Najnovije vesti
Home / Društvo / Kako suzbiti “virus” kulture nasilja među mladima?
Kako suzbiti “virus” kulture nasilja među mladima?

Kako suzbiti “virus” kulture nasilja među mladima?

Ako je svet izvan porodice ružan, porodica može da ga ulepša, ako su odnosi u porodici loši, mogućnost da se svet ulepša ne postoji

Incidenti u osnovnim i srednjim školama u Srbiji gotovo da su postali uobičajena tema u ovdašnjim medijima.
Istraživanja pokazuju da je 65 odsto učenika barem jednom bilo izloženo nekom obliku agresivnog ponašanja i da u proseku svaki četvrti đak u toku svog školovanja više puta trpi maltretiranje „drugara“ iz klupe.

Starosna granica devijantnog ponašanja kod dece se spušta, pa imamo primere dece koja već sa 12 godina pokazuju simptome devijantnog ponašanja.

Biljana Kikić Grujić iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, upozorava da je došlo do poremećaja sistema vrednosti čitavih generacija.

“Mi smo do pre 15-20 godina imali da se sa problematičnim detetom niko nije hteo družiti, jer je to bilo sramota. Danas imate situaciju da su takvi mladi ljudi lideri u svojim vršnjačkim grupama, u svojoj sredini. To je problem, jer nam se to bukvalno širi kao virus”, konstatuje Biljana Kikić Grujić.

Kako suzbiti taj “virus” kulture nasilja među mladima?

Kada je u pitanju nasilje, ono definitivno ima veze sa jezgrom koje je začeto u porodici, saglasni su brojni sociolozi i psiholozi.

Da su odnosi u porodici veoma bitni i da se ideja o nasilju može začeti u porodici smatra i primarijus dr Petar Paunović, specijalista socijalne medicine.

„Ako posmatramo današnji svet i usmerimo pažnju na našu temu, a posebno na nasilje prema deci, koje je deo nasilja u društvu, moramo da istaknemo da se svi stručni autoriteti slažu da u ovim društvenim prilikama porodica ima veliki značaj. Porodica stvara svet prekriven velom u kome dete nalazi toplinu doma, nežnost roditelja, pažnju i podršku. Ili obrnuto. Zapravo, ako je u porodici sve u redu i sa detetom će biti sve dobro. Ali, ako postoje uslovi da se stvori nezadovljstvo u kući, bes, mržnja i nasilje, onda to za dete nije dobro. Naime, ako je svet izvan porodice ružan, postoji mogućnost da ga porodica ulepša, ali ako su odnosi u porodici loši, onda mogućnost da se svet ulepša ne postoji. I tada nastaju problemi, zapravo dolazi do nasilja“, navodi doktor Paunović i dodaje da se o porodici može govoriti kao o porodici sudnici, porodici bolnici, porodici trvdjavi, ali i kao o porodici pozorištu.

„U porodici sudnici svi su sudije. U njoj se istražuje ko je kriv za bilo koju stvar. Recimo, neko je kriv što gori sijalica, drugi je kriv jer nije zatvorio prozor, dok je treći možda kriv što nije platio struju. Dakle, to je porodica u kojoj postoje sudije i koje istražuju ko je kriv, a kad se krivac pronadje onda mu se sudi. U takvoj porodici, ako ima više članova, lako se napravi podela uloga, kao na pravom sudjenju u sudu. Neko je tužilac, neko sudija, formira se i porota. Kada su kazne u pitanju ima i onih koji su privilegovani. Naime, to su oni ljudi koji sudiju ili porotu mogu da pridobiju. Medjutim, obično je privilegovan neko ko je glavna ličnost u porodici, recimo domaćin ili neki muškarac, koji je praktično neki mrgud. On ne samo da svima sudi i istražuje ko je kriv, nego je on praktično nedodirljiv, niko mu ne može naći krivicu niti ga može neko osuditi“, objašnjava doktor Paunović i kaže da se u takvoj porodici teško živi.

