Najnovije vesti
Home / Društvo / INTERVJU doktor Boban Milošević: Trnovit put od svršenog studenta do eminentnog stručnjaka u svetu ginekologije i akušerstva
INTERVJU doktor Boban Milošević: Trnovit put od svršenog studenta do eminentnog stručnjaka u svetu ginekologije i akušerstva

INTERVJU doktor Boban Milošević: Trnovit put od svršenog studenta do eminentnog stručnjaka u svetu ginekologije i akušerstva

Sedamdesetdvogodišnji Boban Milošević iz Zaječara, jedan je od eminentnih stručnjaka na prostoru Timočke krajine i šire, u svetu ginekologije i akušerstva. Svoje prve korake u tom svetu napravio je u Libiji, gde je za godinu dana obavio oko 2.000 porođaja. Kako kaže, bilo je trenutaka kada je od svoje profesije želeo da odustane, ali je shvatio da je poziv koji je izabrao težak, ali u isto vreme izazovan, pun radosti jer je, kako kaže, prava veština poroditi ženu, i na svet doneti jedno ljudsko biće. Tada shvatite, kaže Milošević, da nema mesta odustajanju. Ali, krenimo redom. 

Za 42 godine koliko je obavljao posao ginekologa-akušera, doktor Boban Milošević iz Zaječara porodio je na hiljade žena, uradio mnogobrojne operacije i spasio mnoge živote. Kaže, nije se precizno bavio brojkama jer ga to ne zanima, a i ne pamti, ali ono što pamti tokom čitavog života su lepe, ali i ružne situacije iz sveta ginekologije i akušerstva, poput radosti majke kada prvi put ugleda bebu, ili pak suza kada pacijentkinji saopšti da boluje od raka materice. Njegov put od običnog svršenog studenta, do eminentnog stručnjaka je bio trnovit.

„1971. godine završio sam Medicinski fakultet, i otišao u opštu praksu. Tada sam radio u Opštoj praksi i delom u Dečijem dispanzeru u Knjaževcu, a potom se pojavio konkurs niškog Univerziteta za formiranje bolnica u Libiji, u okviru saradnje tadašnje Jugoslavije i Libijske Arapske Republike, Gadafijeve, i tada sam se prijavio za to, kako bi što pre obavio specijalizaciju. Tamo sam se odlučio za ginekologiju. Nas trojica, kolega, otišli smo tamo, zatekli slobodna mesta na hirurgiji, oftalmologiji i ginekologiji. Kako je meni majka babica bila, i imala volju i želju da budem ginekolog, ja sam krenuo tim putem. Počeo sam sa eminentnim stručnjacima niške klinike da učim ovaj lep ginekološki posao, lep zanat, kako volim da kažem, jer je ginekologija stvrano zanat, posebno akušerstvo, kako je rekao jedan stari profesor: „Treba imati veštinu čekanja“. Ne treba žuriti u porođaju, sve dok beba ili majka, ne zazvone, to je prva stvar koju sam naučio i koju treba znati“, prisetio se svojih početaka doktor Milošević, koji za svoj poziv kaže da je težak, ali jako izazovan… ponekad, sa puno radosti, ali i, kako je rekao, glupih stvari, nesreća, koje su ostavile trag i u njegovom životu.

„Greota je videti ženu koja iz neznanja, ili neodgovornosti prema sebi, dozvoli da dobije veoma mlada, karcinom grlića materice koji je tada, kada sam počinjao da radim bio aktuelan. Sada je taj procenat malo smanjio. Moram vam priznati da su mi takve stvari teške, i neprijatne. Teško mi je kad majka izgubi bebu, posebno ako je trudnoća nekontrolisana, ili zbog neprepoznavanja problema kolega. To su teški trenuci u mom poslu, to ne može  da prođe bez posledica na psihu, ne samo žene, već i nas koji radimo taj posao, ako ga iskreno radimo i odgovorno. Ja sam imao nekoliko situacija, jedna je bila u Libiji, gde sam izgubio jednu bebu, ne zbog svoje krivice, nego zbog jednog događaja koji je napravio problem, a to je prevremeno prskanje plodovih ovojaka i ispadanje pupčanika. To su bili trenuci kada sam ja želeo da napustim ginekologiju. Tada me je čuveni profesor Dimić pozvao i rekao „Dobro radiš svoj posao, i nemoj to da prekineš. Zapamti, ovaj posao samo rade oni koji ga vole i budale. Nakon razgovora sa njim, ostao sam u svetu ginekologije, sve do danas. Iz Libije sam se vratio sa podatkom da sam za nešto više od 2 godine, obavio oko 2.000 porođaja, od toga vrlo malo carskih rezova“, kazao je Milošević.

