Najnovije vesti
Home / Društvo / NASILJE U PORODICI U PORASTU I NA TERITORIJI GRADA ZAJEČARA
NASILJE U PORODICI U PORASTU I NA TERITORIJI GRADA ZAJEČARA
Foto: Pixabay.com

NASILJE U PORODICI U PORASTU I NA TERITORIJI GRADA ZAJEČARA

NE TREBA PREĆUTKIVATI NASILJE

Nasilje u porodici je poslednjih godina sve prisutnije u celoj Srbiji pa i na teritoriji Grada Zaječara. Svedoci smo da je ono u porastu i zato ne smemo da ćutimo pred ovim problemom.

Kada se bavimo vršnjačkim nasiljem trebalo bi govoriti i o nasilju u svakodnevici, smatra primarijus doktor Petar Paunović, specijalista socijalne medicine, jer je, prema njegovim rečima, posledica nasilja u svakodnevici stvaranje vršnjačkog nasilja. 

„Deca i mladi živeći, rastući, stvarajući, u svakodnevici dobijaju inspiraciju, u svakodnevici vide modele u ponašanju odraslih, te se kasnije u životu ponašaju na jedan odredjen način, dobar ili loš“, ističe doktor Paunović. Nasilje se pojavljuje u različitim oblicima. Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, vređanje, dobacivanje. Nije neophodno naglašavati koliko deca, bez obzira na uzrast. Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari.

Ranijih godina je uglavnom bilo karakteristično za dečake, ali se, nažalost, sve češće javlja i kod devojčica. Deca koja su izolovana iz društva, ignorisana od strane drugova, trpe ogovaranje i o njima se izmišljaju razne priče koje obično nemaju lep i istinit sadržaj, jesu žrtve socijalnog nasilja. Psihičko nasilje podrazumeva preteće poglede, grimase, neželjene komentare, iznuđivanje novca, ucenjivanje.
Centar za socijalni rad Zaječara bavi se i ovim problemom u saradnji sa drugim organizacijama
–Policijskom upravom, tužilaštvom, sudovima, medicinskim ustanovama, školama. Svi su jednako angažovani po osnovu svojih uloga u rešavanju.

„To je jedna kompleksa pojava gde društvo mora da bude budno i da mora da reaguje odmah i blagovremeno sve u cilju duha tolerancije. Nasilje je učestalo, a naš cilj je da ga prekinemo, obezbedimo bezbednost onome koji trpi nasilje i da kanališemo porodične odnose koji ugrožavaju pojedince u porodicama. Pored državnih organa važnu ulogu imamo i mi. Postižemo maksimalno sa kapacitetima sa kojim raspolažemo. Organ starateljstva 24 sata dežura u okviru prava na neodložnu intervenciju. Ovo pasivno dežurstvo smo odavno uveli, kao i Policijska uprava i hitna služba pa smo dostupni onima kojima smo potrebni u našoj nadležnosti u zaštiti građana“, ističe Mira Andrijašević, direktorka Centra za socijalni rad u Zaječaru.

Još jedan od važnih poslova Centra je porodično pravna zaštita dece i omladine, naročito pitanja zlostavljanja i zanemarivanja dece, zloupotrebe i trgovine decom., odraslim i starima. Povećan je takođe i broj dece u porodično pravnoj zaštiti, naročito kada je u pitanju starateljska zaštita, zatim porodični smeštaj, a to su deca na hraniteljstvu. Samo nekoliko deteta je u institucijama, njih troje, što je pozitivno jer je trend da deca o kojima se roditelji ne staraju budu u specijalizovanim hraniteljskim porodicama.

Centar za socijalni rad, Zaječar

RAZLIČITA ZLOSTAVLJANJA-FIZIČKA, PSIHIČKA, SEKSUALNA I EKONOMSKA

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima, kao fizičko nasilje, psihičko, seksualno, ali i ekonomsko. Fizičko nasilje podrazumeva korišćenje delova tela ili oružja radi pretnje, kazne,  dominiranja, kontrolisanja ili povređivanja druge osobe. Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ono obuhvata batine, povrede oštrim i tupim predmetima, udaranje, šutiranje, davljenje, bacanje, nanošenje opekotina, gađanje raznim predmetima, lomljenje bilo kog dela tela i drugo. Psihičko nasilje sastoji se u ozbiljnoj pretnji da će se napasti život ili telo člana porodice. Pretnja treba da bude ozbiljna i da izazove osećanje ugrožene sigurnosti. Psihičko nasilje se odnosi takođe na zastrašivanje, konstatno kritikovanje, potcenjivanje, različite optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, verbalno zlostavljanje, uznemiravanje, maltretiranje i drugo. Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos i silovanje. Onopredstavlja korišćenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipuliše, preti i povređuje druga osoba. Ovu vrstu nasilja često prati i fizičko i psihičko nasilje, a često se ti slučajevi nasilja vrše istovremeno. Ekonomsko nasilje pak podrazumeva oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, zabrana članu da raspolaže svojim i zajedničkim prihodima, zabrana članu da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava za rad, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca i slično.

