Najnovije vesti
Home / Društvo / GRANIČNI SABOR NA KADIBOGAZU (FOTO)
GRANIČNI SABOR NA KADIBOGAZU (FOTO)

GRANIČNI SABOR NA KADIBOGAZU (FOTO)

Godišnji granični Sabor na staroplaninskom prevoju Kadibogaz, na državnoj graničnoj liniji između Srbije i Bugarske, odnosno između sela Novo Korito u Srbiji i sela Salaš u Bugarskoj, prvi put je održan 1925. godine. Od tada je njegovo održavanje, u zavisnosti od odnosa dve zemlje, nekoliko puta prekidano i obnavljano. Poslednje obnavljanje Sabora desilo se 2001. godine, od kada se on održava svake godine tokom vikenda najbližeg verskom prazniku Sveti Prokopije (21. jul).

Sabor na Kadibogazu održan je i ove godine, po 19. put. Po ustaljenoj praksi, i ovog puta trajao je tri dana – u petak, 19. jula, bio je otvoren od 12 do 22 sata, na glavni dan, u subotu, 20. jula, od 9 do 23 sata, a poslednji dan, u nedelju, 21. jula, od 9 do 22 sata. Zvanična ceremonija otvaranja Sabora, uz masovno prisustvo građana obe države, održana je u subotu 20. jula u 9 sati. Otvorili su ga kmet (predsednik) opštine Belogradčik Boris Nikolov i zamenik predsednika Opštine Knjaževac Radojica Vučić. Otvaranje je, kao i prethodnih godina, podrazumevalo i polaganje venaca na spomenik srpsko-bugarskom prijateljstvu, pre više od decenije postavljenom pored same granične linije.

Posle otvaranja, na bini, koja se nalazi na bugarskoj strani saborišta, smenjivali su se pevači i igrači iz obe države, sve do 12  sati, kada je održan zvanični deo Sabora. On je, opet po ustaljenoj praksi, počeo obredom osvećenja vode, koji je (dok zvaničnici lokalnih institucija i gosti sa državnih nivoa stoje na bini) ove godine izvršio arhimandrit Antim, protosinđel Vidinske eparhije, u svojstvu izaslanika vidinskog mitropolita Danaila. U svojim molitvama pominjao je oba naroda. Posle prskanja učesnika Sabora osvećenom vodom, on je održao veoma lep govor o potrebi negovanja prijateljstva i bratstva dva naroda, koje vezuju slovenstvo i pravoslavlje. Zatim su intonirane dve državne himne, a posle njih su se prisutnima obratili politički zvaničnici.

Kmet Opštine Belogradčik, između ostalog, rekao je da državna granica više nikoga ne brani, već samo smeta i da već dugo postoji inicijativa za otvaranje graničnog prelaza na ovom mestu, ali političari viših, državnih, nivoa još nisu smogli snage da tu inicijativu realizuju. Naglasio je da izuzetnu i intenzivnu saradnju imaju institucije sa dve strane granice – lovačke, gorske (šumske), pčelarske, a i dva Torlačka društva iz Belogradčika i Minićeva. Rekao je da će i dalje raditi na povezivanju i na realizaciji otvaranja graničnog prelaza. Zamenik predsednika opštine Knjaževac Radojica Vučić rekao je da državna granica razdvaja, ali (u slučaju ovog Sabora) i spaja dva naroda, a narodi žele da se sreću. I on se nada da će se na ovom mestu granica otvoriti i voleo bi da to bude posao koji će obaviti današnje generacije, koji neće biti ostavljen „našoj deci“. Filip Popov, narodni poslanik u Skupštini Bugarske, predstavnik parlamentarne grupe Bugarske socijalističke partije (BSP), takođe je govorio o saradnji i bratstvu dva naroda i rekao da će se BSP, trenutno opoziciona partija, boriti za otvaranje graničnog prelaza na Kadibogazu. Narodni poslanik u Skupštini Srbije Milija Miletić, član parlamentarne grupe Srpske napredne stranke (SNS), inače iz Svrljiga, rekao je da je nekoliko puta u Skupštini Srbije govorio o potrebi otvaranja graničnog prlaza na ovom mestu i takođe naglasio potrebu negovanja ljubavi i prijateljstva između dva naroda. Na kraju je pročitan i telegram predsednika Bugarske Rumena Radeva, koji je njime pozdravio zvaničnike i učesnike Sabora i izrazio najlepše želje u vezi sa njegovim održavanjem. Posle zvaničnog dela održan je zajednički ručak srpskih i bugarskih zvaničnika, u venjaku za to specijalno napravljenom sa bugarske strane granice, nedaleko do granične linije. Ove godine ručak je bio u organizaciji knjaževačkog Organizacionog odbora Sabora, čiji je predsednik Vladan Radovanović, dugogodišnji veoma zaslužni organizator ove manifestacije (sa bugarske strane to je Ljubomir Veselinov, opštinski službenik iz Belogradčika).

