Najnovije vesti
Home / Ritam grada / LETO U VINOGRADU: U TIMOČKOJ KRAJINI ZASADI KOJI NISU OŠTEĆENI MRAZOM DOBRO RODILI
LETO U VINOGRADU: U TIMOČKOJ KRAJINI ZASADI KOJI NISU OŠTEĆENI MRAZOM DOBRO RODILI

LETO U VINOGRADU: U TIMOČKOJ KRAJINI ZASADI KOJI NISU OŠTEĆENI MRAZOM DOBRO RODILI

Vinogradi u Timočkoj krajini su generalno u dobrom stanju. Zasadi koji nisu oštećeni mrazom su poneli dobar rod, a da bi rod bio dobrog kavliteta potrebno je u ovom periodu odraditi određene ampelotehničke zahvate. U ovo vreme su aktuelni zeleni radovi.

-Zelena rezidba je važna agrotehnička mera koju vinogradari obavljaju tokom vegetacije na zelenim delovima čokota. Ova mera obuhvata ampelotehničke zahvate kao što su plevljenje suvišnih mladica, piniciranje rodnih mladica, skidanje i zalamanje zaperaka, prstenovanje, proređivanje grozdova i bobica, skidanje lišća i vršikanje. Isto tako, posebna važnost daje se fazi proređivanja, odnosno plevljenja nerodnih, ali i rodnih mladica. Plevljenjem uklanjamo sve mladice koje izrastu na starom drvetu, kao i nerodne mladice na rodnim elementima čokota. Međutim, to ne isključuje mogućnost da ponekad uklonimo i poneku rodnu mladicu u slučaju preterane rodnosti, prvenstveno kod stonih sorti. Tim postupkom se, dakle, stvaraju povoljniji uslovi za ishranu ostavljenih mladica koje donose rod u tekućoj godini, dok će deo njih poslužiti kao element reza na suvo u narednoj godini. Plevljenje se ne sme izostaviti jer se ovom agrotehničkom merom čuva kondicija čokota. Nadalje, ovom merom ne skidamo uvek sve mladice razvijene iz starog drveta. Potrebno je ostaviti mladice (razvijene pri osnovi čokota) koje mogu da posluže za podmlađivanje čokota ili jednog njegovog dela. Dakle, ostavljamo mladice koje služe za obnavljanje loze ili za eventualnu popunu susednih praznih mesta grebeničenjem u vinogradu, kaže Mihajlo Žikić diplomirani inžinjer voćarstva i vinogradarstva iz savetodavno stručne službe ,,Agroznanje’’ Zaječar.

Osim plevljenja, vinogradari se susreću i s piniciranjem, odnosno skraćivanjem vrhova rodnih mladica da bi se privremeno zaustavio njihov bujan rast, to jest da bi ojačale i tako stvorile što povoljnije uslove za cvetanje i oplodnju, odnosno za bolje dozrevanje grožđa. Ova faza se obavlja u dva navrata – desetak dana pre cvetanja, kada se rod može povećati za 10 do 30 odsto bez značajnijeg uticaja na kvalitet, i dvadesetak dana posle cvatanja, kada je učinak piniciranja znatno slabiji.

-Zalamanje zaperaka, obavlja se istovremeno s plevljenjem ili piniciranjem, tako što uklanjamo suvišne zelene delove kako bi se što više hraniva usmerilo u rast bobica, odnosno grozda. Zaperci se uklanjaju s donjih kolenaca na mladici, stoga su uslovi za cvetanje i oplodnju povoljniji. Rano razvijeni zaperci mogu da donesu naknadni rod, a takvo grožđe naziva se martinsko, greš ili agrišta. Ovaj posao se obavlja nekoliko puta tokom perioda vegetacije. Kada se završi cvetanje i oplodnja nastupa četvrta fenofaza razvoja vinove loze (rast bobica), za čije vreme se u vinogradu sprovode radovi kao što su prstenovanje koje obavljamo pre cvetanja i u fazi rasta bobica kako bismo skratili vreme dozrevanja (za 10 do15 dana), povećali obim bobice (za više od 20 odsto), odnosno dobili potrebnu krupnoću i lepši izgled grozda. To se obavlja specijalnim makazama kojima uklanjamo deo kore u obliku prstena na osnovi rodne mladice, rodnog luka ili lastara. Nije preporučljivo da se to izvodi svake godine zbog slabljenja čokota, dodaje Žikić.

Ako je čokot preopterećen rodom može se makazama obaviti i proređivanje grozdova, da bi se povećala krupnoća ostavljenih grozdova i bobica, to jest postigli lepši izgled grozda i potpunije dozrevanje. Prvo se uklanjaju sitni i slabo razvijeni grozdovi koji neće dati zadovoljavajući kvalitet, a ukoliko je broj grozdova na čokotu i dalje prevelik, uklanjaju se i pojedini dobro razvijeni grozdovi. Na mladici se najčešće ostavlja samo po jedan grozd.

-Junski i julski pljuskovi stvaraju pokoricu na površini zemljišta. Zato je u toku leta potrebno i nekoliko prašenja-plitke obrade do dubine desetak santimetara. U avgustu počinje probirna berba sorti najranijeg perioda zrenja. U vinogradima u kojima je to moguće, u fazi zelenih bobica potrebno je navodnjavanje. Poslednji rok moguće primene ove mere je šarak, jer u fazi zrenja velika vlažnost zemljišta može da omete sazrevanje i poveća sadržaj kiselina u bobici. Ako se planira jesenja sadnja vinove loze, zemljište se rigoluje već u leto, da bi se na vreme sleglo i isitnilo, ističe Žikić.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>