Najnovije vesti
Home / Ritam grada / Evropska banka za obnovu i razvoj finansira rekonstrukciju Hidroelektrane u Gamzigradu!
Evropska banka za obnovu i razvoj finansira rekonstrukciju Hidroelektrane u Gamzigradu!

Evropska banka za obnovu i razvoj finansira rekonstrukciju Hidroelektrane u Gamzigradu!

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije najavilo je nastavak projekta obnove malih hidroelektrana. Raspisan je tender za LOT 4, i sada se traže izvođači građevinskih radova na rekonstrukciji sedam Mini hidroelektrana u jugoistočnoj Srbiji, piše eKapija. Među tim hidroelektranama je i MHE Gamzigrad. 

Predviđeni su radovi na MHE Gamzigrad u blizini Zaječara, na MHE Sveta Petka i MHE Sićevo u blizini Niša, MHE Temac u blizini Pirota, MHE Sokolovica i , MHE Vučje u blizini Leskovca i MHE Jelašnica u blizini Surdulice.

Radovi na svakoj maloj hidroelektrani uključuju uklanjanje ili demontiranje postojećih objekata, zemljane radove, betoniranje, ojačavanje, zidanje i izolaterske radove, bravarske i limarske radove, fasaderske, farbarske i gipsarske radove, kao i montiranje vodovodnih i kanalizacionih instalacija, uključujući isporuku cevovoda.

Očekivano trajanje radova je 60 nedelja, a rok za dostavljanje ponuda je 5. jul 2017.

Radovi se finansiraju sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) na osnovu troškova za rekonstrukciju 15 malih hidroelektrana.

Hidroelektrana „Gamzigrad“ u Gamzigradskoj banji puštena je u rad 1. novembra 1909. godine, među prvim hidroelektranama u Srbiji.  

Puštanje hidroelektrane u pogon je istovremeno i početak elektrifikacije i industrijalizacije Timočke krajine. Najveće zasluge za izgradnju hidroelektrane „Gamzigrad“ imaju Negotinac Đorđe M. Stanojević, fizičar i astronom i Zaječarci industrijalac Toma Milošević i trgovar Jeremija Savić.

Ubeđivao je Đorđe Stanojević 1902. godine građane Zaječara da na Timoku treba izgraditi „čudo tehnike“. Poneseni poletnim govorom ovod umnog profesora Visoke škole u Beogradu, oni osnovaše „Zaječarsko električno društvo“ da gradu donese osvetljenje, a industriji i poljoprivredi boljitak. Pratile su izgradnju razne trzavice, raspad akcionarskog društva, borba uglednih Zajačaraca Tome Miloševića i Jeremije Savića oko toga ko će preuzeti izgradnju. Radovi na izgradnji počeli su 1908, a godinu dana kasnije vlasnik firme „Uroš i sinovi i varoška opština Zaječar sklopili su ugovor o „električnom osvetljenju varoši“. Proizvodnja struje počela je 1. novembra 1909. godine.

Kada je puštena u rad hidroelektrana „Gamzigrad“ imala je generator jačine 100 KV, napona 600 volti. Bio je pokretan Fransisovom turbinom jačine 130 konjskih snaga i sa 300 obrtaja u minuti. Izgrađen je i dalekovod do Zaječara od bakarne žice promera 16 milimetara na drvenim stubovima.

Kasnije, hidroleketrana „Gamzigrad“ je dograđivana i modernizovana, ostala je u upotrebi do početka XXI veka.

Hidrocentrala je najpre bila u privatnom vlasništvu, a od 1947. godine nalazi se u vlasništvu Timočkog električnog preduzeća, koje 1958. godine menja ime u “Elektrotimok”, u čijem je sastavu i danas.

Hidroelektrana nikada nije prestajala sa radom u toku svog stogodišnjeg postojanja i u normalnim hidrološkim uslovima godišnje proizvodi oko 1.200.000 kilovat sati električne energije.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>