PRVI POROĐAJ SE PAMTI, STRAH JE UVEK PRISUTAN 

„Prvi porođaj koji sam obavio pamtim, a ako me pitate da li je bilo treme, kakva trema, strah je bio prisutan, tada nisam znao puno toga, ulazio sam u taj svet sa puno tajni. Poroditi ženu je veština, lepa i fina, zanat, kako sam naveo. Treba ispoštovati principe porođajnog toka i kad ne znaš mnogo toga, kada si na početku, kada si „prazna tabla“ i tek unosiš u sebe pojedine detalje, iskustva starijih kolega, normalno je da se plašiš. Imao sam i kasnije dozu straha, i priznajem, ko hoće da prizna, kao ja, pošteno je priznati, da je doza straha uvek prisutna, zašto? Zato što je svaki porođaj, porođaj za sebe. Misliti „ja znam sve“ je pogrešno, niikad se ne zna sve, uvek može da ispadne nešto što može da dovede do nekih komplikacija. Sa više iskustava i sa više saznanja, sve to ide bolje, ali treba doći do toga. Niko nas nije ostavljao same, kao ni mi kasnije što nismo mlađe kolege ostavljali, već ih učili da gledaju, paze, vode računa o mnogim stvarima. Ako si dobar stručnjak, treba da preneseš znanje generacijama koje tek dolaze i treba imati na umu da se „ginekološki posao sa tobom ne završava“, nego da znanje treba preneti mlađim kolegama“, jasan je doktor Milošević.

Ono što ga posebno pogađa je, kaže, broj porađaja koji se gotovo trostruko smanjio u odnosu na broj porođaja kada je on kretao da radi, nakon povratka iz Libije.

„Kada sam se vratio iz Libije i počeo da radim u zaječarskom Zdravstvenom centru, na godišnjem nivou je bilo od 1.700 do 1.900 porođaja.  Sada je taj broj toliko umanjen, da takva situacija zabrinjava. Ono što me posebno nervira je trend carskog reza. Danas je na primer trend obaviti carski rez, da se žena ne muči. Ja to ne volim, jer smatram da je priroda sve to lepo udesila, kako treba da bude. Postoje situacije kada se obavlja carski rez. Carski rez kao izbor, po mom mišljenju, je veštački način porađanja, dakle piše kada se carski rez obavlja. Sada slušam kako služba u Zdravstvenom centru ima od 53% do 60% carskih rezova. Žene malo znaju šta znači otvoriti trbuh i matericu, postoje mnoge komplikacije koje mogu da se dese i tokom operacije, i nakon toga. Problemi su raznorazni kao posledica carskog reza, a slušamo žene kako kažu „Ne mogu da trpim bolove, hoću na carski rez“. Ne, priroda je sve to lepo udesila. Jedan moj kolega je rekao da je carski rez najteža akušerska operacija. Zašto? 100 puta bude dobro, i samo jednom se iskomplikuje, a tada naš posao ode u bestraga. Juče čitam u novinama, zabeleženo nekoliko smrtnih slučajeva beba i trudnica, to nije lepo, to je drama, poraz ginekologije. Ne sme se dozvoliti da danas trudna žena izgubi dete, osim kada dođe do komplikacija. Ali, to je sada neka druga priča, a nećemo sada da držimo časove iz ginekologije“, kaže Milošević.

NAJLEPŠI OSEĆAJ JE KADA NAKON LEČENJA STERILITETA, TRUD URODI PLODOM I KULMINIRA NOVIM ŽIVOTOM 

„Predivan je osećaj kada volite posao koji radite, i kada on rezultira jednom bebom, posebno, navešću primer, ako je sterilitet u pitanju. Lečio sam sterilitet i posle 11 godina žena se konačno ostvarila kao majka. Da li postoji lepši osećaj? Ja sam se trudio da svoj posao zaokružim svim aspektima koje ginekologija i akušerstvo traži. O svom trošku sam finansirao edukaciju u Ljubljani za vaginalnu operativu, koja je u ginekologiji od davnina bila primarna. Ovde sam prvi prezentovao veštačku oplodnju, sa profesorom iz Ljubljane, takođe sam operisao jednu ženu, da ne pričam detalje, i to je bila prva beba iz epruvete koja je rođena u Timočkoj krajini.  Voleo sam da se bavim operativom. Ovaj posao je kao kad gradite kuću, radite, nameštate i na kraju završite i vidite da ste napravili jedan dobar posao. Tako je i u ovom poslu, zbog toga sam bio okrenut operativi i akušerstvu“, istakao je Milošević.

