Najnovije vesti
Home / Društvo / Diskriminacija u školi čest uzrok nasilja
Diskriminacija u školi čest uzrok nasilja

Diskriminacija u školi čest uzrok nasilja

ČESTO SE DEŠAVA DA JE DISKRIMINACIJA U ŠKOLAMA UZROK NASILJA.

Kada se dva učenika potuku da bi dokazali ko je jači ili kada se dva tima potuku posle svađe oko toga da li je neko fauliran tokom igranja fudbala – to predstavlja nasilje koje nije posledica diskriminacije. Međutim, kada neko npr. zaključa romsku devojčicu u toalet za  vreme školskog odmora zato što „ne voli Rome i misli da su oni prljavi“ – to predstavlja nasilje čiji uzrok jeste diskriminacija.

  Diskriminacija postoji i u drugim sferama života, ali kada je reč o obrazovanju deca su neupućena u to šta je to diskriminacija, za njih je to nepravda, nasilje ili neki vid neravnopravnosti.  Kako bi se radilo na umanjenju diskriminacije svi relevatni faktori moraju da se ujedine i velika pažnja mora se posvetiti prevenciji.

Diskriminacija u obrazovnom sistemu  bila je tema i panel diskusije održane u Zaječaru u Omladinskom sentru.

Jovan Marinković ispred Društva za razvoj dece i mladih iz Niša  ističe da diskriminacija u društvu i u obrazovno vaspitom sistemu postoji.

„Imamo direktnu  i prikrivenu diskriminaciju. Prikrivena se ne vidi na prvi pogled, a ispoljava se prema deci iz marginalizovanih grupa, prema romskoj deci, deci sa smetnjama u razvoju ili onoj sa sela. Može da se ispolji i prema talentovanim učenicima, a na koje se ne obraća dovoljno pažnje. Diskriminacija se dešava i na nivou institucija, jer nisu prilagođeni ni pristupi, rampe , toaleti, a odnosi se i na lokalne samouprave koje ne pružaju dovoljno finansijskih sredstava za te stvari“, razjašnjava Marinković i dodaje:

„Važno je definisati šta je diskriminacija. To je stavljanje u neravnopravan položaj pojedinca ili grupe na osnovu ličnog svojstva.  Može da se odnosi na bilo koga, a može biti vršena od strane dece, ali i nastavnika i roditelja“.

Marinković ističe da deca diskriminaciju doživljavaju kao nepravdu i jedan vid nasilja.

„U našoj zemlji diskriminacija postoji i sada se nešto više govori o njoj, međutim problem je prepoznati je i uočiti . Postoji i u drugim seframa života, ali što se tiče obrazovanja deca su neupućena u to šta je to diskriminacija, za njih je to nepravda, nasilje ili neki vid neravnopravnosti. Zastupljena je, ali se mora raditi na tome da se umanjuje, svi relevatni faktori moraju da se ujedine i da se radi na njenoj prevenciji. Ukoliko nakon svih preduzetih mera ne dođe do smanjenja, represivna mera je podnošenje pritužbe“ kaže Marinković i dodaje:

„Prosvetni radnici se edukuju i u sklopu svog rada imaju stručna usavršavanja, seminare, na njima je i da rade aktivno na prepoznavanju diskriminacije i da u okviru svoje škole traže savete od strane nadležnih institucija“.

Diskriminacija  je vrlo teška za prepoznavanje i postoji niz aktivnosti koji prethode samom činu nasilja.

„Nasilje je konačan rezultat i nešto što se dogodi na kraju, nakon svih preduslova koji se ispune, kao što je izopštavanje iz grupe ili su tu neke sitne prekrivene radnje koje ne mogu tako lako da se opišu. Sve one dovode do nasilja, a diskriminacija je preduslov“, navodi Marinković i dodaje:

„Diskriminacija je bilo koje izopštavanje, izbegavanje zajedničkog rada, života. Postoji i obaveza osnovnih i srednjih škola da formiraju učenički parlament. Neuključivanje na primer Roma je jedan vid diskriminacije. Osim toga, škola nije samo nastava, već i vannastavne aktivnosti, odmor, put do škole. Ako deca idu istim putem, a izbegavaju se zbog boje kože, problem postoji. Sve je to prvi korak ka nečem mnogo većem, a to je nasilje.

Ono što je važno je da se osnaže  svih relevantni aktere, najviše roditelji, nastavnici  i uopšte zaposlenih u obrazovnom sistemu, kako bi prepoznali šta je diskriminacija, a zatim i da adekvatno reaguju. Važno je da se ne dođe do nasilja.

Jovan Marinković ispred Društva za razvoj dece i mladih iz Niša kaže da svi koji uvide problem diskriminacije mogu da se obrate svim institucijama na nivou jedne lokalne samouprave, kao što je prosvetna inspekcija, republička inspekcija, ali postoji i Koalicija za monitoring, kojoj se mogu obratiti za pomoć i podršku i mogu da dobiju informacije koje će im biti od koristi.

Posledice koje diskriminacija u školi može imati po učenika koji je diskriminisan, mogu biti dalekosežne i uticati na ceo njegov život. Važno je raditi na tome da se kroz razumevanje drugih i upoznavanje sa onima koji imaju drugačije osobine od većine, uvećaju šanse za prevazilaženje otpora ili predrasuda koje postoje. Najvažnije je staviti se u tuđu poziciju i razmisliti kako biste se osećali da vas neko diskriminiše ili čak vrši nasilje zbog toga.

____________________

Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>