Najnovije vesti
Home / Sport / Kako se postaje uspešan bodibilder SRĐAN PEŠIĆ IZ ZAJEČARA OSVOJIO OKO 50 MEDALJA -Zlato sa svetskog kupa sija posebnim sjajem
Kako se postaje uspešan bodibilder SRĐAN PEŠIĆ IZ ZAJEČARA OSVOJIO OKO 50 MEDALJA -Zlato sa svetskog kupa sija posebnim sjajem

Kako se postaje uspešan bodibilder SRĐAN PEŠIĆ IZ ZAJEČARA OSVOJIO OKO 50 MEDALJA -Zlato sa svetskog kupa sija posebnim sjajem

Tridesetdvogodišnji Srđan Pešić iz Zaječara bavi se bodibildingom već 10 godina. Za osam godina koliko se dugo takmiči, osvojio je preko 50 medalja na domaćim i internacionalnim takmičenjima. Njegov kutak krase brojne zlatne, srebrne ali i bronzane medalje, jer je na svakom takmičenju osvajio jedno od prva tri mesta. Planovi su da nastavi dalje da se bavi tim sportom, iako je, kako kaže, za naše uslove, previše skup i iziskuje dosta novca. 

Kada mu je doktor rekao da mora da „napravi“ mišićnu masu kako bi pobedio zdravstveni problem koji ima, Srđan Pešić iz Zaječara nije ni slutio da će zbog toga, jednog dana, postati veoma uspešan bodibilder. Ipak, vrednim treniranjem, pravilnom ishranom, ali i verom u sebe, Srđan je postao uspešan sportista, čiju sobu danas krasi preko 50 medalja. Kako kaže, zlatne medalje sijaju posebnim sjajem, jer je u njih uloženo najviše truda i rada.

„Počeo sam rekreativno da se bavim ovim sportom. Bio sam dosta mršav, imao sam zdravstvene probleme sa zglobovima, tetivama, imao sam bolove jake.  Doktori su mi rekli da moram da „nabacim“ mišićnu masu da bi opterećenje išlo preko mišića, a ne preko kosti i zglobova. Trenirao sam borilačke sportove, ali zbog tih problema sa zdravljem, nisam mogao više ni da treniram i to mi je teško palo. Onda sam počeo da treniram u kućnoj varijanti, nekoliko puta nedeljno, pravio sam svoju teretanu i tako je sve krenulo. Polako sam počeo da pravim mišićnu masu i onda sam želeo da se takmičim, jer sam mislio da ja to mogu i verovao sam u sebe. Bio sam u pravu, a tome svedoči da sa poslednjih 4 – 5 godina član reprezentacije Srbije.  Učestvovao sam na oko 50 domaćih takmičenja, 2012. sam bio treći na Maxximum Open-u u Sloveniji, 2013. i 2014. osvojio sam Internacionalno takmičenje Brčko u Bosni, bio sam jednom četvrti a jednom treći na Balkanu. Dva puta sam bio vice šampion Srbije u bodibildingu, prošle godine sam bio državni prvak u svojoj kategoriji, a osvojio sam i dva zlata na svetskom kupu -World golden cup, takođe u svojoj kategoriji“, rekao nam je Srđan.

Bodibilding je mnogo više od izvajanog tela i svakodnevnih treninga, to je način života, koji zahteva puno posvećenosti i odricanja. Neko ko odluči time da se bavi mora u potpunosti promeniti svoj svakodnevni život. To potvrđuje i naš sagovornik, koji je, kako kaže, morao navike da promeni iz korena, jer samo ishrana iziskuje posvećenost, a onda i sama priprema za neko takmičenje.

„Kada imam takmičenje, pola godine radim na mišićnoj masi, tada se dosta hrane unosi, dižu se velike kilaže tokom treniranja. Posle toga ide teži deo, tačnije nekoliko meseci traju pripreme za takmičenje. Tada se rade kardio treninzi, ja vozim bicikl dva puta dnevno, trening s tegovima mora da bude prisutan svaki dan ili svaki drugi. Kako se takmičenje približiva, tako se broj treninga na dnevnom nivou povećava, a smanjuje unos hrane. Smanjuje se unos ugljenih hidrata i masti, a samo se proteini unose. Tada je telo umorno i iscrpljeno. Pre takmičenja, imamo takozvano „punjenje“ i „pražnjenje“. Pet, šest dana se ugljeni hidrati ne unose, a onda sledi njihov unos, kao i unos slatkiša… sve to bez ijedne kapi vode“, objasnio je Srđan.

Ljubav prema bodibildingu Srđana ne napušta, uprkos tome što je reč o veoma skupom sportu, i što sve sam mora da finansira, povremeno uz spozore koji žele da mu pomognu.

„Bodibilding je u našim uslovima jako skup sport, jede se kilogram mesa dnevno, koriste skupi preparati, mora da se unose vitamini, minerali, proteini, amino kiseline, da bi telo moglo normalno da funkcioniše. Jedno takmičenje, na primer u Srbiji, košta preko 100 evra, dok takmičenja u inostranstvu i po nekoliko stotina evra. Tu su troškovi puta, boja koja se plaća pre takmičenja, koja je oko 100, 200 evra, kotizacija, koja je takođe velika, zavisno od ranga takmičenja. Jedno to „punjenje“ pre takmičenja košta oko 10 hiljada dinara, sve zavisi, ali i hrana i preparati su dosta skupi. Sve to uglavnom sam finansiram, prošle godine mi je pomogla teretana u koju treniram „Gym Xtreme“ kao i „Irish Pub“.

Iako je u Srbiji jako teško baviti se bodibildingom, jer je individualni sport i potrebno je dosta novca, Srđan će nastaviti putem kojim je pošao i nastaviiti da donosi medalje sa raznih internacionalnih takmičenja. Kako kaže, potreban mu je „vetar u ledja“, finansijska podrška, sponzori, ali bilo da je ima ili ne, od bodibildinga i takmičenja neće nikad odustati. Možda će, ipak, dodaje, kao većina uspešnih sportista, bolju budućnost potražiti van granica Srbije.

One comment

  1. BRAVO SRLE MAJSTORE

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>