Najnovije vesti
Home / Boljevac / MED SA PODRUČJA TIMOČKE KRAJINE ODLIČNOG KVALITETA
MED SA PODRUČJA TIMOČKE KRAJINE ODLIČNOG KVALITETA
foto: PixaBay

MED SA PODRUČJA TIMOČKE KRAJINE ODLIČNOG KVALITETA

Na području Zaječarskog i Borskog okruga je između 35 i 40 hiljada košnica pčela. Trend povećanja broja košnica se poslednjih 15 godina nastavlja tako da se u ovom periodu duplirao. Kako bi se sagledali problemi u pčelarstvu, budući razvoj pčelarstva i posebno kvalitet pčelinjih proizvoda u petak je u Zaječaru održan sastanak Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda.

U Regionalnoj privrednoj komori u Zaječaru u petak je održana sednica Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda na kojoj je bilo reči o kvalitetu meda i prisustvu rezidua u medu, plasmanu na tržištu, organskoj proizvodnji meda, prisustvu invertnih sirupa u medu, kao i o lečenje pčela. Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavnici Uprave za veterinu, prof. Mića Mladenović, prof. Nada Plavša, Aleksandra Tasić sa Naučnog instituta za veterinu, Bojan Ristić sa Instituta za veterinu u Zaječaru, kao i brojni pčelari sa područja Zaječarskog i Borskog okruga. Stručnjaci tvrde da je med koji se nalazi na srpskom tržištu ispravan, ali i to da cena diktira kvalitet.

Cilj sastanka održanog u Zaječaru bio je da se sagledaju problemi u pčelarstvu, budući razvoj pčelarstva, a naročita pažnja je poklonjena kvalitetu pčelinjih proizvoda.

„Problemi koji u ovoj oblasti tište pčelare u Timočkoj krajini su i problemi svih srpskih pčelara. Problem je upotreba raznih nedozvoljenih sredstava u pčelarstvu, u lečenju pčela, jer se kasnije u proizvodu nađe nešto što onemogućava da med bude kvalitetan. Timočka krajina ima jako dobar potencijal, agroekološki uslovi su izvanredni, samo pčelari treba da odaberu teren. Imamo odlične terene i za organsku proizvodnju meda na području Stare planine, pored Bugarske granice. Imamo odlične uslove i već to i koristimo“, kazao je Srbislav Vidojević, predsednik Grupacije za plečarstvo i proizvodnju meda.

MERE DA PROIZVOD OSTANE BEZ SUROGATA ŠEĆERA, BEZ ANTIBIOTIKA I RAZNIH SUPSTANCI

Profesor Miča Mladenović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je istakao da je med sa područja Timočke krajine dobar, ali da se moraju preduzeti i određene mere kako bi se kvalitet sačuvao.

„Cilj današnjeg sastanka je da odbranimo med od pčelara, i da pčelu odbranimo od raznih nesavesnih pčelara i primesa u medu. Timomed je osvajač velikih zlatnih medalja i pehara u zadnjih 20 godina i apsolutni šampion u kvalitetu meda u Srbiji. Međutim, poslednjih godina imamo situaciju da nam se sa granica vraćaju šleperi zbog prisustva rezidua, različitih akredicida i zbog prisustva raznih antibiotika u medu. Mi danas želimo da ukažemo, ne samo pčelarskoj javnosti već i potrošačima, da je med kao i do sada izvrsnog kvaliteta, ali da se to javlja sporadično u Srbiji i mi to želimo da otklonimo. Tu tražimo pomoć i od Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ali i od privrednih organizacija koje moraju da naprave neki ugovor sa proizvođačima meda kako bi oni pratili monitoring ili primenu agrotehničkih mera na zavidnom nivou i da med bude stvarno med od pčela, bez surogata šećera, bez antibiotika i drugih supstanci“, kazao je profesor Mladenović i dodao da je u svetu dve trećine meda falsifikovano, te da je u Srbiji po nekim istraživanjima, koja su rađena na Poljoprivrednom fakultetu, na tržištu još uvek prisutno nekih falsifikata.