Inače, Sabor na Kadibogazu veoma je zanimljiva manifestacija, koju poseti veliki broj, hiljade, ljudi i koja ima nekoliko važnih dimenzija. On, kao manifestacija vašarskog i festivalskog tipa, ima zabavnu, a potom i trgovačku funkciju. Ono što ga odlikuje od drugih manifestacija ovog tipa jeste to što na ovom mestu učesnici Sabora mogu da konzumiraju specifičnu ugostiteljsku i folklornu ponudu, a i da kupe specifičnu robu, karakterističnu za drugi narod i drugu državu. Pada u oči velika zainteresovanost bugarskih građana za sadržaj srpskih kafana (gastronomska ponuda i muzika). Inače, prvih desetak godina Sabora bio je mnogo razvijeniji njegov deo na bugarskoj strani, a poslednjih godina, upravo zbog kafana, kao da je žiža dešavanja na srpskoj strani. Redovnim posetiocima Sabora ove godine je bila primetna značajno manja trgovačka ponuda na bugarskoj strani, koja je ranije bila mnogo razvijenija nego na srpskoj. Sabor ima i veoma značajnu turističku dimenziju – on je i turistička manifestacija. Ove godine je sa srpske strane bio primetan veći broj autobusa (što znači, organizovanih grupnih poseta), a u jednom trenutku dobro organizovani improvizovani parking nije mogao da primi sve automobile. Inače, na Saboru turističke i druge organizacije imaju svoje štandove i reklamiraju svoje turističke ponude.

 Veoma važna uloga Sabora je u prekograničnoj saradnji Knjaževca i Belogradčika. Možemo reći da je on centralna i najvažnija manifestacija intenzivne saradnje ove dve opštine. Posebno važna njegova uloga je u tome što je on mesto susreta, ne samo institucija, već i uopšte pojedinaca iz pograničja sa obe strane granice. U toku poslednje bezmalo dve decenije, sa liberalizovanjem državne granice u skladu sa proevropskim tokovima (u okviru kojeg se desilo i obnavljanje i održavanje Sabora), izgradjeno je mnogo ličnih prijateljstava i ostvaruje se mnoštvo prijateljskih kontakata. Ova manifestacija je jedan od stalnih povoda za prijateljske susrete. Nju uopšte karakteriše atmosfera poverenja i prijateljstva. Klasična scena je pozdravljanje, razgovor i druženje ljudi sa dve strane granice. Utisak poverenja se stiče već prilikom ulaska na Saborište, kada (za razliku od prvih nekoliko obnovljenih Sabora, početkom 2000-ih godina) policajci krajnje neformalno i uz vrlo prijatno ponašanje vrše kontrolu dokumenata. Ne treba zaboraviti da Sabor ima i političku dimenziju, da je on mesto za susret političara sa narodom i za njihovo prenošenje stavova i poruka narodu.

Veoma važna dimenzija Sabora, koju takođe ne treba zaboraviti, jesu komunalne delatnosti povodom njegovog održavanja, sa obe strane granice, pre svega vezane za puteve ka Saborištu. Pre nekoliko godina, u okviru pokušaja, na žalost zbog političkih promena neostvarene, realizacije otvaranja graničnog prelaza, sa bugarske strane je dosta urađeno na putu prema Saborištu, a najznačajnije je asfaltiranje puta kroz selo Salaš i trasiranje puta od Salaša do granice. Sa srpske strane već godinama unazad postoji ustaljena praksa da se pred Sabor kolovoz od Minićeva do granice sa strane kosi i čisti, da se rupe na putu zakrpe, a i, što je najvažnije, pojedine duže deonice tog puta presvuku novim asfaltom. Prošle godine je asfaltirana deonica kroz skoro celo selo Novo Korito i jedna iznad njega prema Saborištu, a ove godine su ove deonice spojene novim asfaltom, asfaltirana je deonica značajne dužine ispred samog sela, kao i jedna u zaselku Gornja Klisura u susednom selu Ošljane. Sabor, kao i gastronomske manifestacije „Šipurijada“ u Novom Koritu i Timočki dani oraha u Vitkovcu, ima provorazredni značaj za komunalni i društveni život u nekoliko sela smeštenih u dolini reke Klisure, koja izvire na granici a kod Minićeva se uliva u Beli Timok.

dr Dejan Krstić

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>