovakve stvari.

Jelena Cekić napominje da je pogodnost digitalnog nasilja anonimnost.

«Deca su manje svesna rizika da će biti uhvaćena u tom nedelu, a ono što je velika opasnost je da se takvi materijali veoma brzo šire, zato što u društvu postoji taj neki trend senzacionalizma, takve su nam naslovne strane dnevnih novina, vesti na televizijama,  na žalost i one se nacionalnom frekvencijom,  tako da su deca sklona da budu deo neke takve šire pažnje i na takve naslove, odnosno na takve sadržaje se veoma brzo reaguje i to se brzo šeruje“, navodi Cekić i dodaje:

Foto: Pixabay.com

„Najčešće se digitalno nasilje vezuje za seksualno nasilje, zbog te anonimnosti. Na taj način se, pogotovo u srednjoj školi drugarici na koju smo ljuti, pripisuju neke osobine koje imaju seksualne indicije, i ono što je opasno jeste brzo širenje tih sadržaja i to što je teška mogućnost odbrane od takvih stvari“.

Žrtve digitalnog nasilja imaju određene promene u ponašanju.

“Onaj ko je žrtva tog vida nasilja vrlo brzo pokazuje promene u ponašanju, jer ono što je oduvek bilo sa vršnjacima i sa drugovima tema, sa roditeljima je tabu tema, tako da dete počinje da se stidi toga što mama i tata, nastavnici, profesori mogu da otkriju takve sadržaje na fejsbuku. To dete se onda  povlači u sebe i postaje depresivno,  a to se na same osobine adolescencije veoma brzo i lako nadovezuje , pa ono što je već rizik u tim nežnim godinama postaje još veći rizik. U našoj  sredini ne toliko,  ali u većim gradovima takve situacije često dovode čak i do pokušaja suicida,  što negde ukazuje na ozbiljnost ovog problema», kaže Jelena Cekić i dodaje:

«U školi postoji priručnik za preventivna reagovanja i  intervencije u slučajevima digitalnog nasilja. Što se zakonskih osnova tiče,  postoji zabrana nasilja koja je formulisana članom  44 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i protokolom postupanja u ustanovi».

Psiholog u OŠ «Hajduk Veljko» Jelena Cekić navodi da postoje tri nivoa digitalnog nasilja.

«Definiše se prvi, drugi i treći nivo nasilja. Nasilje je  po nivoima razvrstano na osnovu toga kako je sagledan rizik od određenog vida nasilja“, objašnjava Jelena.

Prema njenim rečima prvi nivo je uznemiravanje, pozivanje, slanje sms i mms poruka. Nasilje prvog nivoa ima najmanji rizik po žrtvu.

Drugi nivo je snimanje i slanje video zapisa, odnosno snimanje protiv volje i bez znanja i distribuiranje snimaka i fotografija osobe koje žrtva digitalnog nasilja.Rizik je veći samim tim što postoji mogućnost brzog širenja, zloupotrebe blogova, foruma, četa, jer postoji mogućnost udruživanja u takozvane hejterske grupe.

Treći najozbiljniji nivo je snimanje nasilnih scena i distribuiranje snimaka, kao i dečija pornografija, odnosno snimanje seksualnih scena i distribuiranje takvih snimaka.

Koliko  je opasnost velika govore podaci Ministarstva prosvete koji pokazuju da 82 %  dece od 10 godina ima mobilni telefon, a polovina od tog procenta ima telefone sa pristupom internetu. U srednjoj školi 99% srednjoškolaca ima mobilni telefon, a  od tog procenta 78 % njih ima mobilne telefone sa pristupom internetu.
„Oruđe je deci veoma dostupno, i prevencija ovde ne ide u tom smeru da se deci ne daju mobilni telefoni i računari, jer oni ih već imaju, već da se roditelji nauče tome koji su sve rizici i kakve su moguće zloupotrebe tih pomagala“, kaže psiholog i dodaje da prevencija mora da ide i u smeru bolje digitalne pismenosti i samih mladih koji koriste te uređaje i njihovih roditelja, nastavnika i profesora, a sa druge strane potrebno je i usvajanje nekih socijalnih veština jer pravila i norme koje postoje u realnom svetu, treba da postoje i u digitalnom.

«Veoma često se dešava da se na fejsbuku neko obrati devojci sa fotografijom nekog atraktivnog sedamnaestogodišnjaka i pita je u koju školu ide, da li joj predaje taj i taj profesor. Devojka pomisli da je u pitanju „sladak“ dečko,  pa razmišlja -što ne bi sa njim razmenila par informacija i onda mu pošalje neke lične podatke, na primer svoju adresu, u kojoj  je školi, u kom je odeljenju i tako lako postaje žrtva.  A kao što ne bi nekoj nepoznatoj osobi na ulici rekla sve o sebi, treba da zna da je rizik i veći kada je u pitanju virtuelna realnost,  gde je mogućnost za  lažno predstavljanje velika», navodi primer psiholog.

U Osnovnoj školi  «Hajduk Veljko” u Zaječaru, ali i u drugim školama u gradu, Obrazovno kreativni centar iz Bora je realizovao je projekat u koji su se uključili i učenički parlamenti, gde su oni organizovali tribine i predavanja za svoje vršnjake, izradu panoa sa nekim osnovnim informacijama koje su sada stalno dostupne, roditeljske sastanke.