„U takvoj porodici se često laže, izmišljaju se opravdanja i alibi. Tu se teško živi. Niko nije siguran da li će i kada neko biti okrivljen i osudjen. U takvoj porodici vlada stah, stvara se netrpeljivost, ljutnja i bes, a članovi porodice blizu su mržnji i agresivnosti, odnosno nasilju. To je način odbrane svoga ja. Zamislite ženu koja ima dete i koja živi u takvoj porodici, kako će to dete kasnije odrasti i voditi svoj život. Recimo, zamislite da imitira tog mrguda, koji svakoga hoće da osudi, onda će i to dete kasnije biti takvo u životu, a to znači da će biti nasilno“, kaže doktor Paunović.

Doktor Paunović za porodicu bolnicu kaže da se u toj porodici gotovo svi ponašaju kao bolesni, ističući da se u takvoj porodici, u kojoj su članovi uzor za dete, stvara jedna situacija koju će dete kasnije imitirati i vrlo je moguće da će se na isti način ponašati, što nije dobro.

„U takvoj porodici kao da su svi članovi bolesni. Svako se žali da je bolestan od jutra do večeri. Uzdasi, jauci, žaljenje na bol u glavi, želucu, preskakanje srca…. Ima u takvoj porodici zaista bolesnih, ali ima i hipohondara i umišljenih bolesnika. Tu svako svoju zdravstvenu knjižicu drži pri ruci. Svako napamet zna telefon Hitne pomoći i svog lekara. Neki članovi takvih porodica često idu kod lekara, a po fiokama i najlon kesama ima više lekova nego u apoteci. Očito je da se radi o bolesnim porodicama, u kojima je ispoljena agresija neka vrsta pobune protiv njih samih i drugih u okolini koje okrivljuju da su uzrok njihovog stanja. Zapravo njihovo mišljenje je prikriveno i pravda se njihovim bolesnim stanjem“, navodi doktor Paunović.

Interesantne karakteristike ima porodica pozorište, objašnjava doktor i dodaje da upravo od uloga zavisi mesto i status u porodici. U takvoj kući svi žive kao da su na pozorišnoj sceni, zapravo svi su glumci i svako ima svoju ulogu. Svoju ulogu igraju kako ko zna i može, a tokom života često može doći i do promene uloga.

„Neko ima komičnu ulogu, neko tragičnu, ima i glupih avgusta koji sve odbijaju na šalu i humor i prave se kao da ništa ne znaju i ne razumeju. Ako u takvoj porodici postoji neko ko kroz život ide glumeći nasilnika, samim tim će biti predmet za decu, koja će takvu ulogu naučiti i glumiti je kroz ceo život. Zapravo, i u takvoj porodici se nasilje može stvoriti. Naime, život u takvoj porodici prolazi kao iluzija stvarnosti. Ako je takva porodica bogatija, onda ona prilično zadovoljno živi. Ali ako se radi o siromašnoj porodici, a veliki je procenat takvih porodica danas, onda iluzija o životu i stvarnosti može da se održi samo uz pomoć alkohola, droge ili bekstvom u neke druge poroke ili kriminal koji u sebi sadrži nasilje. I opet je to mogućnost da dete u takvoj porodici postane nasilnik“, ističe doktor Paunović.

Porodica tvrdjava je jedna kompaktna porodica opreznih i promišljenih ljudi. Takva porodica je zdrava porodica, koja ne regrutuje nasilnike, već oprezne i razborite ljude.

„U porodici tvrđavi najčešće se živi po pravilima i to moralnim ili tradicionalnim. U njoj se zna ko je stariji, ko je otac i sin, ko koga sluša i poštuje, ko je svekar i svekrva, zna se ko je snaja, zapravo u takvu porodicu se teško može ući. Često je kapija gde stanuje takva porodica zaključana, a često stoji i preteća poruka da u dvorištu ima opasan pas koji ujeda. Takodje, kada pritisnite dugme na interfon ili zvono, oni prvo pogledaju kroz špijunku, a potom se raspituju ko ste vi i zašto dolazite, bez obaveze da vas prime unutra. Ili ako vas puste sa vama ostaju da pričaju u dvorištu ili ispred vrata. Čak je ista situacija i sa poštarom koga dugo poznaju. Moje mišljenje je da je to zdrava porodica, a da je njihov način ponašanja zapravo zaštita od nasilja, kako članova porodice tako i imovine. To je jedan način odbrane porodice u vreme kada je ona napadnuta sa svih strana. Takva porodica često ne regrutuje nasilje, već oprezne i razborite ljude“, navodi doktor Paunović.

