Najnovije vesti
Home / Knjaževac / Intervju -Milan Đokić: U protekle četiri godine oko milion evra iz budžeta opštine Knjaževac investirano je u poljoprivredu, u planu je ozbiljan program razvoja kozarstva
Intervju -Milan Đokić: U protekle četiri godine oko milion evra iz budžeta opštine Knjaževac investirano je u poljoprivredu, u planu je ozbiljan program razvoja kozarstva

Intervju -Milan Đokić: U protekle četiri godine oko milion evra iz budžeta opštine Knjaževac investirano je u poljoprivredu, u planu je ozbiljan program razvoja kozarstva

U protekle četiri godine oko milion evra iz budžeta opštine Knjaževac investirano je u poljoprivrednu proizvodnju. Sada je u planu ozbiljan program razvoja kozarstva, kroz podelu kvalitetnih grla koza i formiranje zadruga koje bi u svom sastavu imale male pogone za preradu kozjeg mleka  u kozji sir. Opština  Knjaževac je neko ko prednjači kada su u pitanju prekogranični projekti. Ove godine jedan projekat odnosi se na nabavljanje mehanizacije komunalanog preduzeća i tiče se održavanja saobraćajnice i uopšte dela Stare planine. Drugi projekat podrazumeva formiranje Republičkog centra za ranu dijagnozu telesnog deformiteta kod dece. Kada se radi o brizi o najmlađim Knjaževčanima, ova opština  svakako zaslužuje posebnu pažnju i zbog toga što organizuje besplatnu pripremu učenika završnih razreda za prijemne ispite. O ovim temama razgovaramo sa predsednikom opštine Knjaževac Milanom Đokićem.

Prošle godine Knjaževac je u razvoj poljoprivredne proizvodnje uložio oko 40 miliona dinara, što predstavlja najveće ulaganje u ovoj oblasti na području Zaječarskog i Borskog okruga. Kakvi su planovi za ovu godinu? 

-Knjaževac je prošle godine ulagao u poljoprivredu blizu 40 miliona dinara, u individualna poljoprivredna gazdinstva, u poljoprivredu kao resurs, a i prethodnih godina je slično ulagao. Za četvorogodišnji period više od miliona evra je iz opštinskog budžeta otišlo ka knjaževačkim poljoprivrednicima kao direktna pomoć i to kroz subvencije za nabavku sadnica, grla ovaca, koza, goveda, za košnice, za nabavku opreme, sadnog materijala za jagodičasto voće i to je nešto što je sigurno unapredilo poljoprivrednu proizvodnju.

Za ovu godinu planiramo nastavak programa koji su se pokazali kao dobri i korisni, međutim uvodimo i neke novine. Posvetićemo više pažnje onim delovima naše opštine u kojima ljudi ne mogu da se akitvno bave ni ratartsvom ni voćarstvom. To su oni krajevi koji su na većoj nadmorskoj visini i gde je teren takav da je idealan za bavljenje stočarstvom, te stoga planiramo jedan ozbiljan program razvoja kozarstva. Kroz podelu kvalitetnih grla koza s jedne strane, s druge strane formiranje zadruga koje bi u svom sastavu imale male pogone za preradu tog kozjeg mleka  u kozji sir, koji bi bio sa unapred utvrđenom tehnologijom, brenidran i kao takav bi bio novina na srpskom tržištu i šire. Na taj način bi oni ljudi kojima ćemo i u narednim godinama dodeljivati subvencije za nabavku kvalitetnih grla koza, imali obezbeđen plasman za svoje mleko i na taj način bi praktično zaokružili priču, jer bi svi naši proljoprivredni proizvođači imali obezbeđeno tržište. Sa tim sirom bi u prvim godinama lokalna samouprava podržavala tu zadrugu kroz menadžment, marketing, knjigovodstvo. Na početku bi mi plaćali i neki broj uposlenih koji bi morao da radi u okvitu tih malih pogona, koji bi bili  locirani na tri lokacije naše opštine, regionalno raspoređene, kako bi ljudi iz sela koji gravitiraju ka tim selima, uz malu kilometražu došli, a da nemaju velike troškove.