Na naše pitanje šta je ono što ga najviše iznervira u poslu, koji i dan danas obavlja u zaječarskoj poliklinici „Đoković“, Milošević je odgovorio:

„Neznanje i neodgovornost prema sebi, svojoj deci i porodici. Kada to kažem mislim na žene koje ne vode računa o kontroli, kada treba da se jave lekaru, i onda dolaze sa rečenicom „nemam kada da dođem na pregled“. Kako da se ne iznervirate? Ako žena nema naviku da bar jednom godišnje ode na ginekološki pregled, koji obuhvata i PAPA test, ultrazvučni pregled i eventulano kolposkopiju, o čemu da pričamo? To su stvari koje mene kao ginekologa iznerviraju, zbog čega? Upravo zato što ne otiči kod ginekologa, dovodi do raka grlića materice. Skoro sam pregledao ženu koja je rodila, i posle 9 godina se javlja na pregled. Imam puno takvih primera, koje na žalost dovedu do najgoreg ishoda. Treba vaspitati mlade naraštaje da na vreme, prilikom stupanja u prvi polni odnos, redovno posećuju ginekologa. Jel idu žene kod frizera nekoliko puta godišnje? Idu. Šta je problem doći kod ginekologa? Kako da me to ne iznervira? Žao mi je da priznam negde na nekom skupu, posebno na međunarodnom, da sam iz istočnih krajeva Srbije, koja je crna tačka još uvek po broju karcinoma grlića materica, ne samo u Evropi, već u svetu. To ne smemo da dozvolimo. „Popularni“ smo i po broju neželjnih trudnoća. Zašto? Zbog loše edukacije, očigledno nemamo dobar odnos prema svom zdravlju“.

Uprkos svemu, kada podvuče crtu i sumira 42 godine rada u svetu ginekologije i akušerstva, Milošević kaže da bi opet izabrao taj poziv.

„Moj odgovor je veoma prost: Opet bih izabrao ovaj posao, zato što smatram da je divan posao, da ga treba negovati i unapređivati. Svaka žena, kojoj ne dozvoliš da dođe u situaciju da dobije „ono najgore“, i kojoj spasiš glavu u bilo kom pogledu je vredna, i za svoju porodicu, supruga, decu i za društvo. Smatram da sam se bavio jako korisnim i lepim poslom“.

Osim što ljubav prema ginekologiji neguje više od četiri decenije, Milošević ima i druga interesovanja. U slobodno vreme odlazi u lov, a voli i da peca. Kaže, „izduvni ventil“ mora da postoji.

„Sedam godina sam u penziji, ali kao što vidite i dan danas ne odustajem od ovog posla. Ali, nema ovog posla, i samo ovog posla. Nemaš li neki „izduv“ sa strane, hobi, onda propadaš, i psihički i fizički, posebno u mom poslu. Ovo je stresan posao, drama u porodilištu ostavlja velike psihičke posledice, nema li nekogh ventila, da se to koliko-toliko izbriše iz glave, propadate. Sebe sam „x“ puta uhvatio, kada odem u lov i ribolov, da razmiljšam o operaciji koju sam juče načinio, ili o trudnoći koja je rizična, da li će biti u redu, ili ne. Možete tek da zamislite kako bi bilo kada ne bi imao hobi, ili još neku ljubav, osim ginekologije? Čovek mora da se opusti i pronađe nešto što ga opušta“.

Osim što je u ginekologiji i akušerstvu, poznat kao poštovan i cenjen doktor, Milošević je i otac tri ćerke koje su uspešne u odabranim zanimanjima, ali, kako kaže, nijedna od njih se nije odlučila da sledi njegov primer. Ipak, saznanje, da je doprineo da na svet dođe na hiljade novih života i da je uspeo da spasi mnogobrojne ljudske živote, je nešto čime će se ponositi, kaže, do kraja života. Sa razlogom, jer je, evidentno, doktor Boban Milošević dao veliki doprinos ginekologiji i akušerstvu na ovim prostorima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>