Najnovije vesti
Home / Boljevac / „MAGNUM INTERVJU“ Direktor NSZ Zoran Martinović: Mora sistem obrazovanja da prepozna ono što tržište rada traži!
„MAGNUM INTERVJU“ Direktor NSZ Zoran Martinović: Mora sistem obrazovanja da prepozna ono što tržište rada traži!
foto: Medija centar Beograd / Radio Magnum

„MAGNUM INTERVJU“ Direktor NSZ Zoran Martinović: Mora sistem obrazovanja da prepozna ono što tržište rada traži!

NA PODRUČJU ZAJEČARSKE FILIJALE BROJ NEZAPOSLENIH MANJI ZA 8%

U celoj Srbiji već duže vreme vladaju pozitivni trendovi na tržištu rada, tako da se i broj na našoj evidenciji smanjuje. Mi u ovom trenutku imamo 645.000 nezaposlenih lica u Srbiji, što je za 8,7% manje u odnosu na isti period prethodne godine. U okviru Filijale Zaječar nezaposleno je 12.200 lica, što je takođe za 8% manje u odnosu na isti period prošle godine. U samom Zaječaru nezaposleno je 6.500 lica, ovo je za Magnum radio izjavio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.

KOJA ZANIMANJA SU NAJVIŠE ZASTUPLJENA NA EVIDENCIJI, KOJA NAJTRAŽENIJA, A KOJA DEFICITARNA?

-Mi na našoj evidenciji imamo oko 1/3 od ukupnog broja lica koja spadaju u kategoriju nekvalifikovanih, polukvalifikovanih i za takve kategorije je veoma teško pronaći takvo zaposlenje i radno angažovanje. Iz tog razloga, upravo najveći broj lica iz te kategorije uključuejmo u programe javnih radova. Takođe, negde oko 53% su lica koja poseduju srednju stručnu spremu i često su to neka prevaziđena zanimanja za kojima poslodavci danas nemaju tražnju ili su lica zbog dugoročne nezaposlenosti već zaboravila svoju osnovnu profesiju, tako da moramo da posežemo za programima obuka, prekvalifikacija, dokvalifikacija koja će tim licima povećati nivo kompentencije. Postoje zanimanja koja su tražena na tržištu rada i za kojima poslodavci često ne mogu da zadovolje svoje potrebe. Ako govorimo o visokoj stručnoj spremi, već duži niz godina. stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija su veoma traženi, deficitrarni su, takođe, inženjeri elektronike, elektrotehnike, stručnjaci iz oblasti bankarstva i finansija. Lako se zapošljavaju farmaceuti, lekari sa specijalizacijama, profesori fizike, matematike, stranih jezika. Tražena su i ona zanimanja koja poseduju konkretne veštine i znanja, bravari, zavarivači, kuvari, poslastičari, lica koja mogu da upravljaju CNC mašinama i uređajima.

KAKO SPREČITI TAKOZVANU NEPOTREBNU PROIZVODNJU KADROVA I KAKO USKLADITI SISTEM OBRAZOVANJA SA POTREBAMA TRŽIŠTA?

-Već je dugogodišnji problem to što obrazovni sistem nije dovoljno usklađen sa potrebama tržišta rada. Ja sam u prilici da svakodnevno razgovaram sa poslodavcima i to je njihova osnovna zamerka, što se još uvek proizvode kadrovi koji na tržistu rada nemaju  uporište, za kojima poslodavci nemaju potrebu, a da stručnjaci za deficitrana zanimanja moraju na drugi način da se obučavaju, što podrazumeva i dodatne troškove, bilo za državu, bilo za poslodavca. Zato mora sistem obrazovanja da prepozna ono što tržište rada traži. Na putu je da se uvede program dualnog obrazovanja, što će velikom broju mladih ljudi omogućiti da se i tokom školovanja već pripremaju za proces rada i da na taj način bude tranzicija iz procesa obrazovanja u proces rada, kako bi lica odmah mogla da rade.

KOJI PROGRAMI ZAPOŠLJAVANJA SU AKTUELNI NA PODRUČJU ZAJEČARSKOG OKRUGA, ZA KOJIM VLADA NAJVEĆE INTERESOVANJE?

-Kao što je slučaj u Zaječaru, takva je situacija u celoj Srbiji. Još uvek su aktuelni naši programi koji su raspisani još februara, programi koji se odnose na obuke, obrazovanja i zapošljavanja. Imamo veliko interesovanje lokalnih samouprava, tako da je sada u velikom broju auktuelno sufinansiranje lokalnih akcionih planova. Uglavnom su to programi stručne prakse, javnih radova ili programi samozapošljavanja. Ovih dana će biti donete odluke, za dodatnih 50 lica koji će biti finansirani od starne donacija Evropske unije, kada je reč o programu javnih radova. Veliko interesovanje je za program otvaranja novih radnih mesta, gde Nacionalna služba, zajedno sa lokalnom samoupravom ili samostalno finansira, po jednom licu 150.000 dinara, a taj iznos može da se kreće i do 300.000 dinara u zavisnosti od  stepena razvijenosti lokalne samouprave ili od kategorije lica koja se uključuju u taj program. Program javnih radova godinama privlači najveću pažnju, zato što se tu uključuje veliki broj ljudi, ove godine će biti preko 8.000 u celoj Srbiji. Program stručne prakse je atraktivan za mlade ljude, oni koji izlaze iz procesa obrazovanja. Program samozapošljavanja je svake godine sve intenzivniji, ove godine imamo interesovanje preko 7.700 nezaposlenih lica u celoj Srbiji koja su želela da započnu sopstevni biznis. Mi ćemo uključiti, najmanje 3.600, možda i veći broj. Samo u Zaječaru je u program samozapošljavanja uključeno oko 50 lica, a interesovanje je bilo trostruko veće.

KAKVA JE SITUACIJA KOD PROGRAMA ZAPOŠLJAVANJA U KATEGORIJI TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA, OSOBA SA INVALIDITETOM, ROMSKE POPULACIJE?

-Ono što država želi da podstakne svojim finansijskim sredstvima su programi namenjeni teže zapošljivim kategorijama, Tu spadaju, i osobe sa invaliditetom i Romi, mlađi od 30 godina, stariji od 50, polukvalifikovani, nekvalifikovani. Širok je krug lica koji spadaju u teže zapošljivu kategoriji i mi nastojimo da svi programi budu usmereni prema njima. Trudimo se da sredstva plasiramo tako da bi ona služila da uključe teže zapošljiva lica i stimulišu poslodavce. Oosbe sa invaliditetom su uključene u sve naše programe, a imamo i programe dizajnirane posebno za tu kategoriju. To su programi koji su namenjeni sufinansiranju zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, podrška za opremanje radnog mesta i prilagođavanje mesta osobama sa invaliditetom, finansiranje radnog asistenta osobama sa invaliditetom. Takođe, imamo i posebne programe za Rome kojima se godišnje omogući između 50 i 100 subvencija za program samozapošljavanja.

U pogledu stepena uključenosti lica u programe, zadovoljni smo jer godišnje premašujemo naše planove.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>