„Prevencija digitalnog nasilja je prioritet i Ministarstva prosvete, tako da je Ministarstvo izdalo priručnik o prevenciji i intervenciji  u slučajevima digitalnog nasilja, i škole su u svoje programe prevencije nasilja u školama poseban deo posvetile ovom problemu“, ističe Cekić i dodaje:

„Kada govorimo o vaspitanju i socijalnim veštinama, tu pre svega mislimo na  nenasilnu komunikaciju, na formiranje identiteta i sticanje samopouzdanja na jedan drugi način, ne vređanjem vršnjaka, nego ostvarivanjem kroz neke druge afirmativne stvari, bavljenjem  glumom, sportom. Važna je atmosfera razumevanja  i tolerancije na različitosti i stvaranje lične odgovornosti za postupke i u realnom svetu ali i u virtuelnom“.

U školi Hajduk Veljko u saradnji sa policijskom upravom sprovedeno je istraživanje o digitalnom nasilju, a relativno mali procenat dece ispitanika je odgovorio da je imao situacije gde su upravo bili potencijalne žrtve ovakvog vida nasilja.

Rezultati istraživanja:
-Vređaju me preko društvenih mreža -nije mi se desilo ni jedanput- odgovorilo je 85, 25% ispitanika, desilo mi se jednom ili dvaput -odgovorilo je 12% ispitanika,
-Drugi učenici prave video zapise našeg naših sukoba i tuča - 99% ispitanika je odgovorilo da im se to nikada nije desilo, 1% da im se to desilo jednom ili dvaput,
-Razmenjuju moje slike i video snimke - 98% ispitanika je odgovorilo da se to nije dešavalo, 2% da se desilo jednom ili dvaput,
-Postoje video snimci nasilnih scena između mene i drugih učenika  -nije se desilo 99, 22% , desilo se 0, 8 % ispitanih učenika.

Ova anketa je sprovedena među učenicima od petog do osmog razreda.

«Procenat je mali, ali pošto je rizik veliki i taj procenat zavređuje da se time bavimo», naglašava Cekić i dodaje:

«Uloga roditelja je u vaspitanju pa tek na drugom mestu u digitalnoj pismenosti, jer ako postoji odnos poverenja između roditelja i deteta, čak i da se desi da dete zna ili je svesno rizika da može biti žrtva u tom odnosu poverenja, reći će roditelju u kakvom je problemu, pa će tako roditelj znati kako da reaguje“.

U slučaju da neki roditelji ne znaju kako da reaguju, Jelena Cekić savetuje:

-“Ako je u pitanju dete koje ide u istu školu sa vašim detetom,  najpre treba da dođete u školu, potom  škola u zavisnosti od procene rizika o tome obaveštava policijsku upravu, imamo poseban broj telefona baš za takve situacije, gde se preduzimaju dalje mere. Prva mera je uklanjanje takvog sadržaja sa bilo koje mreže ili mobilne telefonije, onda se nadalje preduzimaju mere poput pojačanog vaspitnog rada, razgovora u školi, savetodavnog rada i sa nastavnikom i sa žrtvom.

Imali smo situaciju da je jedan dečak napravio klip sa nekim smešnim sadržajem vezanim za druga, pustio  je to i vrlo brzo skinuo taj snimak. Dugo je razmišljao šta da radi. Na svu sreću, to se nije širilo.  Negde su deca svesna rizika, ali postoji želja da budu popularni i da se na taj način dokazuju.To nije ništa novo u tom uzrastu, bilo je i ranije takvih situacija, ali smo imali manje sredstava da  to i ostvarujemo», priča Cekić.

Neosporno je da digitalne tehnologije pružaju različite mogućnosti za psiho-socijalni razvoj (pronalaženje informacija, učenje, istraživanje, komunikacija, zabava, razvoj kreativnosti), obrazovanje i socijalnu uključenost mladih. Međutim, nebezbedno korišćenje digitalne tehnologije nosi sa sobom brojne rizike, pogotovu kada su u pitanju deca i mladi. Bezbedno ponašanje na internetu predstavlja jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti, a za razvoj digitalne pismenosti u najvećem delu sveta zadužen je sistem formalnog obrazovanja.

Snapchat je aplikacija koja omogućava da se neka datoteka poslata sa jednog mobilnog telefona na drugi mobilni telefon samouništava posle izvesnog vremena. Zbog tog svog svojstva koristi se često za slanje nekih fotografija koje mogu biti i fotografije na kojima osoba koja ih šalje izgleda seksualno atraktivno, onda ta fotografija nestaje pa većina korisnika smatra da je bezbedno korišćenje te aplikacije. Međutim, hakeri se koriste tom aplikacijom kako bi došli besplatno do nekih takvih fotografija, I kada se takve fotografije pojave na porno sajtovima, onda je teško bilo kojom službom opet zaštititi sebe i zaštititi svoja prava nad tim fotografijama. Zbog tog svojstva svaka datoteka u snapchatu-u može da ode u neželjenom smeru.

____________________
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>