Najnovije vesti
Home / Da nas bude više / Kako grad Zaječar podstiče rađanje
Kako grad Zaječar podstiče rađanje

Kako grad Zaječar podstiče rađanje

Više od petine građana ili 22 odsto stanovništva, potencijalno želi da se iseli iz Srbije, pokazuje istraživanje „Zašto ljudi žele da odu iz Srbije“ koje je „Srbija 21″ sprovela tokom juna i jula ove godine, na uzorku od hiljadu punoletnih građana. Među onima koji razmišljaju o odlasku najviše ih je starosti od 18 do 29 godina (34% ili oko 450.000 građana). Od onih koji žele da odu u inostranstvo, čak 45 odsto razmišlja o trajnom iseljenju, navodi se u saopštenju „Srbija 21″. Među motivima za iseljenje kao najčešće se ističu standard (41%), bolje plaćen posao (36%) i loša situacija u državi za devet odsto ispitanih.

Istraživanja pokazuju i da su devedesetih godina iz Srbije odlazili visoko obrazovani a sada je ta demografska slika šira i odnosi se i na druge kategorije društva.

Masovno iseljavanje radno sposobnih stanovnika i nedovoljno rađanje glavni su razlozi poražavajućih statističkih podataka koji se odnose kako na celu Srbiju, tako i na grad Zaječar.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Zaječaru trenutno živi više od 13.000 ljudi starijih od 65 godina. Ovaj podatak, prema rečima stručnjaka koji se bave ovom problematikom, svakako zabrinjava.

 

Marija Marković

„Grad, kao društveno odgovorna zajednica,  radi na tome da se ta statistika poboljša. Nažalost, i kod nas je prisutan taj negativan demografski trend, a na depopulaciju, utiču mnogi faktori, između ostalog i nedovoljno rađanje i iseljavanje stanovništva… Upravo su to poražavajući faktori koji su prisutni, kako u Zaječaru, tako i u celoj Srbiji. Kod nas je prosečna starost stanovništva 43 godine“, istakla je Marija Marković, član Gradskog veća zadužena za oblast socijalne, boračke i invalidske zaštite.

Među merama populacione politike koje sprovodi grad Zaječar su i izdvajanja za porodilje u vidu jednokrtane novčane pomoći.

U cilju podsticanja rađanja, Grad Zaječar primenjuje Odluku kojom su predviđena davanja za porodilje, pa se tako iz budžeta grada, za prvo dete izdvaja 20.000 dinara, za drugo 30.000 i za treće 60.000 dinara. Ta pomoć se, prema rečima nadležnih, jednokratno isplaćuje.

Međutim, dešavalo se da pojedini roditelji nisu ostvarili pravo na jednokratnu naknadu zbog neispunjavanja kriterijuma koji su propisani ovom odlukom.

„Što se tiče kriterijuma, porodilja mora da ima prebivalište na teritoriji Zaječara najmanje tri godine, a rok za predaju dokumentacije je 60 dana. Mi smo trenutno u fazi revidiranja te odluke i verovatno će nešto u vezi s tim biti promenljeno u nekom narednom periodu, u smislu da se ti kriterijumi malo ublaže, da se izjednače sa kriterijumima Republike. Taj rok za prikupljanje dokumentacije je možda kratak, Republički je šest meseci, a naš lokalni 60 dana, tako da su mnoge opštine i gradovi preuzele rok sa Republičkog nivoa i produžile rok za podnošenje dokumentacije“, rekla je Marković.

Kada je reč o podsticanju rađanja, grad Zaječar sprovodi i odluku kojom je predviđena dodela sredstava bračnim parovima koji leče primarni sterilitet.

„Imamo Odluku o utvrđivanju kriterijuma za dodelu sredstava budžetskog fonda za podsticanje rađanja dece. Tu je važno pomenuti da je starosna granica kandidatkinja navršenih 45 godina. Prioritet u dodeli sredstava imaju bračni parovi koji leče primarni sterilitet i koji konkurišu po prvi put. Pravo da koriste sredstva fonda imaju porodice samo sa prebivalištem na teritoriji grada Zaječara, a iznos pomoći koji se dodeljuje utvrđuje komisija, u zavisnosti od troškova lečenja i materijalnog položaja supružnika. Ove godine je dodeljeno oko 3 miliona dinara, za deset parova. Naravno da su potrebe uvek veće nego što su mogućnosti, ali i to će se uskladiti u nekom narednom periodu“, navodi Marija Marković i dodaje:

„Što se tiče dokumentacije koja je potrebna da bi parovi mogli da dobiju pravo na ovu pomoć, neophodan je dokaz o prebivalištu, kao i izvodi iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih ili overena izjava dva svedoka o vanbračnoj zajednici. U koliko je vanbračna zajednica u pitanju, potreban je i dokaz o ukupnim primanjima zaposlenih za poslednjih šest meseci, potvrda iz preduzeća, ček od penzije i naravno dokumentacija o lečenju, ne starija od godinu dana“.

U lokalnoj samoupravi naglašavaju da su preduzeti i prvi koraci u cilju formiranja radnog tela, odnosno tima za populacionu politiku.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković nedavno je izjavio da je za ostanak ljudi u Srbiji potrebno, ne samo obezbediti novac već i stvoriti pozitivan osećaj da se stvari u društvu kreću na bolje.

Projekt „Da nas bude više“ sufinansira Grad Zaječar

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>