Najnovije vesti
Home / Vesti / Društvo inžinjera i tehničara: Problemi koje ima Grad Zaječar su uglavnom tehničke prirode -SVE JE REŠIVO
Društvo inžinjera i tehničara: Problemi koje ima Grad Zaječar su uglavnom tehničke prirode -SVE JE REŠIVO

Društvo inžinjera i tehničara: Problemi koje ima Grad Zaječar su uglavnom tehničke prirode -SVE JE REŠIVO

Treća je godina kako postoji Društvo inžinjera i tehničara (DIT) u Zaječaru i ono broji 243 člana. Njihove prostorije, gde se sastaju ljudi od struke, nalazi se preko puta bivšeg Intereksa. Kako ističu, njihovo delovanje nije, niti sme biti, uz bilo koju stranku niti uz ijednu vlast. U ovom društvu kažu da su rešili da informišu građane putem sastanaka sa njima, čisto stručno. Do sad su u Zaječaru održane brojne tribine a radovi koji su predstavljeni biće i štampani. U društvu kažu i da diskutuju samo o onim temama za koje imaju rešenje, ali i da ima dosta problema. Suština njihovog rada je stručna pomoć u rešenju problema, a sve zarad boljeg života Zaječaraca.

-Problemi koje ima Grad Zaječar su uglavnom tehničke prirode. Tu su ravni krovovi od 35.000 metara kvadratnih koji treba da se prepokriju, jer 80 odsto sredstava JKSP Zaječar troši na krpljenje krovova. Što se tiče Vodovoda tu je 56 kilometara azbestnih cevi koje treba da se promene. Imamo toplovodni sistem koji je nekada rađen amaterski pa to sada traži ogromne pare za održavanje. Zaječar ima još gomilu nerešenih problema u smislu urbanizma, od toga da nemamo rešenje za pijacu, nemamo rešenje za staze  pored Timoka, za Kraljevicu, za kupališta… To nije nešto što je nerešivo pa se i mi pitamo zašto se to ne reguliše. Nekada se zbog nedostatka kadrova radilo kako se znalo i umelo i sad smo u problemu. Primer za to su ulice u Kotujevcu, malo krive, malo prave, ima dosta kuća koje su izgrađene sa dozvolom a nalaze se na sred ulica. A jedan od najvećih problema je zapošljavanje. Zaječar svake godine ima manje stanovnika. Od 2000 ljudi sa fakultetom u Zaječaru ima dosta lekara 316, zatim profesora blizu 300, diplimiranih ekonomista 284, diplomiranih pravnika 254. Svih inžinjera ima oko 140 i ako oni ne „zalegnu“ za neke tehnologije i proizvodnju sve je besmisleno. Osnivaju se mnoge komisije, podkomisije, biro za prekvalifikacije i za sve to je potrošeno oko milijardu dinara a rezultat u zapošljavanju je nikakav, kaže Čedomir Jovanović, diplomirani inžinjer elektro energetike.

REŠENJE ZA TOPLOVODNI SISTEM SU MERAČI

Iz društva dodaju i da je jedina tema koju su dobro obradili tema centralnog grejanja u Zaječaru.

-Svake godine grad mora da interveniše sa stotinak miliona dinara za 15-ak odsto građana, dok se ostalih 85 odsto greju kako znaju i umeju i to ne može da bude tako. Grejanje se sada rešava ličnim angažovanjem u Ministarstvu energetike. Druga priča je cena grejanja koja je za naše uslove u Zaječaru prevelika, jer je radnički prosek 20-ak hiljada dinara, pa mnogi daju 30-ak odsto primanja za grejanje. Dobar deo onih koji se greju u tom sistemu nije u stanju da plaća komunallne dažbine. Enegija će biti uvek skupa, a naše plate i penzije su balkanske. 70-ih godina kad su građene toplane cena nafte je bila 14 dolara barel, sada je 60, a bila je i 120. A ko može to da plati. I rešenje je isključenje sa mreže, ne zato što se to građanima ne sviđa već što ne mogu da plaćaju. Spominje se i alternativa na sečku. Zaječar ima toplanu na 37 megavata, a sečke su po dva megavata i to nije deo rešenja. Ovaj sadašnji sistem naš je nastao slučajno 70-ih godina jer su nekada sve zgrade imale svoje kotlarnice na mazut i u gradu ih je bilo 16. Kada se napravio toplovodni sistem sa Pivarom ove kotlarnice su nestale. Tada nije razmišljano o transportu toplotne energije i cevovodu. Sad je taj sistem star i svakog dana te cevi pucaju, svakog dana se prekopavaju ulice, a sad je ulica deset puta skuplja od tih cevi. U to vreme nije bilo iskustva i sad ima problema zbog tehničkog promašaja koji košta, dodaje Jovanović.