Formiranje zadruge je sada svakako jedinstven proces u Srbiji. U kojoj je fazi ovaj projekat i gde je planirano da budu pogoni?

-To je projekat koji je potpuno jedinstven i trebao bi da bude pilot projekat i kao takvog smo ga predstavili ministru za regionalni razvoj, gospodinu Krkobabiću i naišao je na njegovu potpunu podršku, i obećao nam je finansijsku pomoć za formiranje te zadruge i sasavim sam  siguran da će to da bude dobar primer i ostalim opštinama u Srbiji. Knjaževačke opštine udružene u zadruge mogu da postignu mnogo više. Svi oni kojma ćemo dodeljivati koze postaće zadrugari, vlasnici te zadruge. Mašine koje će nabavljati opština će u nekoj fazi biti na raspolagnju svima onima koji budu članovi zadruge.

Sada kada poljoprivrednicima pomenete zadruge, oni negativno reaguju, ali nove zadruge u kojma će oni sami biti zadrugari i sami upravljati. To će biti zadruge koji su potpuno usmerene i specijalizovane na jedan vid proizvodnje. To je prespektiva i trend svuda u svetu, i mi ćemo se u narednom periodu i kroz naš agrarni fond baviti isključivo time. Baviti se poljoprivrednom može svako, ali baviti se njome na jedan profitabilni način je već veština i za to je potrebno puno znanje, ali i upravo tu imamo neku svoju ulogu.

U planu je da budući pogoni budu locirani u kalanskom kraju, drugi u minićevskom kraju, a jedan će biti lociran u delu kome pripadaju sela Bučje, Kaličina, Lepena…

Opština Knjaževac i ove godine sarađuje sa Fondacijom „Divac“, sa švajcarskim SDC-om i drugim donatorima?

Da, sa Fondacijom „Divac“ imamo odličnu saradnju već godinama unazad i mi smo upravo svojim agrarnim programom  animirali mnoge koji podržavaju srpske poljoprivrednike da rade upravo sa nama na teritoriji opštine Knjaževac pomažući naš agrarni fond. Nije tu samo Divac Fondacija, tu je i švajcarski SDC sa kojim imamo projekat na osnovu kojeg smo formirali revolving kreditni fond u visini od 15 miliona dinara, iz kojeg po kreditnom principu dajemo sredstva našim poljoprivrednicima, a oni ta sredstva vraćaju bez kamate, kroz robu koju proizvedu i predaju firmama koje tu njihovu robu otkupljuju i umesto njima novac vraćaju u Fond.

Opština Knjaževac ove godine realizuje dva projekta u okviru prekogranične saradnje Bugarska-Srbija. Da li se dovoljno koriste Ipa fondovi i koje projekte realizujete u ovoj godini?

Opština Knjaževac dobila je dva projekta. Opština  Knjaževac je neko ko prednjači kada su u pitanju prekogranični projekti. Jedan je u saradnji sa opštinom Kula u Bugarskoj, a odnosi na nabavljanje mehanizacije našeg komunalanog preduzeća i tiče se održavanja saobraćajnice i uopšte dela Stare planine koji pripada našoj i njihovoj opštini.

Drugi projekat je radio knjaževački Sportski savez sa gradom Vidinom i projekta podrazumeva formiranje Republičkog centra za ranu dijagnozu telesnog  deformiteta kod dece. U procentima više od 80 odsto knjaževačkih osnovaca ima neki od telesnih deformiteta, od ravnih stopala preko deformiteta nogu, pa do ozbiljnih deformiteta kičmenog stuba. Čini se da se ne bavimo dovoljno time. Ukoliko se svi ti deformiteti adekvatno i na vreme ne tretiraju korektivnim tretmanom mogu da uzmu maha i da dovedu do toga da imamo osobe koje u svom odraslom dobu ne mogu da budu funkcionalne. Rano dijagnostikovanje svih tih telesnih deformiteta, propisivanje korektivnog tretmana i edukacija roditelja, ali i same dece je cilj ovog projekta. Centri će biti napravljeni u Bugarskoj i kod nas u Knjaževcu, imaće najsavremniju opremu koja postoji u svetu i siguran sam da će biti na raspolaganju ne samo knjaževačkim mališanima i njihovim roditeljima, već deci iz čitavog okruga, pa i čitave Srbije.

