Najnovije vesti
Home / Zaječar info / Na današnji dan 1909. POČELA SA RADOM HIDROELEKTRANA U GAZMIGRADU, MEDJU PRVIMA U SRBIJI
Na današnji dan 1909. POČELA SA RADOM HIDROELEKTRANA U GAZMIGRADU, MEDJU PRVIMA U SRBIJI

Na današnji dan 1909. POČELA SA RADOM HIDROELEKTRANA U GAZMIGRADU, MEDJU PRVIMA U SRBIJI

Među prvim hidroelektranama u Srbiji, na današnji dan, 1. novembra 1909. godine, puštena je u rad hidroelektrana „Gamzigrad“ u Gamzigradskoj banji.

Puštanje hidroelektrane u pogon je istovremeno i početak elektrifikacije i industrijalizacije Timočke krajine. Najveće zasluge za izgradnju hidroelektrane „Gamzigrad“ imaju Negotinac Đorđe M. Stanojević, fizičar i astronom i Zaječarci industrijalac Toma Milošević i trgovar Jeremija Savić.

Ubeđivao je Đorđe Stanojević 1902. godine građane Zaječara da na Timoku treba izgraditi „čudo tehnike“. Poneseni poletnim govorom ovod umnog profesora Visoke škole u Beogradu, oni osnovaše „Zaječarsko električno društvo“ da gradu donese osvetljenje, a industriji i poljoprivredi boljitak. Pratile su izgradnju razne trzavice, raspad akcionarskog društva, borba uglednih Zajačaraca Tome Miloševića i Jeremije Savića oko toga ko će preuzeti izgradnju. Radovi na izgradnji počeli su 1908, a godinu dana kasnije vlasnik firme „Uroš i sinovi i varoška opština Zaječar sklopili su ugovor o „električnom osvetljenju varoši“. Proizvodnja struje počela je 1. novembra 1909. godine.

Kada je puštena u rad hidroelektrana „Gamzigrad“ imala je generator jačine 100 KV, napona 600 volti. Bio je pokretan Fransisovom turbinom jačine 130 konjskih snaga i sa 300 obrtaja u minuti. Izgrađen je i dalekovod do Zaječara od bakarne žice promera 16 milimetara na drvenim stubovima.

Kasnije, hidroleketrana „Gamzigrad“ je dograđivana i modernizovana, ostala je u upotrebi do početka XXI veka.

Hidrocentrala je najpre bila u privatnom vlasništvu, a od 1947. godine nalazi se u vlasništvu Timočkog električnog preduzeća, koje 1958. godine menja ime u “Elektrotimok”, u čijem je sastavu i danas.

Hidroelektrana nikada nije prestajala sa radom u toku svog stogodišnjeg postojanja i u normalnim hidrološkim uslovima godišnje proizvodi oko 1.200.000 kilovat sati električne energije.

Tokom letnjih meseci,  zbog niskog vodostaja Timoka, hidroelektrana u Gamzigradu radi smanjenim kapacitetom i daje snagu 70 kilovati na sat. Inače, kada radi punim kapacitetom, njena snaga je 200 KW/h.

Srbija sada ima čak pet hidroelektrana starijih više od jednog veka, i to samo zahvaljujući prijateljstvu Djordja Stanojevića i Nikole Tesle. Bez tog prijateljstva Teslina dostignuća bi Srbiji još dugo nakon toga ostala nepoznanica. Zahvaljujući Stanojeviću, Tesla je i posetio Beograd juna 1892. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>