Zahvaljujući velikom iskustvu i svom lekarskom radu, kasnije i istraživačkom, doktor Petar Paunović ističe da su upravo ovo definicije na osnovu kojih porodice mogu da se prepoznaju.

„Možda postoje još neke varijacije. Recimo, sociolozi bi za porodicu trvdjavu rekli da je to porodica u kojoj je autoritet veliki. Tu je domaćin šef porodice i taj šef održava koheziju u porodici, moralnu i drugu disciplinu na taj način što koristi novac ukoliko ga ima, pamet ili snagu. Tako se ponaša gazda ovakve porodice. On insistira na moralnim pravilima, po kojima se porodica ponaša i zahvaljujući kojim mladi treba da se snađu u životu. Smatra da je radno vaspitanje najvažnije i to je porodica koja bi mogla da regrutuje dobre i pametne ljude i možemo reći da taj tip porodice nije loš“, naglašava doktor Paunović.

Sa druge strane, porodica pozorište može se posmatrati kao demokratska porodica. Takva porodica uglavnom ne stvara nasilnike, jer kada je demokratija zastupljena onda nema ni nasilja. Nasilje nastaje tamo gde nema demokratije i gde sila jednog čoveka ima vlast nad drugima.

„To je jedna moderna ideja koja je nastala u neko vreme posle šezdesetih godina. Zasniva se na odnosima između članova porodica, tako da svako može imati svoje mišljenje i svako može biti u pravu. Onda u toj gomili mišljenja nađu neko rešenje koje je dobro i tako žive. Čak i deca imaju pravo da imaju svoje pravo i takva porodica može da živi dobro, ali mora da ima neku sreću. Recimo, da ima para, krov nad glavom, da članovi porodice rade i da su zdravi. I kao takva, demokratska, može biti dobra. Takva porodica uglavnom ne rađa nasilnike, jer kada je demokratija zastupljena onda nema ni nasilja. Nasilje nastaje tamo gde nema demokratije i gde sila jednog čoveka ima vlast nad drugima“, ističe doktor Paunović i dodaje:

„Posmatrajaći odnose koji postoje u porodici, postavlja se pitanje koliki je značaj porodice i da li se neke stvari mogu sprečiti, odnosno preduprediti“.

Prema rečima doktora Paunovića, porodica uvek ima moć da nekom nevidljivom preprekom stvori svet u malom.

„Taj svet porodica detetu može učiniti lepim, ali ako je taj mali porodični svet ružan, ko će onda život deteta učiniti lepšim? Svi znamo da oko 25 do 30 posto porodica nisu u stanju da same obezbede ni životni minimum. To jasno pokazuje da će se to odraziti na odnos roditelja prema deci. Postoje dve grupe tih odnosa, roditeljsko prihvatanje ili roditeljsko odbacivanje deteta. Kada je reč o prihvatanju deteta, roditelji u tom slučaju ispoljavaju ljubav prema detetu, prijatna osećanja, ljube ih, grle, tepaju i onda se deca osećaju voljenom i prihvaćenom. Sa druge strane, ako ne prihvataju svoju decu, oni ne vole i ne odobravaj ponašanje deteta. Stalno imaju neke primedbe, zameraju im na mnogo čemu, psuju ih i ponižavaju, nazivaju ih pogrdnim imenima, a često govore i da je bolje da ih nisu ni imali. I tu je prostor u kome se začinje nasilje“.

„Često se u takvoj situaciji majka, odnosno žena okrivljuje svesno ili podsevesno da je rodila ovakvu ili onakvu decu, da ih loše vaspitava. To je opet prostor u kome se stvara nasilje i agresivnost prema ženi, ali to je već tema za neku drugu priču“, dodaje doktor Petar Paunović.

Ako ne budemo radili na uzrocima agresivnog ponašanja, imaćemo mlade ljude koji su otišli na stranputicu, a stručnjaci su danas saglasni

-Celokupno društvo mora jasno da stavi do znanja da je nasilje nedopustivo.

Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>