Kada se radi o brizi o najmlađim Knjaževčanima, ova opština  svakako zaslužuje posebnu pažnju i zbog toga što organizuje besplatnu pripremu učenika završnih razreda za prijemne ispite. Koliko je to važno za najmlađe Knjaževčane i za samu opštinu? 

Od sutra počinje besplatna pripremna nastava za sve one osnovce koji upisuju srednje škole. A tu je i pripremna nastava za knjaževačke srednjoškolce zbog lakšeg upisa na željene fakultete. Mi se trudimo da podržavamo naše najmlađe nadajući se da će se nekada nakon završene škole vratiti u grad u kome su rođeni. Želimo da pomognemo na ovaj način i njihovim roditeljima, jer su nastave vrlo skupe. Lokalna samouprava ima obavezu da podržava svoje učenike i svoje đake, a zadovoljstvo je utoliko veće jer nam naši učenici vraćaju to svojim sjajnim rezultatima. Svaki dinar uložen u mlade i u njihovo obrazovanje pravlno je uložen dinar.

Kakvi su infrastrukturni planovi opštine Knjaževac za ovu godinu?

Planiramo nastavak radova na infrastrukturnom opremanju Stare planine, napravili smo ozbiljne dogovore sa Vladom Srbije i već u prolećnim i letnjim mesecima nasatavljamo sa daljim infrastrukturnim opremanjem lokacije na Jabučkom ravništu, a sve sa ciljem da tu lokaciju otvorimo za nove investitore, za nove komercijalne objekte kao što su višeapartmanske vile, hoteli.

Nastavljamo sa uređenjem centra grada, planiraju se radovi oko Spomen parka, rekonstrukcija trga ispred Spomen parka. Slediće uređenje korita Timoka u samom centru grada, osvetljavanje knjaževačkih mostova, infrastrukturni radovi po selima. Knjaževac je grad bez velikih infrastrukturnih problema, mi nemamo ni jednu neasfaltiranu ulicu na teritoriji grada. Kanalizacijom smo opremili u prethodne 4 godine naselje Trgovište, asfaltirali smo i saobraćajnice u tom selu.

Kada je u pitanju putna mreža imali smo sastanak sa Acom Tričkovićem iz Puteva Srbije, gospodnem Jeremićem iz Rarisa i sa generalnim direktorom Puteva Srbije Zoranom Drobnjakom i uspešno smo dogovorili ozbiljniji investicioni tretman saobraćajnica na teritoriji čitave Timočke krajine, ali su nama bile teme saobraćajnice od Knjaževca ka Sokobanji i od Knjaževca ka Kalni. Ta deonica puta je zaista u lošem stanju i naša želja je da kroz poboljšanje saobraćajnice Kalna – Knjaževac -Sokobanja približimo dva najvažnija turistička lokaliteta na teritoriji cele Timočke Krajine, Staru planinu i Sokobanju.

Opština Knjaževac i Stara planina predstavili su se i ove godine na sajmu turizma u Beogradu. Koliko ste zadovoljni interesovanjem?

Interesovanje za Staru planinu ne jenjava, ove godine je imala gostiju više nego ikad, prodato je više ski pasova nego svih prethodnih godina. Intresovanje od strane investicione javnosti za Staru planinu itekako postoji. Ono što nas zanima je animiranje što srpske što međunarodne javnosti, kako bi na Staroj planini imali više novih sadržaja i radnih mesta pre svega.

Kakvi su planovi za ovu godinu kada je reč o Lokalnom akcionom planu zapošljavanja mladih? 

Mi smo ove godine od mogućih mera koje radimo u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje predvideli samo stručnu praksu. Smtaramo da mladim Knjaževčanima koji završe svoje školovanje grad duguje makar toliko da u njemu mogu da odrade stručnu praksu. Nemoguće je zaposliti sve te ljude koji su završili fakultete i nalaze se na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, ali ovu mogućnost možemo da im pružimo. Za to smo opredelili 3 i po miliona dinara i nadamo se da ćemo već u narednih mesec dana započeti konkurs i omogućiti mladim školovanim Knjaževčanima da odrade stručnu praksu što u privatnom, što u javnom sektoru.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>