Najnovije vesti
Home / Društvo / „ISTKAJ BUDUĆNOST“ NAŠA VEZA SA PROŠLOŠĆU, KORENIMA I TRADICIJOM
„ISTKAJ BUDUĆNOST“ NAŠA VEZA SA PROŠLOŠĆU, KORENIMA I TRADICIJOM

„ISTKAJ BUDUĆNOST“ NAŠA VEZA SA PROŠLOŠĆU, KORENIMA I TRADICIJOM

NA LOKALITETU FELIKS ROMULIJANA POČELA ŠKOLA TKANJA U OKVIRU PROJEKTA „ISTKAJ BUDUĆNOST“ – NAŠA VEZA SA PROŠLOŠĆU, KORENIMA I TRADICIJOM

U okviru projekta ,,Istkaj budućnost“ juče je na Feliks Romulijani počela Škola tkanja. Obuka će trajati dve nedelje, radnim danima i subotom, u vremenu od 10 do 15 sati. Ovaj projekat će finansirati većim delom Nemačka organizacija GIZ. Vrednost projekta je 7460 evra, a učešće GIZ-a je oko 6.000 evra.

Ovaj projekat su osmislile dr Maja Živić, kustos i arheolog i Suzana Antić etnolog iz zaječarskog muzeja. Za školu tkanja prijavilo se 50-ak zainteresovanih, kako dece tako i starijih. U projekat su uključeni učenici iz osnovnih škola, uglavnom iz petih razreda.

-Interesovanje je veliko, što je prevazišlo naša očekivanja i što me jako raduje. Ali, neće moći sva deca da učestvuju odmah od početka zato što imamo ograničen broj razboja, pa će sada samo dvadesetak njih aktivno učestvovati. Ideja celog ovog projekta je inače da se deci približi i prikaže naša kulturna tradicija i da se spoji nešto što je bila praistorijska pa onda antička tradicija, gde je svaka devojčica iz bolje kuće trebala da zna da tka, a da se to opet prenese na našu srpsku tradiciju. Zato smo sve to spojili na jednom mestu koje je zaista jedinstveno. Ideja je i da ova škola zaživi, a imajući u vidu interesovanje ne sumnjam u to. Mi imamo nameru da od jeseni Školu tkanja ustalimo u samom Zaječaru, najverovatnije u prostoru Radul begovog konaka koji je opet na neki način primeren veštini tkanja. Ima dosta i odraslih koji žele da uče da tkaju. Zašto ne i muškarci? Najpoznatiji u Pompeji u tkačkoj radionici recimo bili su muškarci. Zaista me raduje što je ovoiko interesovanje za neke prave vrednosti, kaže dr Maja Živić.

Glavna tkalja koja radi sa decom je inače žena iz Čačka koja ima višedecenijsko iskustvo, ali će obuku raditi za sada i tri zaječarske tkalje. Kad se završi ovaj projekat, a to će biti u septembru ove godine, Škola će se uključiti i u Festival hrišćanske kulture. Na Romulijani će povodom toga biti otvorena i jedna izložba koja će biti prodajna.

-Škola bi trebala kasnije da bude samoodrživa kako bi se i prediva kupovala od sopstvenih sredstava i ostali troškovi. Sada projekat realizujemo preko GIZ-a, preko projekata koji se bave razvojem i pomoći lokalnim samoupravama. Finansijska vrednost projekta nije mnogo velika, ali je velika u drugom smislu, dodaje Živić.

U realizaciju projekta se uključio i čačanski muzej koji već ima veliko iskustvo što se tiče tkanja i promocije tradicionalnih vrednosti. Snežana Šaponjić Ašanin, kustos i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Čačku kaže da su u njihovom Muzeju u poslednjih pet, šest godina već organizovani kursevi tkanja za decu.

-Trudili smo se da nam najveći broj polaznika budu deca iz Gimnazije u Čačku, tako da smo ostvarili jednu dobru saradnju. Cilj nam je bio da se u toku letnjeg raspusta deca bave nekim finim, kreativnim i umetničkim poslom. To se pokazalo jako dobro, što je pokazao i odziv dece. Svi su oni naučili da tkaju. Imamo profesionalnu tkalju, sa sertifikovanom diplomom, koja je deci držala nastavu, a ja sam držala teoretski deo, etnološki, muzeološki. Sada je Narodni muzej iz Zaječara pokrenuo jedan divan projekat, a mi smo došli da uspostavimo jednu saradnju, da pokažemo ono šta mi u Čačku umemo da uradimo, Vidim da je i ovde veliki odaziv i mislim da će ova letnja škola biti veoma uspešna i plodna. Važno je reći da Zaječar ima veoma iskusne tkalje, što se može videti i po ovim eksponatima, kaže Šaponjić.

Ona dodaje i da se povezuje ono što je tradicija i ono što je savremeno, da sve može da se uradi i u eri velike tehnologije, a da deca mogu nešto korisno da urade i u toku ovog leta.

-Osim dece kod nas su polaznici bile i nezaposlene žene, bilo je i organizovanih predavanja za prekvalifikaciju. Veći broj polaznika je nastavio da se bavi tkanjem. Svi oni žele i vole da se bave ovim poslom ali je veliki problem tržište. Još uvek nema organizovanog tržišta, kod nas je kriza, a ono što se uradi rukom to mora da bude i skupo. Međutim, iskreno se nadam da će prave vrednosti naći put do kupca. To treba da bude dobro organizovano, da postoje udruženja koja će bolje da pasiraju sve ono što se uradi u našem kraju. Velika saradnja treba da bude i sa turističkim organizacijama, jer to je ono što možemo da predstavimo stranom gostu koji može da vidi i da kupi neki eksponat, souvenir koji može da ponese kao uspomenu iz Srbije, ističe Šaponjić.

Jedna od zaječarskih tkalja Ana Mladenović je učesnica ovog projekta.

-Prikazali smo deci jednu edukativnu izložbu, da vide i kako izgledaju finalni proizvodi. Osnov je kako naučiti snovanje, uvođenje prediva u razboj, i to je prvi korak. To su ustvari neke lake vežbice, a ko nastavi da se ovim bavi učiće i drugi i treći nivo tkanja, raznorazne tehnike. Sve zavisi od kreativnosti. Naše udruženje radi po Bibliji tkanja, to je knjiga tkačkih elemenata prikupljenih na jednom mestu. Sve može da se uradi, odevni predmeti, tašnice i još mnogo toga, kaže Mladenović.

U jednoj od kula na Romulijani, gde se obuka izvodi, prikazani su i eksponati zaječarskih tkalja, kao i eksponati iz zbirke Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja u Zaječaru – odevni predmeti, torbice i još mnogo toga kao i ćilimi koje su nekada tkani i korišćeni u srpskim domaćinstvima. Cilj ove podsticajne izložbe je da se mladima pokaže šta sve može da se uradi na razboju od dobrog materijala, da vide umetničko stvaralaštvo naših predaka i naših baka.

Osim izložbe radova na jesen će biti prikazani i likovni radovi, a biće izdat i katalog.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>