NEŠTO JE VIDLJIVO, A NEŠTO NE

Centar za socijalni rad ima dobre stručnjake koji jako dobro umeju da prepoznaju fizičko, ali i psihičko nasilje. Psihološko nasilje uvek prethodi fizičkom nasilju i to je jedna uvertira u spirali nasilja. Ono je prisutno i ako ne dobije epilog fizičkog obračuna. Ove dve vrste nasilja je jako teško odvojiti. Ako je žena pretrpela fizičko nasilje to se evidentira kroz protokole koje rade medicinske ustanove da bi se ono dokumentovalo, iako je ono vrlo često vidljivo i golim okom. „Uvek gde je prisutno fizičko nasilje prisutno je i psihičko nasilje. Ako je žena pretrpela fizičko nasilje deca su pretrpela psihičko nasilje, ne direktno ali indirektno. Oni su doživeli fizičko nasilje u kući pa samim tim i trpe psihičko nasilje. Zato mi u Centru uvek pored fizičkog procenjujemo i psihičko nasilje nad maloletnom decom, ali i nad punoletnim osobama ako su to stare bake i deke, roditelji, ustvari članovi domaćinstva“, kaže Andrijašević. Pored psihološkog ide i ekonomsko nasilje i sve je to deo jednog procesa. To može da traje godinama. Na pitanje kako žena da prepozna psihičko nasilje Andrijašević je istakla: „Mi još nismo izašli iz te tradicionalne porodice. Kada globalno sagledamo van naših granica mi vidimo da se društvo pomerilo, da se iz tradicionalnih porodica izašlo, da se koncept porodice, braka, uloge bračnih ili vanbračnih partnera i dece, pomerio. Mi smo još na ivici te tradicionalne porodice, zna se ko donosi odluke i nema povratne informacije.  Kad je u pitanju nasilje uvek je prisutna moć. Onaj ko ima veću moć to koristi da nekog od svojih članova porodice, ili pak sve članove, stavi pod kontrolu“, istakla je Andrijašević.

PORODICA NIJE PRIVATNA STVAR, ONA JE I DRUŠTVENO PITANJE

Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar.  Međutim, ovim stavom se nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca, onda gube mogućnost da imaju podršku da izađu iz nasilja.  Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi način komunikacije.  Nasilje u porodoci sada više nije lična stvar člana porodice nego je to i društveno i državno pitanje. Dakle, država će sada bkažnjavati počinioce nasilja u porodici.

PREDSTAVLJEN NOVI ZAKON PROTIV NASILNIKA Narodna skupština je prošlog meseca usvojila prvi put u Srbiji zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Odmah nakon toga u Zaječaru je održana tribina o sprečavanju nasilja u porodici, u sali Zaječarskog upravnog okruga, gde je govorio državni sekretar u Ministarstvu pravde, Radomir Ilić. „Glavna ideja zakona je da nasilnik ne sme da ostane kod kuće, poruka zakona je da Srbija nije društvo nasilja. U Srbiji nasilje postoji, postoji i nasilje u prodici, ali sada imamo jednu efikasnu akciju države, koja uključuje sve državne organe, od policije, javnog tužilaštva, suda, Centra za socijalni rad. Poruka ovog zakona protiv ove društvene bolesti koja nas je snašla je da moramo da budemo ujedinjeni. Ovo nije akcija samo Ministarstva pravde, Unutrašnjih poslova ili Ministarstva rada, ovo je akcija Vlade Srbije koji podržava i predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Prijaviti nasilje u porodici je jedina ispravna stvar, i to mora svako da uradi, ako takav vid nasilja postoji“, istakao je Radomir Ilić.

NA PROLEĆE REGIONALNA SIGURNA KUĆA

Što se sigurnih kuća tiče, Ilić je rekao da će se nastaviti izgradnja sigurnih kuća, kao mesto gde će se žrtve nasilja skloniti ako nasilje ne može da se obuzda. Sigurna kuća je nekada pružala usluge u okviru Centra za socijalni rad ali se pre par godina prestalo sa pružanjem te usluge. Ponovo je krenula inicijativa od Grada Zaječara, a inicijativa se umrežila sa Sigurnom kućom iz Beograda. Resurs centar Majdanpek je dobio jedan projekat da se formira regionalna sigurna kuća za Zaječarski, Borski i verovatno Braničevski okrug. Održano je već par sastanaka gde je konstatovano da ju je neophodno formirati a sledeći korak je dogovor sa predsednicima opština oko modela finansiranja i jasnih preciznih dogovora gde će se ona nalaziti. Na nedavno održanoj tribini u Zaječaru najavljeno je da će Zaječar na proleće dobiti Sigurnu kuću.

IMA I ZLOSTAVLJANIH MUŠKARACA Stitistike govore da se najčešće nasilje dešava nad ženama, ali je u Zaječaru ove godine prvi put registrovano i fizičko nasilje nad muškarcem -Mi smo ove godine imali i jedno fizičko nasilje nad muškarcem od strane žene. Imali smo do sad par slučajeva fizičkog uznemiravanja nad muškarcima, ali ne i fizičkog nasilja. Ovaj slučaj je dobio epilog i pred policijom, Centrom za socijalni rad… Mi nasilje podjednako sagledavamo bez obzira da li je to muškarac ili žena, ističe Mira Andrijašević, direktorka Centra za socijalni rad Zaječar.

_________________
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>