„Sa falsifikatima se svi uspešno borimo iz pčelarske privrede, nauke i struke. Mislim da je med kod nas i dalje na zavidnom nivou. Mogu odgovorno da tvrdim da je med iz ovih krajeva boljeg kvaliteta nego med iz okruženja“, istakao je, takođe, Mladenović.

NESAVESNI PČELARI I ZAGAĐENA ŽIVOTNA SREDINA

Dr Nada Plavša, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, departman za veterinarsku medicinu, je rekla da neželjene supstance mogu da se nađu u medu i da one uglavnom nastaju kao posledica lečenja od strane nesavesnih pčelara, jer su bolesti prisutne i bile su prisutne od kad praktično postoji i sama pčela.

„Potreba za lečenjem postaje sve veća i veća, a sa druge strane rezidue se mogu naći i iz okruženja, znači iz životne sredine, bilo iz zagađene životne sredine ili na žalost kao posledica tretiranja, kao što je slučaj kod voćarske i povrtarske proizvodnje, kao i ratarske proizvodnje, i tu je suncokret koji je u Vojvodini posebno značajan problem. Značajna problematika su i sredstva koja se koriste u lečenju pčela. Sa druge strane mogu se naći i residue antibiotika i to najčešće nastaje kao posledica ljudskog faktora, znači lečenja protiv određenih bakterijskih oboljenja“, rekla je dr Plavša i dodala:

„Međutim, ja odgovorno mogu da tvrdim da takve postupke ne treba raditi, jer ni jedan antibiotik ne može da deluje na sporu ciljanog uzročnika američke kuge zato što je spora izuzetno otporna i na nju ne deluju antibiotici. Isto tako i kod drugih bolesti, kao što je evropska kuga i slične bolesti, nisu preporučeni antibiotiici. Svaka primena antibiotika u pčelarstvu je iluzorna kada je u pitanju neka korist, a sa druge strane može da bude samo veliko opterećenje, odnosno problem ostatka rezidua koji mogu da se dokažu u izuzetno niskim količinama, što naši pčelari moraju da znaju. Samo med koji je sa nultom tolerancijom na antibiotike može da se nađe na tržištu, i Srbije, ali i bilo gde van Srbije. Do sad je preko 250 registrovanih supstanci poznato u pčelarstvu. Na žalost ni jedna nije sto posto efikasna. One se koriste a za nekih četiri do pet godina dolazi do pojave rezistencije, što znači da treba menjati preparat. Moja preporuka je da se koriste preparati koji su efikasni, registrovani i tačno po upustvu proizvođača,

Doktorka Plavša se osvrnula i na trenutne vremenske prilike, odnosno na to kako toplo vreme u januaru utiče na pčele.

„Ovo vreme ne priliči januaru i odmoru zimskom koji je inače potreban samoj pčelinjoj zajednici. Svi pčelari moraju dobro da razmišljaju, oni koji nisu ostavili dobre i kvalitetne zalihe hrane, da već počinju polako sa pripremom i sa dodavanjem zaliha, ili med koji je u skladištima ili pogače koje se moraju dati u ovo vreme. To se ne sme prekidati do unosa iz prirode, a to je april, iako će možda ove godine i nešto ranije da bude cvetanja biljaka. Imali smo jednu specifičnost i u jesenjem periodu, jer smo imali produženo toplo vreme. Zato gde su zalihe hrane bile oskudne i male tu je nestašica hrane i tu treba intervenisati što pre“, naglasila je profesorka.

CENA DIKTIRA KVALITET

Po rečima dr Plavše kvalitet meda može da se sagleda i kroz cenu na tržištu.

-Kvalitetan med ne može da se nađe na tržištu po ceni od nekih 300 i nešto dinara. Med je sa jedne strane prirodni proizvod pčela, a sa druge on ne treba da bude opterećen nikakvim reziduama, kazala je ona.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>