Iz Društva inžinjera kažu da imaju rešenje, da  mora da se izvrši prepravka toplovodnih instalacija tako što će se vertikale za grejanje izbaciti u hodnike zgrada kako bi se svaki stan priključio posebno. Grejanje bi išlo preko kalolimetra, gde se meri toplotna energija pa bi se plaćalo prema potrošnji.

-Tada će ljudi biti u poziciji da se greju onoliko koliko imaju para, što je suština cele ove priče kako bi sistem bio održiv. Mi smo još 2004. godine držali jedno predavanje u Zaječaru na temu merenja, a sada je i celo društvo ukapiralo da bez merenja nema ekonomije. Ljudi kad nemaju rešenja kažu to skupo košta, ali to nije baš tako. Drugi problem je taj da kad bi se uvelo merenje to bi ljudima koji rade u tom sistemu dalo novu odgovornost. Zato se sad ide na to da se meri po celoj stambenoj zgradi, ali to nije rešenje. Potpuno istovetan problem je bio sa strujom. 1925. godine je tada Opštinski sud u Zaječaru  doneo rešenje da više struja ne može da se priključi bez merenja, jer se tada plaćala paušalno po sijalličnom mestu, kaže Jovanović.

Međutim, taj sistem povlači i veliku cenu po kilovat satu toplotne energije, a neka realna cena kilovat sata, tvrde iz ovog društva, treba da bude od tri do tri i po dinara. Tada bi svi ljudi mogli da se priključe i plaćaju račune, ali i da štede, ne kolektivno već pojedinačno.

-Naša uloga je da ukažemo na tu priču. U Zaječaru od 54 diplomirana mašinska inžinjera samo dvoje, troje su se bavili ovom temom do sad.  Osim Beograda, svi ostali gradovi u Srbiji su u sličnom problemu, imate Niš koji je prošle godine uzeo 18 miliona evra da odblokira svoju toplanu. A ovaj problem se posebno oslikava kod nas zbog sirotinjskog dela. Ako se grejete na naftu dobijate oko 75 dinara po jedinici, na ruski gas 65 dinara, ako je drvo 30 dinara i ako je ugalj 18 dinara. Gas je dobar ali mi nemamo ekonomsku moć za to i tako će biti u narednih 20-ak godina. Taj problem energetike je sve izraženiji kod nas. Ne možemo da grdimo ni ljude iz opštine jer se kod njih sve svodi na neke pare. A suština našeg postojanja je da pokažemo kako to treba da se uradi, ističe Jovanović.

Prvi problem je kako to treba ekonomski da se reši, a drugi kako tehnički. Po rečima Jovanovića sve je rešivo.

-Kako to da su nekada ljudi imali para da naprave zgrade sa grejanjem a mi sada nemamo da ih održavamo.

One comment

  1. Osnova i izvor problema grejanja su dublji jer je cena grejanja , dok su stanovi bili u drustvenom vlasnistvu, nila porazavajuce niska a temperatura u zagrejanim stanovima takva da je najlaganija odeca bila potrebna i dovoljna, da ne kazem da se setalo u gacama i majicama. Zbog toga je danas ovako kako jeste. Nisam primetio u izlaganju g-dina Jovanovica da se osvrnuo ili bar pomenuo izvor tople vode u Nikolicevskoj banji koji egziistira, na zalost samo za pranje vesa lokalnog stanovnistva i kupanje na licu mesta , jos od februara 1972-ge godine. Temperatura na izvoristu je oko 37 stepeni celzijusa. Sa takvom vodom bi mogao da se zagreva ceo Zajecar a ako ne i okolina. Zar je udaljenost tog izvora od grada od oko 15-tak kilometara toliki problem ??? Sistem centralnog grejanja nam je nadohvat ruke i ociju a mi ga ignorisemo ! Pogotovu u danasnje vreme kad su toplotne pumpe u ekspanziji , sistemoom voda-voda. Razmislite malo o tome kolege inzenjeri.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>